Pod teretom afera koje se neprestano nižu, nekako ne primećujemo da je ova vlast do sada pravila razne čudne spiskove organizacija, pojedinaca, stranaca, a pokušala je da popisuje i decu. Represivna mašinerija radi, a građane, izgleda, štiti samo nesposobnost onih koji mašinom upravljaju
Brzina kojom vlast u Srbiji pravi skandalozne poteze možda je deo strategije sluđivanja. Šta ako to rade kako bismo brzo zaboravili jedan represivni potez dok se bavimo narednim? Čini se da se upravo to događa nakon jednodnevnog štrajka prosvetnih radnika 16. septembra i činjenice da je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović tražila od direktora škola da joj dostave detaljne spiskove prosvetara koji štrajkuju. No, to nije ni prvi ni jedini spisak koji vlast pravi, a da za njega znamo. Ko zna koliko je tek onih za koje ne znamo.
HAJKA NA PROSVETU
Širom Srbije, 16. septembra prosvetni radnici obustavili su rad. To ne bi trebalo da bude iznenađenje jer su ovo najavili još pre početka školske godine. Ministarstvo prosvete možda “kasno pali”, ali brzo “daje gas”, pa su reagovali tek na sam dan štrajka. Do portala Nova stigao je zvanični dopis Ministarstva prosvete, upućen direktorima škola, sa sve potpisom ministarke Đukić Dejanović. A u dopisu – pakao. Od direktora se traži da evidentiraju nastavnike koji su obustavili rad, a piše i da nije dozvoljeno obaveštavanje roditelja, kao i učenika o tome da đaci ne treba da dođu u školu kada nastavnici obustavljaju rad. Na dopisu je kao datum naveden 16. septembar, ali su pojedini direktori nezvanično rekli da su ga dobili dan nakon štrajka – 17. septembra.
U dokumentu pod nazivom “Postupanje direktora škola u situacijama obustave rada u školi” Ministarstvo ukazuje na propuste direktora škola koji se odnose na najavu obustave rada i obaveštavanje roditelja odnosno drugih zakonskih zastupnika i Ministarstva prosvete o organizaciji rada škola kada nema nastave. Dodaje se da je Ministarstvo prosvete od direktora škola zatražilo precizne, proverene podatke o broju nastavnika koji su obustavili rad, ali je utvrđeno da znatan broj podataka ne odgovara činjeničnom stanju u školama.
“Od direktora se očekuje objektivno izveštavanje u vezi sa obustavom rada i svim drugim pitanjima od značaja za rad škola. Takođe, direktori se obavezuju da uvek vode evidenciju o nastavnicima koji su obustavili rad”, piše u dopisu Ministarstva.
Podsetimo, štrajk su organizovali sindikati. Srbija ima dugu istoriju štrajkova prosvetnih radnika, pogotovo u vreme vlasti Slobodana Miloševića. Čak ni tada Ministarstvo prosvete nije tražilo spisak imena prosvetara u štrajku. Mediji su uredno izveštavali o tome koji procenat prosvetnih radnika štrajkuje u pojedinačnim gradovima ili školama, a što se tiče pojedinaca, učesnika u štrajku, spiskove su za svoje potrebe vodili politički podobni direktori škola. Maltretiranje nastavnika potom su sprovodili samostalno i po svojoj slobodnoj volji. Ta je slobodna volja pod ovom garniturom izumrla, pa sad teror nad pobunjenima mora da ide iz centrale.
Kao da Ministarstvo prosvete nema preča posla. A izgleda kako ne vidi da ima, jer u dopisu direktorima škola udara na grupu koja je, svesni smo valjda od prošle godine, izuzetno ranjiva – na učenike. Naime, ministarka Slavica Đukić Dejanović eksplicitno je zabranila direktorima da o štrajku obaveste roditelje i učenike. Posledica je da deca dođu i onda se raziđu kojekuda jer nastave nema. A sve to je smišljeno, verovatno, kako bi nastao haos, a za to bili okrivljeni prosvetni radnici. Potez je surov i podmukao, te samo višoj sili (ili lenjosti ministarstva) treba zahvaliti što je dopis stigao sa danom zakašnjenja.
foto: marko dragoslavić / fonet…i njihovi nastavnici
NIKO SE NE PLAŠI, SLAVICE
Nakon što su saznali da je ministarka prosvete uputila dopis upozorenja direktorima osnovnih i srednjih škola, u medijima su se oglasili predstavnici prosvetnih radnika i sindikati.
Poručili su da se ne plaše. Snežana Romandić iz Unije sindikata škola Beograda istakla je da je skandalozniji drugi deo dopisa, u kom se navodi da nije dozvoljeno obaveštavanje roditelja i učenika o tome da đaci ne treba da dođu u školu kada nastavnici obustavljaju rad. “Zbog čega smo mi na ulicama? Pa zbog bezbednosti u školama. Možda ministarka ima ideju da se obrati Ministarstvu finansija da pošalje njihove službenike da čuvaju decu tog dana”, rekla je Snežana Romandić za portal Nova. I dodala: “Zamislite da deca dođu u školu, nastavnika nema, a roditelji o tome nisu obavešteni? Roditelji imaju, čini mi se, i zakonsko pravo da budu obavešteni. Prema tome, mislim da neko vrlo tendenciozno želi da uplaši direktore odnosno da ih disciplinuje i natera da budu represivni prema zaposlenima koji su bili u protestu ili eventualno planiraju neki naredni protest”.
Mirjana Gašić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije objasnila je za Nova.rs da su direktori škola lažirali podatke o broju zaposlenih koji su učestvovali u štrajku. “Ministarstvo je u prvi mah izašlo sa prvim podacima koje su direktori škola dostavljali načelnicima školskih uprava i onda su direktori iz straha ili iz podobnosti lažirali podatke. To je bila česta pojava ranije. Sada je mnogo direktora na taj način pristupilo analizi štrajka. Ali se onda ispostavilo tokom dana, nakon konkretnih merljivih podataka, da je situacja sasvim drugačija i da je, po zvaničnim podacima ministarstva, na kraju 80,4 odsto škola pristupilo štrajku, a prema podacima Unije, više od 90 odsto bilo je škola koje su na neki način obustavile rad”, rekla je Mirjana Gašić i dodala da prosvetni radnici ne treba da budu uplašeni, te da tek sada počinje njihova borba.
“Ovi zvanični podaci pokazuju kakav je odgovor školskih randika. Očekivali smo veliki odziv, ali baš ovoliki… To treba Vladi Srbije da pošalje jasnu poruku. Tek sada očekujemo još bolju ponudu, očekujemo poziv Vlade da sada nama premijer pristupi kao sagovornicima koje duboko treba da poštuje. Znate, u tradiciji našeg naroda je poštovanje svešteniku i učitelju, to su oduvek bili ljudi koji su vodili naše društvo u pravom smeru, pa očekujemo da nam premijer pristupi onako kako je red”, poručila je Mirjana Gašić.
NIJE SPISAK DOK VULIN NE SASTAVI
Kada je pre mesec dana pevačica Severina Vučković zadržana na granici sa Srbijom, rečeno joj je da je na nekakvom spisku. Po društvenim mrežama pojavila su se pitanja kakav je to spisak i ko ga je sastavljao, a oni koji se trude da ne zaborave bili su sigurni u jedno: ne zna se ko je spisak pravio, ali javiće se Aleksandar Vulin da kaže kako je on autor. Javio se kad su u istoj situaciji bili pevačica Selma Bajrami, glumac Feđa Štukan, te mirovni aktivisti kolektiva “Karton revolucija”. I na koncu, kada je pre nekoliko nedelja na aerodromu (izlazeći iz Srbije) po ko zna koji put zadržana direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Sofija Todorović. Ona se izdvaja po tome što je, za razliku od drugih, državljanka Srbije, ali i po tome što je često zadržavaju kad izlazi iz zemlje iako niko iz vlasti još nije uspeo da da suvislo objašnjenje zašto joj to rade.
Aleksandar Vulin bio je ministar policije, vojske, pa direktor Bezbednosno-informativne agencije, a sad je čovek sa najdužom (po broju reči) funkcijom u Vladi Srbije: potpredsednik Vlade zadužen za praćenje stanja projekata iz delokruga više ministarstava i posebnih organizacija Vlade u koordinaciji sa predsednikom Republike. Šta god sve ovo bilo…
Uglavnom, desilo se kako su mnogi predvideli. Krajem avgusta, na Palama, Vulin se pohvalio da je on sastavljao spisak i rekao: “Nikad se ne sastavlja sam spisak. Imate nadležne organe koji kažu taj i taj može da bude bezbednosni rizik za našu zemlju zato i zato. I onda to uradite i to pokažete”.
Onda je dao primer koji ima jak potencijal da izazove migrenu: “Neki momak je pevao i bio jako ponosan što je pevao ‘Nema popa da sveti vodicu, dođe Naser na Božić u Kravicu’. Ta pesma ima zaključak pedesetak zaklanih Srba, mahom žena i dece. E sad, zamislite taj neko pređe u Republiku Srbiju, dođe da peva negde, neko ga prepozna, iz Kravice npr. i podseti ga na tu pesmu”.
Ako vam metrika u citiranom stihu ne štima, to je zato što original glasi: “Nema popa da sveti vodicu, došetao Naser u Kravicu”. Pesma je svakako apsolutno odvratna, tu spora nema. Ali, ako Vulin nije u stanju da pravilno citira stih koji je bezbednosni rizik po Srbiju, kako je u stanju da pravi spiskove i, još gore, procenjuje bezbednosni rizik…
Uostalom, koliko je sposoban za to, vidi se i po spisku: ako su Severina, Selma Bajrami i Feđa Štukan opasni po Srbiju, onda smo mi jedna vrlo neugrožena i sigurna zemlja. Ljudi sa tog spiska su apsolutno benigni, pogotovo momci iz Karton revolucije, jer propovedaju jedinstvo naroda koji su nekad živeli u jednoj zemlji. Tvrdnja da Sofija Todorović predstavlja opasnost za sopstvenu zemlju toliko je sramna, da nema potrebe braniti ovu mladu ženu. Odlično to radi sama, dok naspram sebe ima celu mašineriju represivnog državnog aparata.
foto: marko dragoslavić / fonet…
ZABORAVILI SMO JOŠ NEŠTO STRAŠNO
Kada se 3. maja 2023. dogodilo masovno ubistvo u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, direktor beogradske policije Veselin Milić pred kamerama je mahao spiskom sa imenima dece koje je tada trinaestogodišnji K. K. planirao da usmrti. Toga se svi sećamo, a država nam se smejala u lice jer je sprovela unutrašnju kontrolu da vidi ko je spisak pustio u javnost. A Milić ga pokazao na konferenciji za novinare koju su ama baš svi mediji prenosili uživo. No, pokušaj pravljenja jednog drugog spiska smo zaboravili. Nedelju dana nakon masovnog ubistva u “Ribnikaru” kada je živote izgubilo deset osoba, a više njih ranjeno, u javnosti su se pojavili navodi kako je MUP od škola tražio spiskove dece koja “mogu biti problematična”.
Na ovo je tada ukazao Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije. Nakon toga oglasili su se iz policije i naveli da nikakav nalog slične vrste nije došao iz MUP-a, već da su dve policijske uprave, u Užicu i Kikindi, “načinile nesmotren potez”. Ovim povodom oglasio se i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti navodeći kako je vanredni inspekcijski nadzor utvrdio da MUP nije izdao direktivu, već da su takve dopise samoinicijativno slale lokalne policijske uprave u Užicu i Kikindi.
Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Željko Brkić izjavio je da je dopis koje su poslale školama policijske uprave Užice i Kikinda, a u kojima se traži spisak problematične i asocijalne dece koja su u riziku od nasilja, motivisan dobrim namerama, ali da je nesmotreno definisan zbog čega se izvinio građanima. “Nikakav takav nalog nije došao od strane Ministarstva unutrašnjih poslova. Kao što ste mogli da vidite u tekstu dopisa, on je motivisan dobrim namerama i njegova pozadina je želja naših policijskih službenika da urade sve što je u njihovoj moći da se bezbednost učenika i nastavnika podigne na što viši nivo”, objasnio je Brkić. “Želim da se izvinim svima onima koji su se osetili uznemireno zbog ovakvog dopisa i da im poručim da nemaju obavezu da na njega odgovaraju, niti će ovakvi dopisi više stizati bilo kojoj školskoj upravi”, naglasio je tadašnji državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova.
SAMO NAM JOŠ KUĆNE LJUBIMCE NISU POPISALI
Pod teretom afera koje se neprestano nižu, nekako ne primećujemo da je ova vlast do sada pravila razne čudne spiskove organizacija, pojedinaca, stranaca, a pokušala je da popisuje i decu. Ne zaboravimo da su pre samo četiri nedelje na udaru ljudi iz režima i tabloida bile nevladine organizacije i da su se u javnosti našli njihovi finansijski podaci koje je mogla da otkrije samo guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković.
Takođe, 2020. Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija napravila je spisak medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana i od banaka zatražila uvid u sve njihove transakcije od 1. januara 2019. godine. Na tom spisku, nazivom organizacije ili ličnim imenom i prezimenom i matičnim brojem, nalazi se 20 ljudi i 37 organizacija ili udruženja. U zahtevu koji je Uprava uputila bankama podaci su traženi “kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca”.
Pod pritiskom javnosti, a i zbog aljkavog načina na koji se ovakve operacije izvode, na svu sreću, niko nije nagrabusio, ako izuzmemo činjenicu da nije prijatno naći se na spisku. Represivna mašinerija radi, a građane, izgleda, štiti samo nesposobnost onih koji mašinom upravljaju.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Intervju: Tanja Ćirković Veličković, profesorka Hemijskog fakulteta i članica SANU
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!