U okviru "Programa podrške profesionalnom razvoju medija u Srbiji" Evropska agencija za rekonstrukciju i Medija centar Beograd podržali su projekte 19 predstavnika medija, produkcionih grupa, agencija i drugih
Ove godine beogradski Medija centar obeležava deset godina rada. Ono što karakteriše Medija centar jeste njegov uporan rad na profesionalizaciji medija. Stoga potpisivanje dvogodišnjeg ugovora između Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR) i Medija centra, kao implementatora finansijskih sredstava Evropske unije, predstavlja svojevrsno priznanje ovoj instituciji. Jedan od segmenata ovog ugovora jeste Medijski fond, tj. Program podrške profesionalnom razvoju medija u Srbiji.
U okviru programa za 2003/04. godinu EAR je za podršku medijima u Srbiji izdvojio dva miliona evra i plasirao ih preko Medija centra; od decembra 2000. do sada potrošeno je ukupno deset miliona evra. U maju mesecu prošle godine raspisan je javni konkurs i na adresu Medija centra pristigle su 83 prijave iz Srbije, bez Kosova i Crne Gore. „Medijski fond predstavlja implementaciju finansijskih sredstava Evropske unije namenjenih medijima u Srbiji. Prioritetni godišnji programi su izgradnja institucija, ekonomski razvoj, evropska integracija i socijalni program razvoja civilnog društva u okviru koga je i podrška medijima u korektnom izveštavanju“, objašnjava za „Vreme“ Jasmina Debeljak, programski direktor Medija fonda. Prema rečima Jasmine Debeljak, ciljevi ovog konkursa bili su profesionalni razvoj medija i podizanje opšteg nivoa medija kroz proizvodnju programa. „Na ovaj konkurs mogli su da se prijave svi oni mediji (nacionalni, lokalni, štampani, elektronski, manjinski, onlajn…) od Subotice do Preševa, koji za rezultat imaju proizvod. Posle procesa evaluacije svih prijavljenih programa odabrano je 19 medija, sa kojima su 19. novembra 2004. godine potpisani ugovori u Medija centru, uz prisustvo direktora EAR-a Adriana Martinsa. O izboru projekata odlučila je petočlana međunarodna komisija koju je formirao EAR, dok je Medija centar uradio sve pripremne poslove. Vremenski period za realizaciju ovih programa je maksimalno deset meseci od dana potpisivanja ugovora.
Projekti koji su pristigli u Medija centrar veoma su šaroliki, raznorodni i pokrivaju gotovo sve ciljne grupe. No, s obzirom na veliki broj zainteresovanih medija, programska direktorka Medijskog fonda kaže da su programi koji se bave problematikom marginalizovanih grupa i manjima – u manjini. „RTV Nišava iz Niša ponudila je projekat ‘Decenija intergracije Roma’ u kojem istražuju i analiziraju položaj ove manjinske grupe, dok se RTS u okviru dokumentarne serije ‘Zrno poštovanja’ bavi pitanjem ravnopravnosti polova.“ Jasmina Debeljak ističe da je izborom Medija centra za implementatora postignut „dupli cilj“ budući da je ovim projektom finansijski podržan i sam Medija centar. „Medijski fond je samo jedan od elemenata ugovora sa EAR-om, dok su druga dva medijska dokumentacija i medijska edukacija, niz specijalističkih i tematskih kurseva za novinare iz oblasti prava, ekonomije, ekologija, pridruživanje EU-u i bezbednost. Medijska dokumentacija predstavlja prvi elektronski medijski arhiv na Balkanu, jedinstven u ovom regionu.“
Vladan Radosavljević, izvršni direktor Medija, centra naglašava da je ovo prvi put da u oblasti medija jedna ovdašnja institucija vrši implementaciju sredstava EU-a. „To je svojevrstan dokaz poverenja u Medija centar i predstavlja logičnu odluku EAR-a s obzirom na to da mi dobro poznajemo medijsku situaciju.“ Dosadašnji implementatori sredstava EU-a bili su Helsinški odbor za ljudska prava i holandska organizacija Pres nau. „Ono čime se mi još bavimo jesu neke druge oblasti koje se tiču medija. To je, pre svega, medijsko pravo. Odmah posle demokratskih promena formirali smo radne grupe sastavljene od medijskih eksperata – pravnika i novinara“, kaže izvršni direktor ove institucije. Nacrte tri važna medijska zakona – Zakon o radiodifuziji, Zakon o javnom informisanju i Zakon o oglašavanju – izradili su eksperti Medija centra. „Vrlo je važno reći da su tekstovi nacrta zakona usvojeni u najvećem delu, ali da su neke bitne izmene učinjene u Skupštini prilikom usvajanja, što se posebno odnosi na broj članova Radiodifuznog saveta i način izbora. Mi smo napravili tekstove koji su bili usklađeni sa Savetom Evrope, ali su kasnije usledile intervencije političke prirode.“ Pored toga, Medija centar se bavi profesionalizacijom medija, edukacijom novinara u Srbiji i medijskom etikom, zbog čega je formiran Medijski savet koji ukazuje na primere flagrantnog kršenja novinarske profesije u štampanim medijima.
Među 19 medijskih kuća kojima su odobrena sredstva za realizaciju programa nalaze se: Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), sa projektom proizvodnje nacionalnih vesti i dokumentarnog serijala „Zašto se u crkvi šapuće“; Atelje Varan produkcija (sedam dokumentarnih filmova), Beta pres (Beta 2005); RTV Bajina Bašta (jačanje regionalnog programa); RTV Bor (ekologija); DTV produkcija (omladinski program „Dnevna soba“); magazin „Ekonomist“ (dodatak „Evropske perspektive“); Asocijacija nezavisnih lokalnih medija Lokal pres (dodaci „Štampa plus“); RTV Nišava (položaj Roma); Novosadska novinarska škola (kratke radijske forme); Radio 021, Novi Sad (istraživačko novinarstvo); Radio 016, Leskovac (jačanje elektronskih medija na jugu Srbije); magazin „Reporter“ (istraživanje trgovine ljudima u Jugoistočnoj Evropi); RTS, program „Ovo je Srbija“ (ravnopravnost polova); Šok ART produkcijska grupa (TV serija „Sofa“); „Subotičke novine“ (istraživačko novinarstvo u lokalnim zajednicama); magazin „Timeout“ (dodaci namenjeni edukaciji mladih); VIN produkcijska grupa (VIN magazin); „Vreme“ (Balkanski atlas organizovanog kriminala).
Studenti su posle Novog Sada, masovno odmarširali iz različitih univerzitetskih centara do Kragujevca, a sada je u planu novi protest i potencijalno novo pešačenje do Niša. O tome kuda vode protesti i treba li studenti da sami iznesu promene, čitajte u novom broju „Vremena”
Zašto je Vučić primoran da formira iznuđenu i tunjavu vladu? Zbog čega Srbija iz februara 2025. više nije ista ona zemlja iz oktobra 2024? Kako je šef države došao u iznudicu da mu nijedan potez koji već tri meseca povlači ne radi posao? Gde je u svemu ovome opozicija, kako da se rasani i šta treba da shvati
Prodaja delova Junajted grupe od državnog Telekoma stvara gotovo monopolistu na polju medijskog sadržaja. Kad se tome dodaju udari na male i nezavisne medije, pejzaž u kojem se građani Srbije informišu poprima još tamniju nijansu crne
Nestanak N1 i Nove S u današnjoj formi značio bi mračno medijsko doba u Srbiji. Doduše, ono je mračno već četiri decenije, ali bilo bi još crnje
Sad se diže ova generacija, koja se samo još sama od sebe nije ogradila, ide peške, nosi i ikone i krstove i ferari zastave, peva i Bilećanku i Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala, a sa njima Bošnjaci iz Pazara ruku pod ruku, i dok se ovi krste nakon 15 minuta tišine, uče dovu i klanjaju stojeći, kako je jedino i obavezno za mrtve. “Prvi put se osećam kao građanin ove zemlje”, rekao je jedan od studenata iz Novog Pazara
„Češljanje“ nevladinih organizacija je obračun sa kritičarima režima. Da nije, tužilac bi prvo pokucao na vrata Ane Brnabić koja je bila udarna igla USAID-a. Ovi koje „češljaju“ su za Anu treća liga
Mlad i pametan svet pokuljao je na ulice i sa sobom poneo duhovitost. Humor je važan za oslobađanje od straha, ali ne samo to – on je supstancijalno politički
U Srbiji više niko ne zna o čemu priča njen predsednik, novinare kažnjavaju na pravdi boga, aferaške velmože proglašavaju za svece, a nosioci javnih funkcija šire javnu sablazan. Ljudi – dokle ćemo tako
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
