Osnovni podaci: Rođen je 1. januara 1947. godine u Beogradu. Posle osnovne škole upisao je srednju tehničku školu „Petar Drapšin“, a potom i Višu tehničku školu. U mladosti je bio aktivan sportista, bavio se sportskim ronjenjem i skijanjem na vodi. Ženio se dva puta. Iz prvog braka sa Divnom Karleušom ima ćerku Jelenu (23), estradnu pevačicu, iz drugog braka ima sinove Ivana (10) i Nikolu (10 meseci). Njegova sadašnja supruga je direktor i suvlasnik preduzeća Fito-centar, koje se bavi i poslovima obezbeđenja, pa može da računa na muževljevu stručnu pomoć.
Karijera policajca: Počeo je u Upravi za informatiku (1975). Kasnije je prešao u Kriminalističku operativnu službu gde je radio na imovinskim deliktima, teškim krađama i razbojništvima. Posle izvesnog vremena (od 1983) radi na poslovima suzbijanja šverca kulturnog blaga i krijumčarenja arheološkog blaga. Na tim poslovima bio je do februara 2001. godine, kada je na predlog ministra policija Dušana Mihajlovića postavljen za zamenika general-majora Radovana Kneževića, načelnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala. Medijsku popularnost stekao je maja 2001. godine kada je postao šef Radne grupe MUP-a za ispitivanje slučaja „hladnjača“. Dobio je zaduženje da na konferencijama za štampu koje organizuje MUP Srbije govori o istrazi koja se vodi o leševima bačenim u Dunav i o ekshumaciji ljudi sahranjenih u kolektivnim grobnicama. Ima čin kapetana MUP-a.
Ko je skrivao leševe: Karleuša je optužio Miloševića da je lično naložio „preduzimanje mera kako bi se uklonili svi tragovi koji mogu da ukažu na postojanje dokaza o izvršenim zločinima“ na Kosovu i Metohiji i precizirao da je Milošević to uputstvo izdao bivšem ministru unutrašnjih poslova Srbije Vlajku Stojiljkoviću u martu 1999. godine. Prema njegovim rečima, Stojiljković je taj slučaj proglasio državnom tajnom i zaveo ga pod službenom šifrom „Dubina dva“.
Šta je rekao o slučaju Gavrilović: Na osnovu saznanja dobijenih u više od 150 informativnih razgovora, izjavio je 25. avgusta 2001. godine da je nekadašnji funkcioner Resora državne bezbednosti Momir Gavrilović „bio umešan u pojedine likvidacije u Beogradu“ i bio povezan sa „licima iz kriminogene sredine“. „Operativna saznanja ukazuju na učešće pokojnog Gavrilovića u pojedinim likvidacijama na teritoriji Beograda, kao i drugim prljavim poslovima, kao što su uterivanje dugova, otmice, ucene i slično. Provere ovih saznanja još uvek su u toku.“
Najveći uspeh u karijeri: „Mislim da je to ono što sam postigao na suzbijanju imovinskih delikata. Pronašao sam na desetine hiljada ukradenih umetničkih i kulturnih predmeta.“
Društveno–politička aktivnost: Ekologija i voda. Osnivač je i predsednik nautičkog kluba na Adi, gde i sam poseduje splav. Jedan je od osnivača Nautičkog saveza Jugoslavije. Na poslovima ekologije upoznao je mnoge ljudi, između ostalih i sadašnjeg ministra policije. „Bavio sam se zaštitom životne sredine. Radili smo na zaštiti kanjona Tare i drugih voda u Srbiji. Tu sam sreo Jordana Aleksića, bivšeg ministra za ekologiju, i Dušana Mihajlovića.“
Šta je dobar policajac: „On mora da radi, i da radi danonoćno, da zaboravi kućne probleme, da bude uporan i istrajan, da se ne plaši. Treba da bude pošten i otporan prema svim mogućim iskušenjima, mislim pri tom na mito i pokušaje potkupljivanja. To nije lako. Ima puno policajaca, ali nije svaki dobar policajac. To pogotovo danas nije jednostavno.“
Šta o tati kaže ćerka Jelena: „Tata je u poslednje vreme strašno medijski eksponiran, iako otkad znam za sebe radi u policiji. Radi težak i opasan posao, otkriva istinu i kažnjava zločince. Koja ćerka ne bi bila ponosna na oca koji joj obezbeđuje da se mirno šeta ulicom.“
Da li je Jelena zaista bezbedna: Zoran Davidović zvani Ćanda i Ivan Stojanović ubijeni su 23. marta 2000. kad su se vraćali sa sahrane Branislava Lainovića Dugog. Davidović je bio poznat kao biznismen i „žestok momak sa beogradskog asfalta“, ali i kao mladić folk-pevačice Jelene Karleuše. Nekoliko meseci kasnije, 27. maja 2000, povodom podmetanja eksplozivne naprave pod njen džip Jelena izjavljuje novinama: „Izgleda da se neko namerio na mene.“
