U okviru "Programa podrške profesionalnom razvoju medija u Srbiji" Evropska agencija za rekonstrukciju i Medija centar Beograd podržali su projekte 19 predstavnika medija, produkcionih grupa, agencija i drugih
PRIZNANJE MEDIJA CENTRU: Jasmina Debeljak…
Ove godine beogradski Medija centar obeležava deset godina rada. Ono što karakteriše Medija centar jeste njegov uporan rad na profesionalizaciji medija. Stoga potpisivanje dvogodišnjeg ugovora između Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR) i Medija centra, kao implementatora finansijskih sredstava Evropske unije, predstavlja svojevrsno priznanje ovoj instituciji. Jedan od segmenata ovog ugovora jeste Medijski fond, tj. Program podrške profesionalnom razvoju medija u Srbiji.
U okviru programa za 2003/04. godinu EAR je za podršku medijima u Srbiji izdvojio dva miliona evra i plasirao ih preko Medija centra; od decembra 2000. do sada potrošeno je ukupno deset miliona evra. U maju mesecu prošle godine raspisan je javni konkurs i na adresu Medija centra pristigle su 83 prijave iz Srbije, bez Kosova i Crne Gore. „Medijski fond predstavlja implementaciju finansijskih sredstava Evropske unije namenjenih medijima u Srbiji. Prioritetni godišnji programi su izgradnja institucija, ekonomski razvoj, evropska integracija i socijalni program razvoja civilnog društva u okviru koga je i podrška medijima u korektnom izveštavanju“, objašnjava za „Vreme“ Jasmina Debeljak, programski direktor Medija fonda. Prema rečima Jasmine Debeljak, ciljevi ovog konkursa bili su profesionalni razvoj medija i podizanje opšteg nivoa medija kroz proizvodnju programa. „Na ovaj konkurs mogli su da se prijave svi oni mediji (nacionalni, lokalni, štampani, elektronski, manjinski, onlajn…) od Subotice do Preševa, koji za rezultat imaju proizvod. Posle procesa evaluacije svih prijavljenih programa odabrano je 19 medija, sa kojima su 19. novembra 2004. godine potpisani ugovori u Medija centru, uz prisustvo direktora EAR-a Adriana Martinsa. O izboru projekata odlučila je petočlana međunarodna komisija koju je formirao EAR, dok je Medija centar uradio sve pripremne poslove. Vremenski period za realizaciju ovih programa je maksimalno deset meseci od dana potpisivanja ugovora.
…i Vladan Radosavljević
Projekti koji su pristigli u Medija centrar veoma su šaroliki, raznorodni i pokrivaju gotovo sve ciljne grupe. No, s obzirom na veliki broj zainteresovanih medija, programska direktorka Medijskog fonda kaže da su programi koji se bave problematikom marginalizovanih grupa i manjima – u manjini. „RTV Nišava iz Niša ponudila je projekat ‘Decenija intergracije Roma’ u kojem istražuju i analiziraju položaj ove manjinske grupe, dok se RTS u okviru dokumentarne serije ‘Zrno poštovanja’ bavi pitanjem ravnopravnosti polova.“ Jasmina Debeljak ističe da je izborom Medija centra za implementatora postignut „dupli cilj“ budući da je ovim projektom finansijski podržan i sam Medija centar. „Medijski fond je samo jedan od elemenata ugovora sa EAR-om, dok su druga dva medijska dokumentacija i medijska edukacija, niz specijalističkih i tematskih kurseva za novinare iz oblasti prava, ekonomije, ekologija, pridruživanje EU-u i bezbednost. Medijska dokumentacija predstavlja prvi elektronski medijski arhiv na Balkanu, jedinstven u ovom regionu.“
Vladan Radosavljević, izvršni direktor Medija, centra naglašava da je ovo prvi put da u oblasti medija jedna ovdašnja institucija vrši implementaciju sredstava EU-a. „To je svojevrstan dokaz poverenja u Medija centar i predstavlja logičnu odluku EAR-a s obzirom na to da mi dobro poznajemo medijsku situaciju.“ Dosadašnji implementatori sredstava EU-a bili su Helsinški odbor za ljudska prava i holandska organizacija Pres nau. „Ono čime se mi još bavimo jesu neke druge oblasti koje se tiču medija. To je, pre svega, medijsko pravo. Odmah posle demokratskih promena formirali smo radne grupe sastavljene od medijskih eksperata – pravnika i novinara“, kaže izvršni direktor ove institucije. Nacrte tri važna medijska zakona – Zakon o radiodifuziji, Zakon o javnom informisanju i Zakon o oglašavanju – izradili su eksperti Medija centra. „Vrlo je važno reći da su tekstovi nacrta zakona usvojeni u najvećem delu, ali da su neke bitne izmene učinjene u Skupštini prilikom usvajanja, što se posebno odnosi na broj članova Radiodifuznog saveta i način izbora. Mi smo napravili tekstove koji su bili usklađeni sa Savetom Evrope, ali su kasnije usledile intervencije političke prirode.“ Pored toga, Medija centar se bavi profesionalizacijom medija, edukacijom novinara u Srbiji i medijskom etikom, zbog čega je formiran Medijski savet koji ukazuje na primere flagrantnog kršenja novinarske profesije u štampanim medijima.
Devetnaest odabranih
Među 19 medijskih kuća kojima su odobrena sredstva za realizaciju programa nalaze se: Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), sa projektom proizvodnje nacionalnih vesti i dokumentarnog serijala „Zašto se u crkvi šapuće“; Atelje Varan produkcija (sedam dokumentarnih filmova), Beta pres (Beta 2005); RTV Bajina Bašta (jačanje regionalnog programa); RTV Bor (ekologija); DTV produkcija (omladinski program „Dnevna soba“); magazin „Ekonomist“ (dodatak „Evropske perspektive“); Asocijacija nezavisnih lokalnih medija Lokal pres (dodaci „Štampa plus“); RTV Nišava (položaj Roma); Novosadska novinarska škola (kratke radijske forme); Radio 021, Novi Sad (istraživačko novinarstvo); Radio 016, Leskovac (jačanje elektronskih medija na jugu Srbije); magazin „Reporter“ (istraživanje trgovine ljudima u Jugoistočnoj Evropi); RTS, program „Ovo je Srbija“ (ravnopravnost polova); Šok ART produkcijska grupa (TV serija „Sofa“); „Subotičke novine“ (istraživačko novinarstvo u lokalnim zajednicama); magazin „Timeout“ (dodaci namenjeni edukaciji mladih); VIN produkcijska grupa (VIN magazin); „Vreme“ (Balkanski atlas organizovanog kriminala).
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Godinu za nama obeležila je studentska pobuna. Svi smo bili iznenađeni usled već decenijske društvene apatije i osećaja da u Srbiji ništa ne može da se promeni. Zato na naslovnoj strani novogodišnjeg dvobroja “Vremena” i stoji “Ima nade”. Ima je – zaista. Pobunjeni studenti svima su pokazali kako izgledaju stvarna hrabrost, solidarnost i zrelost. Takođe, tu je i njihov nezabeleženi demokratski način odlučivanja, otvorenost za dijalog i nenasilan način borbe za javni interes uprkos svim klevetama, provokacijama i fizičkim napadima
Tragedija se ponovila na gotovo istovetan način, u istom mestu, nasumično, bestijalno, užasno... Ima li u toj surovoj činjenici ikakve poruke, upozorenja, opomene? Ili se sve završava u strašnoj plimi neizrecive tuge koja se teško i sporo povlači, tišini koja zida prazninu i hrani besmisao, da bismo potom prepustili vremenu da učini svoje – da nas “oslobodi” ožiljaka, zamrači nam sećanje i amnestira nas od odgovornosti
Dok proslavljamo Novu godinu, neko spava na kartonu, pokriven ćebetom toliko tankim da se sklupčava uza zid. Dok proslavljamo Božić, neko je gladan i ne može da dođe do doktora jer nema dokumenta. Bolestan je i izgubljen, nije dobio podršku kada je trebalo, a nema je ni danas. Sistem žmuri na osobe u situaciji beskućništva. A kako je njima u ovim danima
Studenti su blokirali Mostarsku petlju. Poruka je jasna: niti smo se osuli, niti umorili, ne nameravamo da stanemo, a Aleksandra Vučića ne fermamo ni dva odsto, jer se predsednik države ni za šta ne pita
Na božićnom prijemu SNV-a u Zagrebu, Jelena Milić je delovala poput one daljnje tetke – svadljive i ogorčene prostakuše – čija je životna misija da upropasti svaku svadbu, dečji rođendan, krsnu slavu ili prijem
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!