Doneše lopte, odneše lopte…

Mionica je mala i nerazvijena opština u Zapadnoj Srbiji, u kojoj Srpska napredna stranka postiže najubedljivije pobede na izborima. Do velikih izbornih pobeda se dolazi – ima svedoka, među koji Andrej Vučić i „biznismen“ Pana – podmićivanjem, pretnjama, ali i batinama. Zahvaljujući tome mala opština se ubrzano razvija, a posao se, uglavnom, može dobiti u valjevskom Krušiku, sa ceduljom sa vašim imenom, koju su potpisali SNS predsednik opštine, ili, još bolje, predsednik Izvršnog odbora SNS, gospodin Darko Glišić sa Uba. Kao takva, Mionica postiže izvanredne rezultate, imaju najbolji „uzlet“, po rečima gospodina Vučića, „u korišćenju sredstava Kancelarije za javna ulaganja“. Tako su dobili i Halu sportova, čija izgradnja je počela pre 25 godina.

NI BOBAN NE ZNA: Nedelja, što prođe, saobraćaj, u centru varošice, blokiran policijskim kolima. U samom centru, naspram jedinog semafora, u prizemlju zgrade, preko celog staklenog izloga ogroman plakat sa sliku gospodin Vučić, do koga SNS predsednik opštine Janković, natpisom „Brža, bolja, jača Mionica“… Dalje, kod spomenika Živojinu Mišiću – gde je prethodne večeri generalni sekretar Predsedništva, Selaković gospodin, otvorio „Mišićeve dane“, i podelio odličja kome treba – cilj „Mišićeve trke“, od Struganika do Mionice. Takmičari pristižu, jedan galami u megafon, Daj bože da iduće godine bude više takmičara, sudije su odradile svoj posao, domaćin ide na proglašenje po kategorijama…

Preko puta crkva, u toku venčanje, Ulica kneza Grbovića, dalje, uz ulicu, Osnovna škola „Milan Rakić“, iz koje izlazi školski folklor, levo skretanje, Ulica dr Aca Obradović, poznat kao fudbalski doktor, nov asfalt, ukaza se građevina na kojoj je pisalo „Hala sportova Mionica“. Školski folklor je bio pred ulazom, reporter pređe nove behaton ploče, uđe u halu, u predvorju velike fotografije na kojima ministar sporta Vanja i SNS predsednik opštine Boban, stiže do četiri detektora za metal i opasne materije. Novinar uspešno prođe detektore, krenu u halu, iz ruku dečaka primi zastavicu Srbije, uz pozdrav „Živela Srbija“.

Teren je bio pun dece u sportskoj opremi, tribina, koja prima 660 posetilaca, se punila, prisutni nadzorni organ nas informisa da se u izgradnju hale krenulo ’94. ali da su tek prošle jeseni krenuli ozbiljni radovi. Reporter se povrati do onije detektora, gde je bio budan SNS predsednik opštine Boban, bela košulja sa kravatom, upasana u teget pantalone, koji, na pitanje, sa koje strane stiže Vučić gospodin, na glavni ulaz, ili odzada, odgovori da ne zna.

U hali na teren istrča školski folklor, uz aut-liniju, naspram semafora, su bile postrojene kamere, tu i Pink žensko, koje je dominiralo, crna plisana suknja je prelazila u čipka haljinu, crni čipkasti ogrtač, na levoj ruci sat, a preko rame, na zlato lanac, torbica boje lila. Pred svoju kameru je bio i gospodin koji je tu bio za potrebe lokalne SNS arhive, jedna iz protokola, bela čipkasta suknja koja nije bila plisana, je bila na vezi, deci na terenu podeliše lopte, crveno-bele, i crno-bele, na kriške.

Folklor usitni, uz tralalala kolce, na terenu se pojavi i gospođa sa lepezom, koja je na levoj podlaktici imala istetoviranu kružnu vinjetu, otvoriše naspramna vrate hale, jerbo postalo zagušljivo. Plavo žensko, sa mikrofonom Prve televizije, je intervjuisalo decu na terenu, kad u levom ćošku ugleda čuvenog kolegu Gvozdena iz Čačka, koga Vučić gospodin oslovljava sa „‘De si Gvozdene“, preko terena viknu, Gvozdeneee! Protokol pozva kamermane i fotoreportere na ulaz, da snime dolazak Vučića, vratiše ih, nema snimanja.

Završi folklor, dobi aplauz, pred postrojene kamere stiže i čuveni, u „Srbija“ majici, Gvozden, opet viknuše aplauz, na teren, iz desnog ugla hale, stupi Vučić gospodin, plave farmerke, bela košulja, a sako pirgav, na braon, neka bude drap pirgav. Iza njega je bio ministar Vanja, ko saliven, u salivenom teget odelu. Na centar metuše mikrofon, Vučić gospodin, mašući levom, stiže do orijentira. Dadoše mu loptu, na crno-bele kriške, pa on uze desnom nogom da žonglira, aplaudirao je saliveni Vanja, aplaudirao je SNS predsednik opštine Boban, aplaudirala su deca na terenu, aplaudirala je puna tribina.

JEDAN ČOVEK: Onda Vučić gospodinu dadoše na zeleno šarenu rukometnu loptu, i on sa sedmerca zabi gol, aplaudirao je ministar Vanja, SNS predsednik opštine Boban, aplaudirao je protokol, aplaudirali su novinari, kamermani, u rezedo ‘aljini pristigla savetnica za medije, tribina je aplaudirala. Vučić gospodin se vrati do mikrofona, šef kabineta uze da mu pruža fasciklu sa govorom, odbi desnim kažiprstom. Javi se predsednik Boban, reče da važan dan, ali da ništa ne bi bilo da nije bilo jednog čoveka! Javi se i Jedan čovek, Draga deco… deca su naša budućnost… ovo je nekad bilo ruglo… obećao je, i 2017. je krenulo, hoću da obiđem svako mesto u Mionici, da „Mišićevi dani“ budu bolji, da deci obezbedimo bolju budućnost… Sve ćemo pojačati, još ćemo rekonstruisati, za dve godine je urađeno više nego za 30, to smo uradili samo za vas, jer ste verovali u nas, želim da vam zahvalim za podršku, jer bez vas ne bi stigli do Vašing­tona, Moskve, sutra ću biti u Parizu, prekosutra u Briselu, ali mi je pre toga važno da stignem u Mionicu, ja ništa ne otvaram zbog kampanje, ova hala je dokaz da država brine o svojim građanima, kada sam dolazio u Mionicu, i govorio da ćete imati veće plate i penzije, mnogi mi nisu verovali, evo sada, tačnije pre nove godine (sutradan, u Vrnjačkoj Banji, to je skratio na tri meseca), imaćete veće penzije, i ubedljivo veće plate, plate će vam biti veće nego ikad što ste imali, i stalno će se povećavati… Čuvaćemo mir, čuvaćemo stabilnost, nemamo dece na bacanje, još ćemo da pojačamo…

Pa onda, na centru, uručiše Vučić gospodinu crveni dres sa brojem jedan, na kome je pisalo „Vučić“, a Vučić gospodin zahvali što mu je ime ispisano lepom ćirilicom, apludirao je ministar Vanja, pljeskao je SNS Boban, deca, treneri, publika na tribini. Dresove sa svojim imenima dobiše i Vanja i Boban, jedno dete uze dadne Vučiću crvenu loptu, ovaj mu je vrati, da nosi kući, i trenira. Vučić dođe i do košarkaške lopte, i sa njom stade žonglira, sve bi na nogama, postrojiše decu u nekoliko redova, Vučić stade na predviđeno mesto, bi slikanje, svi mahnuše, za još jedan snimak.

Vučić gospodin još jednom pomazi decu, pozdravi glavatog SNS odbornika iz Valjeva, kraj izlaznih vrata je bio gospodin pogonski geometar sa Uba, Gospodin Darko Glišić, koji je uspeo da stigne sa snimanja Pink „Šarenice“, protokol pozva medije na pres konferenciju, đe ćeš bez toga, Vučić na izlazu naže Miškovićevu „Gala“ vodu. Dok se reporter okrete, na vratima red obezbeđenja, ne može unutra, zakasnio. Ko da su znali da novinar „Vremena“ nema pitanje…

No, kao što se zna, zidovi imaju uši, na konferenciji sve bilo redno, redno pit’o Pink, redan bio i Studio B, „Tanjug“… Vučić redno odgovar’o, Jeremić prima pare od stranih ambasada, šta bi bilo da su njemu u stanu, kao Jankoviću, našli pištolj… Namerno, i smišljeno, se potencira razvoj, ne samo Beograda, nego i drugih, manjih, mesta, država je dosta pomogla Mionici, i Mionica je imala najveći uzlet, imajući u vidu sredstva koja je koristila iz Kancelarije za upravljanje javnim nabavkama… Uskoro će početi i izgradnju nacionalnog stadiona u Beogradu, to će biti lepotica, a Kosova što se tiče, jerbo moralo biti i to redno pitanje, opozicija neka kritikuje, oni su protiv svega, moj posao je da radim u interesu građana, i da se borim za svoju zemlju, predložiće narodu ono što misli da je najbolje, posle stotina i stotina noći, razmišljanja i sagledavanja svega, interes Srbije i naroda na KIM je na prvom mestu…

Kako bio sprečen da prisustvuje pres konferenciji, reporter „Vremena“ prođe sa druge strane hale, gde Vučić gospodin treb’o izađe. No, ni tu nije bilo dozvoljeno, obezbeđenje je odstranjivalo sve iz vidokruga. Tako novinar stane na kraj vidokruga, i vidi da se obezbeđenje jedva razmače da propusti rukometaša, SNS funkcionera, Peruničića, dok se na jedan razmače da prođe gospodin koji je, u službeni gepek, nosio punu mrežu lopti na crveno-bele, i crno-bele, kriške, koje je Vučić gospodin u novoj hali pipl’o i sa njima žonglir’o.

Posle nekog vremena na zadnjem izlazu se pojavi, u rezedo haljini do članaka, savetnica za medije, i uđe na zadnje sedište „audija“. Eto i Vučića, pozdravi se sa, u neuglednom odelu, Glišićem, iskorači da pozdravi krupnog čoveka u crnoj majici, to beše poznati „vojvoda“ Vesić iz Popučaka, koji za razni vašori maršira u patrijotskim uniformama sa puno šririta. Sede i Vučić na zadnje sedište „audija“, pred svoj auto komfor, samo u košulji, u opraštanje od čuveni ‘De si, Gvozdene, osta ministar Vanja.