Obećanja od kojih je prošlo godinu dana, a za neke i više, nisu održana bez obzira na to što u slučaju prosvetnih radnika postoji potpisan Protokol, a u slučaju poljoprivrednika, samo pre nekoliko meseci potpisan Sporazum. Šta dalje sa protestima prosvetara i poljoprivrednika
Nedavno je na ulicama bilo oko 6200 prosvetnih radnika, što je više nego dvostruko veći broj učesnika nego na prethodnom protestu održanom 16. septembra, saopštio je tada Arhiv javnih skupova. Ove proteste organizovala su četiri reprezentativna sindikata. Protestuju jer dogovor koji je pre godinu dana “postignut” nije ostvaren, a to je da se zarada izjednači sa republičkim prosekom.
Poljoprivrednici su prošle jeseni blokirali puteve i okončali blokade dogovorima sa Vladom Republike Srbije. U julu ove godine su čak potpisali i Sporazum o međusobnoj saradnji u oblasti poljoprivrede sa Ministarstvom poljoprivrede. Ali, izgleda da ni od tog slova na papiru – nema ništa. Od razgovora sa nadležnim institucijama sa obeju strana čujemo – nema se para.
Vlast sada prosvetarima nudi maksimalno povećanje zarade do 12 odsto, a poljoprivrednicima, nakon poslednje runde pregovora, isplatu od 10.000 dinara za sertifikovano seme po hektaru, bez pravdanja računima u roku od 15 do 20 dana, što je suprotno onome što stoji u Sporazumu, a to je isplata od 17.000 dinara.
JALOVI RAZGOVORI
Pre godinu dana potpisan je Protokol radi rešavanja materijalnog položaja i uslova rada zaposlenih u prosveti. Ta vest objavljena je na sajtu Ministarstva prosvete 12. oktobra 2023. godine i piše da Protokol “ima za cilj potvrdu nastavka saradnje na ostvarenju zajedničkog cilja, a to je da se početna plata nastavnika, odnosno zaposlenog sa sedmim stepenom stručne spreme izjednači sa prosečnom platom u Republici Srbiji do 1. januara 2025. godine”.
Godinu dana kasnije prosvetari štrajkuju sa istim zahtevom, a retorika vlasti sada je da zarade ne mogu biti uvećane za više od 12 odsto. Premijer Srbije Miloš Vučević je rekao da je predlog Vlade za povećanje plata prosvetnim radnicima korektan i konstruktivan.
Da novca nema, saglasna je i ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović.
Povodom neispunjenih obećanja prema prosvetnim radnicima oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i rekao da prosvetni radnici zaslužuju izvinjenje jer im je vlast obećala nešto što nije mogla da ispuni. Za televiziju Pink rekao je da će ono što je obećano biti ispunjeno u narednih godinu dana. Na to je reagovala Unija sindikata prosvetnih radnika u Srbiji i poručila Vučiću da se njegovim “očinskim” priznanjem kako je pogrešio što za zaposlene u školama nema trenutno većeg povećanja plata ne mogu platiti računi.
Predsednica Unije sindikata škola Beograda Snežana Romandić Petrović kaže za “Vreme” da su pre protesta uputili pismo svim institucijama kako bi razgovarali o stanju u školama – predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama.
Međutim, dodaje da su razgovori sa Vladom prilično jalovi, te da se svode na monologe koji govore samo o tome “kako bi bilo kakvo povećanje novca za zaposlene u obrazovanju u ovom trenutku narušilo monetarnu stabilnost države i da nema nikakvog novca”.
“Trebalo je ove godine da dovedu platu zaposlenog do nivoa republičkog proseka, to se planiranim povećanjima u januaru 2025. neće desiti nego će biti približno. Igramo se sa procentima. Nadležni govore o procentima koji lepo zvuče kao da je reklama za ‘Eurokrem’, a ne da govorimo o zaradama ljudi koji se bave vrlo odgovornim poslom”, ukazuje Snežana Romandić Petrović.
Ona naglašava da se nalaze u situaciji u kojoj nadležni nemaju baš sluha da shvate da je situacija kritična, ne samo kada su u pitanju materijalni izdaci zarade za zaposlene nego generalno stanje koje je u školama.
foto: fonet…protesti poljoprivrednika oktobar 2023…
POLJOPRIVREDNICI – KAMO SPORAZUM?
Još prošle jeseni poljoprivrednici su podsećali da njihovi zahtevi nisu novina, te da su neke tražili još u avgustu 2022, a u maju 2023. godine dodatno su tražili uređenje berze i plavi dizel bez akcize.
Nakon blokada prošle jeseni razgovarali su sa predstavnicima vlasti – u tom trenutku premijerkom Anom Brnabić i ministarkom Jelenom Tanasković. Za nastavak tih pregovora poljoprivrednici su čekali da se formira Vlada.
Dalji pregovori dogodili su se u julu sa sadašnjim premijerom Srbije Vučevićem i ministrom poljoprivrede Aleksandrom Martinovićem. Oni su se sastali sa predstavnicima sedam udruženja poljoprivrednih proizvođača, koji su predložili da zbog posledica suše isplata subvencije za sertifikovano seme u iznosu od 17.000 dinara po hektaru, umesto u oktobru, počne 1. septembra.
Na sastanku su poljoprivrednici izneli i ostale aktuelne probleme i kako su rekli novinarima, Vučević i Martinović su pokazali volju da se izneti problemi reše.
Tako su 22. jula potpisali Sporazum o međusobnoj saradnji u oblasti poljoprivrede. U tom sporazumu piše i da će najkasnije do 15. oktobra 2024. godine biti usvojene izmene Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. A da će najkasnije do kraja oktobra 2024. godine raspisati javni poziv za regres za sertifikovano seme u iznosu od 17.000 dinara po hektaru, koji će biti isplaćen do kraja 2024. godine.
Predsednik Udruženja poljoprivrednika “Stig” Nedeljko Savić kaže za “Vreme” da na tom sastanku nisu ni pregovarali o 17.000 dinara, već da je premijer Vučević na početku sastanka rekao “dobićete 17.000 dinara”.
“Mi smo se na tom sastanku samo trudili da se u Sporazum stavi vreme kada će to biti isplaćeno”, navodi Savić.
foto: n1…i 2024.
Dodaje da ono što bi njih trebalo (poljoprivrednike) da interesuje jeste ono što stoji na papiru, a to je da će subvencije za sertifikovano seme biti isplaćene do kraja 2024. godine.
Međutim, zbog suše koja je nanela štetu i “neispunjenih obećanja” Vlade, deo udruženja poljoprivrednika u Subotici izašao je na proteste, njih oko sedamdesetak proizvođača sa pedesetak traktora.
Zahtevali su moratorijum na sve poljoprivredne kredite kao za vreme pandemije korona virusa, isplatu 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme za sve poljoprivrednike, bez pravdanja kupovine računom po “leks specijalisu”.
Iz Udruženja poljoprivrednika Subotice 1. oktobra su izjavili da je nekoliko predstavnika poljoprivrednika bilo pozvano na razgovor u kancelariju Bezbednosno-informativne agencije (BIA) u Subotici.
Dan nakon toga oglasio se i premijer Vučević i rekao da nema “skrivenih” para u državi koje bi se mogle naći za sve zahteve, ali da je spreman “dobar paket” za poljoprivredu.
Vučević je kazao da ne zna ni koliko je imao sastanaka sa brojnim udruženjima poljoprivrednika i da ne zna ni koja su od njih reprezentativna “Svi ćete iz medija da ih podržite, razumemo ih, ljudi su u muci. Pa, razumite i nas. Država nije džuboks za ispunjavanje želja”, rekao je on.
Ispostavilo se da taj “dobar paket” nije 17.000 hiljada koje su navedene i potpisane u Sporazumu već 10.000 dinara.
ŠTA DALJE ČINE PROSVETARI?
foto: fonet…
Šta će dalje činiti prosvetari? Snežana Romandić Petrović kaže kako nemaju drugog izbora nego da nastave da vrše pritisak na nadležne i da oni moraju da shvate da ne mogu da se ponašaju u direktivi praznog monologa.
“Trenutno anketiramo članstvo na temu modaliteta i oblika kojim bi protestovali u narednom periodu. Pokušavamo da sačuvamo jedinstvo svih reprezentativnih sindikata u postupanju kada su u pitanju ove akcije. Da li će i koji će sledeći korak biti mogu da kažem tek kada se završi izjašnjavanje što će biti do kraja ove nedelje, a onda ćemo doneti odluke”, objašnjava Snežana Romandić Petrović.
Dalje kaže da ono što može da tvrdi jeste to da će svi reprezentativni sindikati kontinuirano tražiti od nadležnih sastanke bilo da je reč o Ministarstvu prosvete i o realizaciji, recimo, platforme koja se zove “Zdravitas”, a potom će tražiti analizu na temu nekih drugih poslova koji se u školama obavljaju i desili su se po opisu nekih promena, zakonskih regulativa proteklih godina, a predstavljaju priličan teret.
“Recimo slobodne nastavne aktivnosti koje direktori dele zaposlenima koji imaju pune norme pa čak i preko norme praveći od škole kao malu igricu gde zaposleni drže pomenute časove bez bilo kakve nadoknade”, navodi Snežana Romandić Petrović.
Dodaje i kako će pokušati da predstavnicima Vlade i finansija objasne koliko je zapravo poražavajući status zaposlenih kada su u pitanju zarade, konstantnim zahtevima za razgovorima, ali ne i za monolozima sa njihove strane.
DEO POLJOPRIVREDNIKA PONOVO NAJAVLJUJE PROTEST
Ukoliko Vlada Srbije ne ispuni obećane rokove za isplatu propisane Sporazumom (a svi su izgledi da neće), deo poljoprivrednika najavljuje protest 1. novembra. I to su Udruženje poljoprivrednika “Stig” iz Požarevca, “Složni Pidikanci” iz Bavaništa, “Severni Banat” iz Kikinde, Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja “Adrani” i Udruženje poljoprivrednika “Brestovački ratar” iz Banatskog Brestovca.
Zašto baš 1. novembra – Savić kaže da je to zato što u Sporazumu jasno piše da bi javni poziv trebalo da bude raspisan do kraja oktobra za isplatu subvencija za sertifikovano seme u iznosu od 17.000 dinara po hektaru.
Na pitanje koliko će trajati blokade, Savić odgovara da jednodnevne blokade ne daju efekte i da su mnogo puta izlazili i “više nam je muka od svega toga”.
“Jednostavno, ako već hoćemo da izađemo, izaći ćemo dok se ne reše naši problemi”, ukazuje Savić.
Dodaje da u sadašnjim pregovorima sa vladom nisu učestvovali jer je u sporazumu sve navedeno i da nijedan datum koji je obećan još uvek nije prošao – a prvi je 15. oktobar. Kaže da su kolege koje su izašle sada na protest imale pravo na to, imali su probleme pre svega u Subotici zbog katastrofalne suše i da su zato i tražili da subvencije budu isplaćene ranije.
Ipak, zaključuje Savić: “Nemamo ništa protiv da dobijemo nešto više, ali dobiti nešto manje, prekršiti sporazum – meni je to neprihvatljivo”.
Ovi dani mrmota bi trebalo da navedu vlast da preispita svoje prioritete ukoliko znamo da je na novu “političku pozornicu”, na primer, stadion u Zaječaru “Kraljevica”, koji “skuplja prašinu”, potrošeno oko 24 miliona evra, a takvih primera u Srbiji je mnogo.
Konačno, ukoliko se ovako nastavi, postavlja se pitanje hoće li biti ikoga u Srbiji da “bar čuje” monologe koje vlast neprestano drži. Ovi ljudi obrazuju decu i hrane građane.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Kada su narativi u medijima u pitanju, novina je pozitivna propaganda o ruskom FSB koja se pojavila kada je Aleksandar Vulin bio direktor BIA-e i ministar unutrašnjih poslova. Tada je formirana tzv. Radna grupa za borbu protiv obojenih revolucija, koju čine članovi ruskog i srpskog bezbednosnog aparata. Ovaj narativ se pojačao posle pada nadstrešnice
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
