U okviru "Programa podrške profesionalnom razvoju medija u Srbiji" Evropska agencija za rekonstrukciju i Medija centar Beograd podržali su projekte 19 predstavnika medija, produkcionih grupa, agencija i drugih
PRIZNANJE MEDIJA CENTRU: Jasmina Debeljak…
Ove godine beogradski Medija centar obeležava deset godina rada. Ono što karakteriše Medija centar jeste njegov uporan rad na profesionalizaciji medija. Stoga potpisivanje dvogodišnjeg ugovora između Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR) i Medija centra, kao implementatora finansijskih sredstava Evropske unije, predstavlja svojevrsno priznanje ovoj instituciji. Jedan od segmenata ovog ugovora jeste Medijski fond, tj. Program podrške profesionalnom razvoju medija u Srbiji.
U okviru programa za 2003/04. godinu EAR je za podršku medijima u Srbiji izdvojio dva miliona evra i plasirao ih preko Medija centra; od decembra 2000. do sada potrošeno je ukupno deset miliona evra. U maju mesecu prošle godine raspisan je javni konkurs i na adresu Medija centra pristigle su 83 prijave iz Srbije, bez Kosova i Crne Gore. „Medijski fond predstavlja implementaciju finansijskih sredstava Evropske unije namenjenih medijima u Srbiji. Prioritetni godišnji programi su izgradnja institucija, ekonomski razvoj, evropska integracija i socijalni program razvoja civilnog društva u okviru koga je i podrška medijima u korektnom izveštavanju“, objašnjava za „Vreme“ Jasmina Debeljak, programski direktor Medija fonda. Prema rečima Jasmine Debeljak, ciljevi ovog konkursa bili su profesionalni razvoj medija i podizanje opšteg nivoa medija kroz proizvodnju programa. „Na ovaj konkurs mogli su da se prijave svi oni mediji (nacionalni, lokalni, štampani, elektronski, manjinski, onlajn…) od Subotice do Preševa, koji za rezultat imaju proizvod. Posle procesa evaluacije svih prijavljenih programa odabrano je 19 medija, sa kojima su 19. novembra 2004. godine potpisani ugovori u Medija centru, uz prisustvo direktora EAR-a Adriana Martinsa. O izboru projekata odlučila je petočlana međunarodna komisija koju je formirao EAR, dok je Medija centar uradio sve pripremne poslove. Vremenski period za realizaciju ovih programa je maksimalno deset meseci od dana potpisivanja ugovora.
…i Vladan Radosavljević
Projekti koji su pristigli u Medija centrar veoma su šaroliki, raznorodni i pokrivaju gotovo sve ciljne grupe. No, s obzirom na veliki broj zainteresovanih medija, programska direktorka Medijskog fonda kaže da su programi koji se bave problematikom marginalizovanih grupa i manjima – u manjini. „RTV Nišava iz Niša ponudila je projekat ‘Decenija intergracije Roma’ u kojem istražuju i analiziraju položaj ove manjinske grupe, dok se RTS u okviru dokumentarne serije ‘Zrno poštovanja’ bavi pitanjem ravnopravnosti polova.“ Jasmina Debeljak ističe da je izborom Medija centra za implementatora postignut „dupli cilj“ budući da je ovim projektom finansijski podržan i sam Medija centar. „Medijski fond je samo jedan od elemenata ugovora sa EAR-om, dok su druga dva medijska dokumentacija i medijska edukacija, niz specijalističkih i tematskih kurseva za novinare iz oblasti prava, ekonomije, ekologija, pridruživanje EU-u i bezbednost. Medijska dokumentacija predstavlja prvi elektronski medijski arhiv na Balkanu, jedinstven u ovom regionu.“
Vladan Radosavljević, izvršni direktor Medija, centra naglašava da je ovo prvi put da u oblasti medija jedna ovdašnja institucija vrši implementaciju sredstava EU-a. „To je svojevrstan dokaz poverenja u Medija centar i predstavlja logičnu odluku EAR-a s obzirom na to da mi dobro poznajemo medijsku situaciju.“ Dosadašnji implementatori sredstava EU-a bili su Helsinški odbor za ljudska prava i holandska organizacija Pres nau. „Ono čime se mi još bavimo jesu neke druge oblasti koje se tiču medija. To je, pre svega, medijsko pravo. Odmah posle demokratskih promena formirali smo radne grupe sastavljene od medijskih eksperata – pravnika i novinara“, kaže izvršni direktor ove institucije. Nacrte tri važna medijska zakona – Zakon o radiodifuziji, Zakon o javnom informisanju i Zakon o oglašavanju – izradili su eksperti Medija centra. „Vrlo je važno reći da su tekstovi nacrta zakona usvojeni u najvećem delu, ali da su neke bitne izmene učinjene u Skupštini prilikom usvajanja, što se posebno odnosi na broj članova Radiodifuznog saveta i način izbora. Mi smo napravili tekstove koji su bili usklađeni sa Savetom Evrope, ali su kasnije usledile intervencije političke prirode.“ Pored toga, Medija centar se bavi profesionalizacijom medija, edukacijom novinara u Srbiji i medijskom etikom, zbog čega je formiran Medijski savet koji ukazuje na primere flagrantnog kršenja novinarske profesije u štampanim medijima.
Devetnaest odabranih
Među 19 medijskih kuća kojima su odobrena sredstva za realizaciju programa nalaze se: Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), sa projektom proizvodnje nacionalnih vesti i dokumentarnog serijala „Zašto se u crkvi šapuće“; Atelje Varan produkcija (sedam dokumentarnih filmova), Beta pres (Beta 2005); RTV Bajina Bašta (jačanje regionalnog programa); RTV Bor (ekologija); DTV produkcija (omladinski program „Dnevna soba“); magazin „Ekonomist“ (dodatak „Evropske perspektive“); Asocijacija nezavisnih lokalnih medija Lokal pres (dodaci „Štampa plus“); RTV Nišava (položaj Roma); Novosadska novinarska škola (kratke radijske forme); Radio 021, Novi Sad (istraživačko novinarstvo); Radio 016, Leskovac (jačanje elektronskih medija na jugu Srbije); magazin „Reporter“ (istraživanje trgovine ljudima u Jugoistočnoj Evropi); RTS, program „Ovo je Srbija“ (ravnopravnost polova); Šok ART produkcijska grupa (TV serija „Sofa“); „Subotičke novine“ (istraživačko novinarstvo u lokalnim zajednicama); magazin „Timeout“ (dodaci namenjeni edukaciji mladih); VIN produkcijska grupa (VIN magazin); „Vreme“ (Balkanski atlas organizovanog kriminala).
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Ispada da opozicija nije pobedila ni u jednom od ova dva mesta. Ali, pre nego što upadnemo u bezdan defetizma, treba primetiti da je sve prošlo najbolje što može u ovom trenutku. I da od sad pa nadalje, može da bude samo bolje
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
