Druže Darko, piši novo pismo…

U nedostatku drekavaca (sezona će tek nastupiti) i sličnih letnjih tema, pismo koje je – kažu! – begunac od pravde i od još nekoliko važnih planetarnih agencija za borbu protiv narkotika, Darko Šarić, uputio svom advokatu Zdenku Tomanoviću i vaskolikom srpskom pravosuđu postalo je senzacija nedelje. Svi primili, svi sada to čitaju i analiziraju; te zašto; te šta hoće; te je l’ to baš on?

Šta Darko Šarić hoće, to je jasno i bez pisama. Hoće da mu se ne prodaje imovina na doboš i tu ga sasvim razumemo: a ko to voli? Ima tu nekoliko pravosudnih cepidlačenja oko toga, ali to će stručnjaci civilisti već raščivijati u dužnom roku. Vratimo se mi na ta pisma.

Odakle pisma? Kaže advokat Tomanović da je pismo koje je on primio, rukom pisano, veli, stiglo iz jedne „evroazijske zemlje“ koju ne može da imenuje. Evroazijskih zemalja ima ukupno dve: Ruska Federacija i Turska, pak vi sad birajte. Poznavaoci prilika kažu da Turska nije baš najzgodnija država za sakrivanje od Interpola; Rusija je mnogo zgodnija, kao što smo videli iz nekoliko poučnih primera (Bogoljub Karić, Mira i Marko Milošević), ali dobro. Darko Šarić – koliko god kukao nad svojim lampama i nameštajem – ima dovoljno para da sebi u toj nekoj „evroazijskoj zemlji“ nađe ekološku nišu u koju će se zavući i mirno živeti, pod uslovom da se pokrije ušima, zavuče u mišju rupu i bude tiši od trave; naročito da se ne meša u lokalna posla s kokainom i sličnim supstancama. Uverljive lažne papire zasigurno već ima (dovoljno je bistar da je na to mislio na vreme); sve ostalo mnogo je lakše.

Što se samih pisama tiče, mogla su da budu napisana bilo gde na planeti, pa poslata iz „evroazijske zemlje“, hvala lepo. Tu poštanski žigovi, marke i koverte ne znače ništa, mada se moraju proveriti čisto rutinski. Autentičnost – dakle, je li to pisao baš Darko Šarić – dade se utvrditi srazmerno lako, grafološkim veštačenjem potpisa i rukopisa pisma (ako ga ima, kao što advokat Tomanović tvrdi). Ta je tehnika stara i nesporna.

Ako ispadne da je ta pisma pisao baš Darko Šarić, dolazimo do zanimljivijeg dela moderne kriminalističko-forenzičke tehnike. Ispitivanje dokumenata nadasve je zanimljiva grana nauke. Antikvitetna dokumenta ovde ostavljamo po strani, po prirodi stvari. Kod ovakvih dokumenata kakva su Šarićeva takozvana pisma, prvo se gledaju opšti izgled i format papira, kao i vrsta štampača i tonera – ako su iz kompjuterskog štampača (a iz čega bi bili u današnje vreme?). Štampači su teži za identifikaciju od mehaničkih pisaćih mašina starog tipa, ali se dadu razvrstati u nekoliko osnovnih tipova. Mastilo iz tonera takođe je podložno hemijskoj analizi, ali ni tu nema mnogo šansi za preciznu identifikaciju. Svi prave štampače i svi pune tonere, pa kako ko zna i ume. Ipak se tu može napraviti izvesna eliminacija.

Tu dolazimo do papira, koji je izuzetno važan trag kod ove vrste dokumenata. Svaki krim-tehničar (danas se to, zbog televizije, zove forenzičar) prvo će – za svaki slučaj – proveriti ima li otisaka prstiju na papiru; svakom umetniku omakne se greška. Onda se proveravaju format, način rezanja, vrsta i starost papira. Papir za štampače i već ostalo izgleda vazda isto, ali ima svoje posebne karakteristike. Tu je od velike pomoći jedan strašno koristan uređaj koji se zove gasni spektrohromatograf, ili gasni hromatospektrograf, nemojte me hvatati za reč. Ukratko: iz papira originalnog dokumenta izvade se uzorci čistog i odštampanog papira (to se radi onom kancelarijskom napravom za bušenje rupa i pravljenje konfeta). Ti se kružići zatim, jedan po jedan, stavljaju u taj uređaj koji ih naglo spali i analizira gasove koji od njih nastanu. Tako se dobije spektrogram iz koga se jasno vide svi hemijski elementi prisutni u papiru i toneru ili pisaljki bilo kog tipa. Broj različitih mastila, punjenja za hemijske olovke itd. ograničen je i zato postoji mogućnost sužavanja i eliminacije. Isto je i sa papirom: iskusna laboratorija sa dobrom bazom podataka ukazaće odmah na poreklo korišćenog papira, a tih izvora papira nema toliko mnogo.

Sada treba sravniti i uporediti podatke dobijene svim ovim analizama: grafološki nalaz; starost, sastav, poreklo i pribavljivost papira i mastila, odnosno tonera; vreme pisanja dokumenta. Presek svih ovih saznanja ukazaće prilično precizno na kriminalistički relevantne okolnosti: vreme pisanja, pribavljivost papira i tonera/mastila, poreklo papira i tonera/mastila, starost svih tih elemenata, njihovu eventualnu izloženost lokalnim materijalnim uticajima poput prašine, atmosferskog taloženja itd., kao i mogućim biološkim kontaminacijama kakva je DNK.

Sve je to poznato i raspoloživo, naročito kod velikih planetarnih agencija kakva je američka DEA, koja koristi tehničke resurse FBI kad im zatrebaju i koju Darko Šarić, koliko vidimo, akutno zanima. Ako se te analize urade savesno, poreklo Šarićevih pisama biće koliko-toliko suženo na neku moguću „evroazijsku“ ili drugu zemlju, što je već nešto. A posle ćemo videti.