"Mi smo sadili duvan zbog premije, inače po ovoj ceni ja ne bih sadio nikada, ne ja, nego svi... Niko, bre, niko", kaže Danilo Stojković, uzgajivač duvana iz Preševa
Dok je prerada duvana i promet cigareta visokoprofitni posao, uzgajanje duvana u listu nije: farmeri zahtevaju da država kroz premije participira u troškovima proizvodnje, a u Ministarstvu poljoprivrede kažu da je logično da proizvodnju duvana finansira duvanska industrija.
Nekoliko stotina uzgajivača duvana protestovalo je u ponedeljak ispred Vlade Srbije sa zahtevom da ih primi premijer Srbije Mirko Cvetković kako bi se dogovorili o proizvodnji duvana u ovoj godini, odnosno da se donese uredba o premiranju njihove proizvodnje, ali i isplati premija od prošle godine. Po rečima Miodraga Antonića, predsednika skupštine Udruženja proizvođača duvana Srbije, protest je bio neuspešan, jer „niko nas nije primio“.
S druge strane, u Ministarstvu poljoprivrede kažu da su sa predstavnicima uzgajivača duvana razgovarali ministar poljoprivrede i šefica kabineta predsednika Vlade i da su potvrdili spremnost Vlade da dugovanja preneta iz prošle godine budu isplaćena u najkraćem roku, kao i sve drugo u skladu sa ranije postignutim sporazumom između Ministarstva i Udruženja proizvođača duvana. U stvari, baš taj sporazum, odnosno tumačenje tog sporazuma osnov je nesporazuma.
Naime, sredinom februara Ministarstvo poljoprivrede izdalo je saopštenje da je postignut sporazum sa Udruženjem proizvođača duvana po kome će proizvođačima u ovoj godini biti dostupan regres od 12.000 dinara po hektaru zasejanih površina kao i svim drugim poljoprivrednim gazdinstvima, uz bonus od 20.000 dinara za sve površine pod duvanom prijavljene prošle godine, kao i da će Ministarstvo poljoprivrede podržati Udruženje u osnivanju Fonda za duvan koji bi ostvarivao prihode od prometa cigaretama. Uz saopštenje priložen je i faksimil pisma podrške sa sednice Upravnog odbora Udruženja proizvođača duvana.
„Nije postignut nikakav dogovor sa Ministarstvom poljoprivrede, ni pre ni posle današnjih protesta“, ljutit je Antonić i izvinjava se zbog povišenog tona. „Uzaludan je pokušaj ministra poljoprivrede Saše Dragina da ubedi javnost u postizanje dogovora. Udruženje proizvođača duvana Srbije je 9. februara ove godine pismeno podržalo ministrova nastojanja i uveravanja da će nam pomoći u rešavanju problema premija za duvan. Dogovora između Ministarstva poljoprivrede i proizvođača duvana, nažalost, nema. Kada bude došlo do dogovora, objavićemo mi na sva zvona.“ Ljut je i na novinare: „Svi čitaju samo prvu tačku tog nazovi sporazuma, a nikako da dosegnu do druge i treće. Ništa po tim tačkama Ministarstvo poljoprivrede nije uradilo, sem što su napisali Nacrt statuta fonda za duvan, koji svako može napisati za pola sata. Problem je, međutim, što je taj statut u suprotnosti sa važećim zakonima, koji bi morali da se menjaju. E sad, ovi nisu sposobni jednu uredbu da napišu, a očekuju da im poverujemo da mogu zakone da menjaju. Koješta.“
Uz opasku da je sporazumom dogovorena podrška osnivanju fonda, a ne da će ga Ministarstvo osnivati, da je pravna služba Ministarstva pisanjem Nacrta statuta fonda učinila uslugu Udruženju uzgajivača duvana, koje bi moralo biti osnivač fonda, ministar Dragin objašnjava da su svi potezi Ministarstva poljoprivrede u skladu sa programom Evropske unije po kome se do kraja 2011. prekida bilo kakav oblik subvencionisanja uzgajanja duvana: „Zbog toga, Ministarstvo je napravilo program koji podrazumeva da sledeće tri godine proizvođači duvana dobijaju 32.000 dinara po hektaru bez obzira na to šta seju na zemlji. To znači da ako ne vide perspektivu u proizvodnji duvana bez državnih premija, mogu da pređu na proizvodnju nečega drugog, voća na primer, pri čemu će im država preuzeti sve zaostale kredite, reprogramirati ih na duži vremenski rok i otpisati kamate. Imali bi prednost pri dodeli bespovratnih sredstava za nabavku mehanizacije, podizanju višegodišnjih zasada… Malo li je?“
„Jasno smo dali do znanja ministru da su za nas jedino prihvatljive premije po kilogramu i kvalitetu i da ponuđena subvencija od 32.000 dinara po hektaru ne pokriva ni 20 odsto proizvodnje duvana. Potpuno smo zgroženi načinom na koji ministar pokušava da nas sve ubedi da je dogovor postignut“, kategoričan je Antonić i najavljuje „radikalizaciju“ protesta. „Sa radikalima se nećemo družiti, ali ćemo na puteve rado izaći. Cela Srbija je dobro pokrivena proizvodnjom duvana, od Vojvodine i Mačve do Pirota i Preševske doline. Sigurno će nam se pridružiti i drugi ojađeni poljoprivredni proizvođači, tako da će cela Srbija biti blokirana. Nema nam druge.“
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede u Srbiji ima 4026 registrovanih proizvođača koji godišnje proizvedu nešto više od 8000 tona duvana. Ako bi prosečna premija bila evro po kilogramu, ukupni iznos premije bi bio oko osam miliona evra. Od jednog kilograma duvana se napravi 50 paklica cigareta, a povećanje cene cigareta od svega 30 para po paklici namirilo bi sve zahteve proizvođača.
Zašto između prevaziđenog režima i promena ne postoji ništa treće? Na šta režim misli kada kaže da brani Srbiju? Zbog čega je nesalomiv Studentski pokret? Ko ima znanje i pravo iskustvo, a ko vođu bez dana radnog staža van politike? I zašto studenti pobeđuju
Posle gotovo dve godine protesta, stotina prepešačenih kilometara, hapšenja, progona i nezabeležene društvene mobilizacije, Srbija izlazi na izbore koji bi mogli da označe kraj jedne političke epohe. Sociološkinja Marija Babović kaže za “Vreme” da nada u promene nije bila toliko velika još od 5. oktobra 2000. godine, ali upozorava i na opasnost da se, ukoliko promene izostanu, zemlja suoči sa još tvrđim autoritarnim režimom
Njihovo jedino oružje sada su mediji koje kontrolišu: kao, mi nemamo program, što nije istina; kao, mi ćemo izdati nacionalni interes, što nije istina. Jedan od argumenata im je i to da se plašimo da izađemo na debatu sa Vučićem. Oni ne razumeju da im je to kazna. To je kazna Aleksandru Vučiću, koji je 14 godina vodio isključivo monolog. Četrnaest godina on nikome nije omogućio nikakvu vrstu dijaloga, a sada bi da bude nagrađen ili pomilovan mogućnošću da s nama razgovara. E pa, neće moći. To što je posejao sada žanje
Ovi izbori nisu izbori o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, Kosovu i Metohiji, gej brakovima, poreskoj politici ili bilo kom drugom pojedinačnom političkom pitanju. Iako stranke na marginama političke moći pokušavaju da nametnu ove teme, u središtu predstojećeg političkog izbora nalazi se mnogo jednostavnija dilema: promena ili očuvanje postojećeg poretka. Već duže od godinu dana, istraživanja pokazuju da je to osnovna dilema koja se nalazi na glasačkom listiću
U RS se za izbore u Srbiji prijavilo 19.800 osoba, koji će moći glasati na 28 biračkih mjesta. Ostaje nepoznato koliko će ih 25. oktobra preći Drinu i glasati u Srbiji. U svakom slučaju ne vjerujem da su glasači iz Republike Srpske ti koji će odlučiti pobjednika izbora u Srbiji. Realno, glasači iz Republike Srpske na malo toga mogu uticati, ali izgleda da su simbolički veoma važni i Vučiću i opoziciji
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
