Obećanja od kojih je prošlo godinu dana, a za neke i više, nisu održana bez obzira na to što u slučaju prosvetnih radnika postoji potpisan Protokol, a u slučaju poljoprivrednika, samo pre nekoliko meseci potpisan Sporazum. Šta dalje sa protestima prosvetara i poljoprivrednika
Oktobar, jesen 2024. godine, a na ulicama ponovo nezadovoljni građani – poljoprivrednici i prosvetari. Čini se kao da smo istu sliku gledali samo godinu dana ranije, a u tih godinu dana od obećanog gotovo ništa nije ispunjeno.
Nedavno je na ulicama bilo oko 6200 prosvetnih radnika, što je više nego dvostruko veći broj učesnika nego na prethodnom protestu održanom 16. septembra, saopštio je tada Arhiv javnih skupova. Ove proteste organizovala su četiri reprezentativna sindikata. Protestuju jer dogovor koji je pre godinu dana “postignut” nije ostvaren, a to je da se zarada izjednači sa republičkim prosekom.
Poljoprivrednici su prošle jeseni blokirali puteve i okončali blokade dogovorima sa Vladom Republike Srbije. U julu ove godine su čak potpisali i Sporazum o međusobnoj saradnji u oblasti poljoprivrede sa Ministarstvom poljoprivrede. Ali, izgleda da ni od tog slova na papiru – nema ništa. Od razgovora sa nadležnim institucijama sa obeju strana čujemo – nema se para.
Vlast sada prosvetarima nudi maksimalno povećanje zarade do 12 odsto, a poljoprivrednicima, nakon poslednje runde pregovora, isplatu od 10.000 dinara za sertifikovano seme po hektaru, bez pravdanja računima u roku od 15 do 20 dana, što je suprotno onome što stoji u Sporazumu, a to je isplata od 17.000 dinara.
JALOVI RAZGOVORI
Pre godinu dana potpisan je Protokol radi rešavanja materijalnog položaja i uslova rada zaposlenih u prosveti. Ta vest objavljena je na sajtu Ministarstva prosvete 12. oktobra 2023. godine i piše da Protokol “ima za cilj potvrdu nastavka saradnje na ostvarenju zajedničkog cilja, a to je da se početna plata nastavnika, odnosno zaposlenog sa sedmim stepenom stručne spreme izjednači sa prosečnom platom u Republici Srbiji do 1. januara 2025. godine”.
Godinu dana kasnije prosvetari štrajkuju sa istim zahtevom, a retorika vlasti sada je da zarade ne mogu biti uvećane za više od 12 odsto. Premijer Srbije Miloš Vučević je rekao da je predlog Vlade za povećanje plata prosvetnim radnicima korektan i konstruktivan.
Da novca nema, saglasna je i ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović.
Povodom neispunjenih obećanja prema prosvetnim radnicima oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i rekao da prosvetni radnici zaslužuju izvinjenje jer im je vlast obećala nešto što nije mogla da ispuni. Za televiziju Pink rekao je da će ono što je obećano biti ispunjeno u narednih godinu dana. Na to je reagovala Unija sindikata prosvetnih radnika u Srbiji i poručila Vučiću da se njegovim “očinskim” priznanjem kako je pogrešio što za zaposlene u školama nema trenutno većeg povećanja plata ne mogu platiti računi.
Predsednica Unije sindikata škola Beograda Snežana Romandić Petrović kaže za “Vreme” da su pre protesta uputili pismo svim institucijama kako bi razgovarali o stanju u školama – predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama.
Međutim, dodaje da su razgovori sa Vladom prilično jalovi, te da se svode na monologe koji govore samo o tome “kako bi bilo kakvo povećanje novca za zaposlene u obrazovanju u ovom trenutku narušilo monetarnu stabilnost države i da nema nikakvog novca”.
“Trebalo je ove godine da dovedu platu zaposlenog do nivoa republičkog proseka, to se planiranim povećanjima u januaru 2025. neće desiti nego će biti približno. Igramo se sa procentima. Nadležni govore o procentima koji lepo zvuče kao da je reklama za ‘Eurokrem’, a ne da govorimo o zaradama ljudi koji se bave vrlo odgovornim poslom”, ukazuje Snežana Romandić Petrović.
Ona naglašava da se nalaze u situaciji u kojoj nadležni nemaju baš sluha da shvate da je situacija kritična, ne samo kada su u pitanju materijalni izdaci zarade za zaposlene nego generalno stanje koje je u školama.
POLJOPRIVREDNICI – KAMO SPORAZUM?
Još prošle jeseni poljoprivrednici su podsećali da njihovi zahtevi nisu novina, te da su neke tražili još u avgustu 2022, a u maju 2023. godine dodatno su tražili uređenje berze i plavi dizel bez akcize.
Nakon blokada prošle jeseni razgovarali su sa predstavnicima vlasti – u tom trenutku premijerkom Anom Brnabić i ministarkom Jelenom Tanasković. Za nastavak tih pregovora poljoprivrednici su čekali da se formira Vlada.
Dalji pregovori dogodili su se u julu sa sadašnjim premijerom Srbije Vučevićem i ministrom poljoprivrede Aleksandrom Martinovićem. Oni su se sastali sa predstavnicima sedam udruženja poljoprivrednih proizvođača, koji su predložili da zbog posledica suše isplata subvencije za sertifikovano seme u iznosu od 17.000 dinara po hektaru, umesto u oktobru, počne 1. septembra.
Na sastanku su poljoprivrednici izneli i ostale aktuelne probleme i kako su rekli novinarima, Vučević i Martinović su pokazali volju da se izneti problemi reše.
Tako su 22. jula potpisali Sporazum o međusobnoj saradnji u oblasti poljoprivrede. U tom sporazumu piše i da će najkasnije do 15. oktobra 2024. godine biti usvojene izmene Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. A da će najkasnije do kraja oktobra 2024. godine raspisati javni poziv za regres za sertifikovano seme u iznosu od 17.000 dinara po hektaru, koji će biti isplaćen do kraja 2024. godine.
Predsednik Udruženja poljoprivrednika “Stig” Nedeljko Savić kaže za “Vreme” da na tom sastanku nisu ni pregovarali o 17.000 dinara, već da je premijer Vučević na početku sastanka rekao “dobićete 17.000 dinara”.
“Mi smo se na tom sastanku samo trudili da se u Sporazum stavi vreme kada će to biti isplaćeno”, navodi Savić.
Dodaje da ono što bi njih trebalo (poljoprivrednike) da interesuje jeste ono što stoji na papiru, a to je da će subvencije za sertifikovano seme biti isplaćene do kraja 2024. godine.
Međutim, zbog suše koja je nanela štetu i “neispunjenih obećanja” Vlade, deo udruženja poljoprivrednika u Subotici izašao je na proteste, njih oko sedamdesetak proizvođača sa pedesetak traktora.
Zahtevali su moratorijum na sve poljoprivredne kredite kao za vreme pandemije korona virusa, isplatu 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme za sve poljoprivrednike, bez pravdanja kupovine računom po “leks specijalisu”.
Iz Udruženja poljoprivrednika Subotice 1. oktobra su izjavili da je nekoliko predstavnika poljoprivrednika bilo pozvano na razgovor u kancelariju Bezbednosno-informativne agencije (BIA) u Subotici.
Dan nakon toga oglasio se i premijer Vučević i rekao da nema “skrivenih” para u državi koje bi se mogle naći za sve zahteve, ali da je spreman “dobar paket” za poljoprivredu.
Vučević je kazao da ne zna ni koliko je imao sastanaka sa brojnim udruženjima poljoprivrednika i da ne zna ni koja su od njih reprezentativna “Svi ćete iz medija da ih podržite, razumemo ih, ljudi su u muci. Pa, razumite i nas. Država nije džuboks za ispunjavanje želja”, rekao je on.
Ispostavilo se da taj “dobar paket” nije 17.000 hiljada koje su navedene i potpisane u Sporazumu već 10.000 dinara.
ŠTA DALJE ČINE PROSVETARI?
Šta će dalje činiti prosvetari? Snežana Romandić Petrović kaže kako nemaju drugog izbora nego da nastave da vrše pritisak na nadležne i da oni moraju da shvate da ne mogu da se ponašaju u direktivi praznog monologa.
“Trenutno anketiramo članstvo na temu modaliteta i oblika kojim bi protestovali u narednom periodu. Pokušavamo da sačuvamo jedinstvo svih reprezentativnih sindikata u postupanju kada su u pitanju ove akcije. Da li će i koji će sledeći korak biti mogu da kažem tek kada se završi izjašnjavanje što će biti do kraja ove nedelje, a onda ćemo doneti odluke”, objašnjava Snežana Romandić Petrović.
Dalje kaže da ono što može da tvrdi jeste to da će svi reprezentativni sindikati kontinuirano tražiti od nadležnih sastanke bilo da je reč o Ministarstvu prosvete i o realizaciji, recimo, platforme koja se zove “Zdravitas”, a potom će tražiti analizu na temu nekih drugih poslova koji se u školama obavljaju i desili su se po opisu nekih promena, zakonskih regulativa proteklih godina, a predstavljaju priličan teret.
“Recimo slobodne nastavne aktivnosti koje direktori dele zaposlenima koji imaju pune norme pa čak i preko norme praveći od škole kao malu igricu gde zaposleni drže pomenute časove bez bilo kakve nadoknade”, navodi Snežana Romandić Petrović.
Dodaje i kako će pokušati da predstavnicima Vlade i finansija objasne koliko je zapravo poražavajući status zaposlenih kada su u pitanju zarade, konstantnim zahtevima za razgovorima, ali ne i za monolozima sa njihove strane.
DEO POLJOPRIVREDNIKA PONOVO NAJAVLJUJE PROTEST
Ukoliko Vlada Srbije ne ispuni obećane rokove za isplatu propisane Sporazumom (a svi su izgledi da neće), deo poljoprivrednika najavljuje protest 1. novembra. I to su Udruženje poljoprivrednika “Stig” iz Požarevca, “Složni Pidikanci” iz Bavaništa, “Severni Banat” iz Kikinde, Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja “Adrani” i Udruženje poljoprivrednika “Brestovački ratar” iz Banatskog Brestovca.
Zašto baš 1. novembra – Savić kaže da je to zato što u Sporazumu jasno piše da bi javni poziv trebalo da bude raspisan do kraja oktobra za isplatu subvencija za sertifikovano seme u iznosu od 17.000 dinara po hektaru.
Na pitanje koliko će trajati blokade, Savić odgovara da jednodnevne blokade ne daju efekte i da su mnogo puta izlazili i “više nam je muka od svega toga”.
“Jednostavno, ako već hoćemo da izađemo, izaći ćemo dok se ne reše naši problemi”, ukazuje Savić.
Dodaje da u sadašnjim pregovorima sa vladom nisu učestvovali jer je u sporazumu sve navedeno i da nijedan datum koji je obećan još uvek nije prošao – a prvi je 15. oktobar. Kaže da su kolege koje su izašle sada na protest imale pravo na to, imali su probleme pre svega u Subotici zbog katastrofalne suše i da su zato i tražili da subvencije budu isplaćene ranije.
Ipak, zaključuje Savić: “Nemamo ništa protiv da dobijemo nešto više, ali dobiti nešto manje, prekršiti sporazum – meni je to neprihvatljivo”.
Ovi dani mrmota bi trebalo da navedu vlast da preispita svoje prioritete ukoliko znamo da je na novu “političku pozornicu”, na primer, stadion u Zaječaru “Kraljevica”, koji “skuplja prašinu”, potrošeno oko 24 miliona evra, a takvih primera u Srbiji je mnogo.
Konačno, ukoliko se ovako nastavi, postavlja se pitanje hoće li biti ikoga u Srbiji da “bar čuje” monologe koje vlast neprestano drži. Ovi ljudi obrazuju decu i hrane građane.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
