Drhće žica na direku…

Stave su mesto, centar mesne zajednice, na regionalnom putu Valjevo – Pecka, dalje je Ljubovija. Poslednjih godina uzeli predstavljaju kupinu. Do sada ih nisu posećivali ministri i sekretari, ali, i sa domaćim snagama i lokalnim funkcionerima, postižu se sve bolji i bolji rezultati, tako da su deseti, pa jubilarni, Dani kupine, dostigli vrhove, koji, po oceni organizatora, mogu samo biti bolji i još bolji.

KILAVO NAČISTO: Dakle, levo skretanje sa puta, pravo u livadu, seosko igralište. Do puta ukrovljena bina sa beton podom, dalje, sve do potoka, beli čadori pod kojima izložena ono što se našlo. Do potoka nekoliko posada se raspremilo u poslu kuvanja gulaša. Ispred, niz stolova zastrt sivom mušemom, na njima gajbe sa kupinom.

Reporter dopade baš kad žiri bio u obilasku, hvale robu, raspored plodova… Rekoše, eto televizije, sve živnu, jedan domaćin, iz Sitarica, uze objasni da vlaga dolazi iz dubine, da to najvažnije za biljku, rod… U njega sorta Loh Nes, ako je iz Škotske, neka bude da je iz Škotske, najbolja, bez bodnji, ima najbolju cenu. Cena kupine je 55 dinara, za Loh Nes, daju 70, ali, šta je to, kakvi zadovoljni, to je džabe, bila kupina i dva evra, šta će, ovo ti je kako ko koga u’vati. Još reče da pod kupinom ima 60 ari, prinos bude oko vagona, što se tiče cene, kilavo načisto…

Novinar nastavi, vidi šta ima pod beli čadori, uze upiše marmeladu, kajmak, ‘lebac u celofanu, med, od kupine sok, od kupine vino, tezgu sa liciderska srca, ukrasne korpe od pruća, punu tezgu šajkača, vojničke, crne i u drugim bojama, od jedne snaše prepisa recept za slatko, kilo šećera se ušpiluje, doda se kilo kupina, kuva se, i to je to.

Kad upisa burence sa šljivovicom, još vina od kupine, pitu sa kupinom, štrudlu sa pekmezom od kupine, živu kupinu na stabljici, reporter stade kod štanda gde domaćica bila krupna gospoja sa krupnu frizuru. Lično Dragica Stepanović, koja pre koju godinu od Privredne komore Srbije, Udruženja poslovnih žena, proglašena za Ženu – Zmaja. Titula joj, veli, pomogla, zvali je na sajmove, sve to bilo samo pokazivanje, nastavila da pravi začine od svežeg povrća, upakovanog u tegle, to plasira svojim gostima, jer razvija seoski turizam…

U to obadanje reportera sustiže narodni pesnik Srba Simeunović, izvadi artije, da se to turi gde treba. Uze deklamuje, Kupine su rodile / žene nam se plodile/ Sitarčani trudno rade/ puče lastiš, suknja spade/ Povaljaše travu meku/ drhće žica na direku/ Gori vatra u planini/ slatka ljubav u kupini… Za svaki slučaj uze ponovi, Povaljaše travu meku/ puče žica na direku…

Sa gornjeg kraja, sa bine, javi se voditeljka, proizvodnja se razvija, pod kupinom bilo 400 hektara, došlo se do 500… Onda voditeljka objavi da Stave na 318 metara nadmorske visine, pod Medvednikom, zaštićeno od vetrova, idealno za kupinu… Inače, ču se, kupina je veoma poštovana i lekovita biljka, naprimer štiti od UV zračenja, to je, još od Mojsija, nesagoriv grm… Voditeljka završi, Okupili smo se u čast kupine, i u čast svih nas koji je poštujemo, najavi folklor, izađe folklor, uze drma i trese.

Predsednica Ana

U sve to i ostalo, iskusnom reporteru se dogodi lično predsednica Mesne zajednice, SPS odbornica, drugarica Ana. Ana beše i bejaše baš jubilarno stajlingovana, crna raspuštena kosa, ovaš skupljena na zatiljku, a ‘aljina, ‘aljina bela, pa čipkasta. Da se upiše da predsednica Ana još bila jubilarno stajlingovana u bele sandale, i predsedničku crnu torbicu, koju je nehajno držala u levoj ruci.

PRAVI PODVIG: Predsednica upita, Je l’ sad da pričam, i uze priča, Ova deseta, jubilarna, Dani kupine, što se tiče nas, sve je bolja i bolja. Svake godine je bolja i bolja, deseta je dostigla vrhunac, tako da smo mnogo zadovoljni ovom desetom jubilarno kupinijadom… I proizvodnjom smo dobro zadovoljni, a cenama ne, trebalo bi da budu više, cena je stvarno mizerna… Za otvaranje pozvali gradonačelnika Valjeva, obeć’o njegov zamenik, koji ispred SPS. Tu završimo divanjenje, Predsednica ode u gužvu, u’vatimo reči, Ako ne dođe da otvori, malo sutra će me videti na Skupštini grada…

Folklor nastavi sa iju ju, jubilarno stajlingovana Predsednica se radosno baci na pristiglog Zamenika, na beton binu staviše tri korpe sa cvećem, ženskinje iz folklora dobi komandu, da stanu u polukrug i da se rašire. Pred srednju cveće korpu turiše mikrofon, ponovo se javi voditeljka, Poštovani gosti, Stave su na 318 metara nadmorske visine, ispod Medvednika, po poslednjem popisu 369 stanovnika, ni mnogo, ni malo, zavisi sa koje strane gledamo… svi su radni i vredni i rado i predano se bave organizacijom Kupinijade…

Za mikrofon pred srednju korpu sa cveće stade gospodin Zamenik, predsednica Ana uze lično sve uslika. I reporter uze uslika kako Predsednica slika, Predsednica prođe rukom kroz kosu, stade kako treba, pa upita, Je l dobro!

Javi se Zamenik, Deseti Dani kupine, to je za neke malo, ali je veliki jubilej, nije lako to deset puta praviti, pravi podvig, ovo je simbol kupine… Vidimo se za deset godina.

Ponovo bi voditeljka, Da bi se ovo postiglo, i bilo bolje, pored organizatora, zaslužni su pojedinci i organizacije. Reporter obrati pažnju na beli hamer na levom direku bine, crnim flomasterom pisalo da organizator Mesna zajednica Stave, da pokrovitelj, crveni flomaster, Grad Valjevo, da sponzori, opet crni flomaster, „Gala“ voda, Mesara „Patak“, „Žileks“ Stave, „Katić i sin“ Bastav, „Knežević i sin “ Valjevo…

Na bini se odvrnu pevač, Jedan veliki pozdrav za sve takmičare, da Kupinijada stigne do stotke, krenu, Harmonika svira, i kolo se vije/ igaju ga momci iz Srbije… Pevač se nastavi, Svakog dana sve je više/ momčadije što uzdiše… jedan iz žirija, uze, pre zvaničnog proglašenja, za medije, kaže ko pobednici, najveći prinos domaćin iz Bobove, primena tehnologije Stanina reka, najmlađi proizvođač iz Bobove, žena za otežane uslove proizvodnje iz Sitarica, četiri nagrade za izložene plodove u gajbicama, bilo 17 izlagača, i to je to, ukupno devet nagrada. Nagrade u vaučerima, tri vaučera po 10 000 dinara, jedna plastična kaca od 500 litara, i to je to, ima i prskalica.

Nastavi se pevač sa bine, Za sve goste, za poljoprivredne mašine, za kupinu, pa viknu, Nema trave više da miriše/ Oj livado, što nas rastaviše… Pred binu se nagura i jedini SNS predstavnik, gospodin imena Rajko, koji beše u društvu harmonikaša, poznatog po umetničkom nadimku Jege. Ispred kamere stade domaćin iz Stanine reke, koji dobio nagradu za inovacije, ima tri parcele, na jednoj ima mrežu, na drugoj uveo navodnjavanje kap po kap, na trećoj nije uveo ništa. Ima da kaže da je kap po kap prava stvar. Ima još kaže da cena kupine počela sa 30 dinara, sad je 70, nisu platili, i ima da kaže da njih niko ništa ne pita, oni su seljaci. Još ima kaže da se ove godine udružila vlast sa bogom, vlast dala malu cenu, a bog posl’o sušu, od svega može bude samo ništa.

Za kraj ubeležimo i Organizatora koji organizator od početka, Kako ne bi bili zadovoljni, deseta manifestacija, svi zadovoljni, sve naišlo na pozitivan odjek, čulo se za Stave, prerasli okvire, planiraju da dočekaju drugu deceniju, kao organizatori će se boriti da jedanesti Dani kupine budu bolji od desetih…

Reporter se uhvati džade, uz džadu tezge sa razne džidžamidže, pred šatre na podnevnoj žraci, i šatre u ‘ladovinu, okreću se prasići, čeka se da sunce padne za Medvednik. Iz jedne od šatri ispada pesma, Ludujem za tobom, za očima tvojim/ Ti si mi u krvi, opasno, opasnooo te volim…