... Ovo prvo razumjeli nismo, kaže narodna pesma. Pismo Darka Šarića koje se ovih dana telali na sva usta u stvari je ne-događaj, glupava tabloidna senzacija i koještarija. To što advokati i tabloidi imaju svoj interes u naduvavanju te priče, druga je stvar
U nedostatku drekavaca (sezona će tek nastupiti) i sličnih letnjih tema, pismo koje je – kažu! – begunac od pravde i od još nekoliko važnih planetarnih agencija za borbu protiv narkotika, Darko Šarić, uputio svom advokatu Zdenku Tomanoviću i vaskolikom srpskom pravosuđu postalo je senzacija nedelje. Svi primili, svi sada to čitaju i analiziraju; te zašto; te šta hoće; te je l’ to baš on?
Šta Darko Šarić hoće, to je jasno i bez pisama. Hoće da mu se ne prodaje imovina na doboš i tu ga sasvim razumemo: a ko to voli? Ima tu nekoliko pravosudnih cepidlačenja oko toga, ali to će stručnjaci civilisti već raščivijati u dužnom roku. Vratimo se mi na ta pisma.
Odakle pisma? Kaže advokat Tomanović da je pismo koje je on primio, rukom pisano, veli, stiglo iz jedne „evroazijske zemlje“ koju ne može da imenuje. Evroazijskih zemalja ima ukupno dve: Ruska Federacija i Turska, pak vi sad birajte. Poznavaoci prilika kažu da Turska nije baš najzgodnija država za sakrivanje od Interpola; Rusija je mnogo zgodnija, kao što smo videli iz nekoliko poučnih primera (Bogoljub Karić, Mira i Marko Milošević), ali dobro. Darko Šarić – koliko god kukao nad svojim lampama i nameštajem – ima dovoljno para da sebi u toj nekoj „evroazijskoj zemlji“ nađe ekološku nišu u koju će se zavući i mirno živeti, pod uslovom da se pokrije ušima, zavuče u mišju rupu i bude tiši od trave; naročito da se ne meša u lokalna posla s kokainom i sličnim supstancama. Uverljive lažne papire zasigurno već ima (dovoljno je bistar da je na to mislio na vreme); sve ostalo mnogo je lakše.
Što se samih pisama tiče, mogla su da budu napisana bilo gde na planeti, pa poslata iz „evroazijske zemlje“, hvala lepo. Tu poštanski žigovi, marke i koverte ne znače ništa, mada se moraju proveriti čisto rutinski. Autentičnost – dakle, je li to pisao baš Darko Šarić – dade se utvrditi srazmerno lako, grafološkim veštačenjem potpisa i rukopisa pisma (ako ga ima, kao što advokat Tomanović tvrdi). Ta je tehnika stara i nesporna.
Ako ispadne da je ta pisma pisao baš Darko Šarić, dolazimo do zanimljivijeg dela moderne kriminalističko-forenzičke tehnike. Ispitivanje dokumenata nadasve je zanimljiva grana nauke. Antikvitetna dokumenta ovde ostavljamo po strani, po prirodi stvari. Kod ovakvih dokumenata kakva su Šarićeva takozvana pisma, prvo se gledaju opšti izgled i format papira, kao i vrsta štampača i tonera – ako su iz kompjuterskog štampača (a iz čega bi bili u današnje vreme?). Štampači su teži za identifikaciju od mehaničkih pisaćih mašina starog tipa, ali se dadu razvrstati u nekoliko osnovnih tipova. Mastilo iz tonera takođe je podložno hemijskoj analizi, ali ni tu nema mnogo šansi za preciznu identifikaciju. Svi prave štampače i svi pune tonere, pa kako ko zna i ume. Ipak se tu može napraviti izvesna eliminacija.
Tu dolazimo do papira, koji je izuzetno važan trag kod ove vrste dokumenata. Svaki krim-tehničar (danas se to, zbog televizije, zove forenzičar) prvo će – za svaki slučaj – proveriti ima li otisaka prstiju na papiru; svakom umetniku omakne se greška. Onda se proveravaju format, način rezanja, vrsta i starost papira. Papir za štampače i već ostalo izgleda vazda isto, ali ima svoje posebne karakteristike. Tu je od velike pomoći jedan strašno koristan uređaj koji se zove gasni spektrohromatograf, ili gasni hromatospektrograf, nemojte me hvatati za reč. Ukratko: iz papira originalnog dokumenta izvade se uzorci čistog i odštampanog papira (to se radi onom kancelarijskom napravom za bušenje rupa i pravljenje konfeta). Ti se kružići zatim, jedan po jedan, stavljaju u taj uređaj koji ih naglo spali i analizira gasove koji od njih nastanu. Tako se dobije spektrogram iz koga se jasno vide svi hemijski elementi prisutni u papiru i toneru ili pisaljki bilo kog tipa. Broj različitih mastila, punjenja za hemijske olovke itd. ograničen je i zato postoji mogućnost sužavanja i eliminacije. Isto je i sa papirom: iskusna laboratorija sa dobrom bazom podataka ukazaće odmah na poreklo korišćenog papira, a tih izvora papira nema toliko mnogo.
Sada treba sravniti i uporediti podatke dobijene svim ovim analizama: grafološki nalaz; starost, sastav, poreklo i pribavljivost papira i mastila, odnosno tonera; vreme pisanja dokumenta. Presek svih ovih saznanja ukazaće prilično precizno na kriminalistički relevantne okolnosti: vreme pisanja, pribavljivost papira i tonera/mastila, poreklo papira i tonera/mastila, starost svih tih elemenata, njihovu eventualnu izloženost lokalnim materijalnim uticajima poput prašine, atmosferskog taloženja itd., kao i mogućim biološkim kontaminacijama kakva je DNK.
Sve je to poznato i raspoloživo, naročito kod velikih planetarnih agencija kakva je američka DEA, koja koristi tehničke resurse FBI kad im zatrebaju i koju Darko Šarić, koliko vidimo, akutno zanima. Ako se te analize urade savesno, poreklo Šarićevih pisama biće koliko-toliko suženo na neku moguću „evroazijsku“ ili drugu zemlju, što je već nešto. A posle ćemo videti.
Mnogo je „ako“ u slučaju Generalštaba, ali bi taj slučaj mogao da prodre do samog dna režima i predsednika Vučića koji se opet igra boga pomilovanja, piše „Vreme“ u naslovnoj temi novog broja
Ako se Selaković ili Vlada ne pozovu na ministrov imunitet, ako se nešto ne desi postupajućim tužiocima i njihovim porodicama, ako glavni tužilac TOK a Mladen Nenadić ne odluči da će TOK da “batali” ceo slučaj ili se zadovolji da sve ostane na ministru Selakoviću, ako vlast ne uspe da uguši tužilaštvo ili blokira njegov rad, ako policija i drugi državni organi budu postupali po nalozima tužilaštva, moguće je da će se predmet “Generalštab” probiti do samog “srca tame”, odakle je i potekao
Data i najavljena pomilovanja po službenoj dužnosti, svedoče o bojazni da pravosuđe neće biti poslušno. Predsednik Srbije, po svemu sudeći, nije svestan da oslobađanjem od krivičnog gonjenja posredno priznaje da ne veruje pravosuđu jer zna da je do sada na pravosuđe moglo da se utiče s vrha, ali da je odnedavno uspešnost takvog patronata neizvesna, i da bi krivica pomilovanih u redovnom postupku bila dokazana. Inače, posredi je očigledna zloupotreba
U menjačnicama godinama nije bila veća gužva nego ovog decembra, a jagma za evrima i dalje tinja. Uzrok je neizvesnost povodom posledica do kojih mogu dovesti sankcije Nisu. Dok režim krivi narod i medije za paničenje, razloge navale ljudi na devize treba prvenstveno tražiti u neodgovornim porukama Aleksandra Vučića i guvernerke Narodne banke Srbije, Jorgovanke Tabaković, javnosti
Iz revizorskog ugla, najveći propust u upravljanju gradom u poslednjih nekoliko godina jeste odsustvo funkcionalnog sistema upravljanja. Ne postoji jasna i dosledna veza između postavljenih ciljeva, planiranja i stvarne potrošnje budžetskih sredstava. Učinak se gotovo uopšte ne meri, ne prati se da li je utrošeni novac dao očekivane rezultate, a upravljanje rizicima praktično je zanemareno. Na to se nadovezuje činjenica da se na gotovo svakom koraku krše zakoni i propisi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
