Kada je grupa profesionalnih frizera proletos krenula u Holandiju na stručni seminar, sve detalje svog boravka sredili su preko interneta. Kupovina karata i rezervacija smeštaja, pa čak i upoznavanje sa gradskim znamenitostima u okolini, sve je to rešeno još u Beogradu, pre polaska, zahvaljujući novim tehnologijama koje život danas čine toliko lakšim.
Tek po dolasku na odredište, shvatili su da su smeštaj bukirali na sajtu koji samo verno oponaša stranicu popularnog servisa Airbnb. Uplaćena kapara zauvek je izgubljena, u iznosu značajnom za ovdašnji budžet, ali nedovoljnom za pokretanje ozbiljne krivične istrage.
Beogradski frizeri žrtve su jedne od bezbroj svakodnevnih onlajn prevara, sličnih onoj koja je u to vreme po svemu sudeći „olakšala“ Narodnu banku Srbije za stotinak hiljada evra. No, količina novca u ovom slučaju, ali i značaj centralne državne institucije, pokrenuli su nacionalne mehanizme pa je alarmiran i Interpol.
Dok su godišnji odmori u jeku, stručnjaci Fondacije SHARE koji se bave pravom i slobodama na internetu, podsećaju da je, bez pomoći međunarodnih institucija, regulatorni domet Srbije na globalnoj mreži veoma ograničen. Ne samo u uspostavljanju domaćih pravila, već su ova ograničenja značajna u istrazi i identifikovanju počinilaca prekršaja, poput pljačke, koji su inače kažnjivi u svakoj zemlji na svetu.
„Ovih dana su zajednice na dru-štvenim mrežama iz regiona zbijale šale sa zvaničnim odgovorom državne bezbednosne agencije BiH na poslaničko pitanje o aktivnostima na suzbijanju kriminala počinjenog putem interneta. SIPA je, naime, svoj mršav učinak objasnila činjenicom da počinioci koriste nadimke, umesto svojih pravih imena“, navodi Danilo Krivokapić, pravnik iz Fondacije SHARE, i dodaje da naivno objašnjenje državne službe iz susedstva ukazuje da organi pravosuđa naših zemalja još nisu promenili pristup u tretiranju krivičnih dela počinjenih na internetu. „Postoji svest o ograničenjima nacionalne regulative, i među službama i među građanima, što je dobro jer će kanalisati pritisak na političke predstavnike da pristupaju međunarodnim sporazumima i organizacijama, što će omogućiti bolju zaštitu potrošača.“
U pojedinim oblastima, međunarodni mehanizmi aktiviraju se čak i kada su nacionalne države suviše spore ili nezainteresovane, kao što su dela povezana sa terorizmom (pranje novca, šverc oružja) ili dela u oblasti trgovine ljudima. „Tako je, na primer, međunarodni interes u zaštiti dece od štetnih sadržaja na internetu, a posebno kada je reč o pedofiliji, dovoljno jak da pruži neku vrstu zaštite građanima kada nemaju vremena da čekaju da se lokalne institucije pokrenu“, objašnjava Krivokapić. On napominje da je pravna analiza Fondacije SHARE pokazala da nacionalne države mogu da uspostave delimičnu regulatornu vlast nad fizičkom infrastrukturom interneta – serverima, kablovima i mrežama – u onom delu koji se nalazi na njihovoj teritoriji. U određenoj meri, nacionalna jurisdikcija je na snazi i nad internet servisima i sadržajima dostupnim onlajn, pod uslovom da su vlasnici ili distributeri ovih usluga registrovani u Srbiji.
Za sve ostalo, najbolja a često i jedina zaštita građana jesu informisanost o rizicima i dužna pažnja pri surfovanju internetom. Ukratko, ne ostavljajte svoje podatke bilo kome, vodite računa o onlajn ponašanju svoje dece i dobro proveravajte adrese sa kojih vam stižu fakture.
Ovaj tekst je proizveden u okviru granta koji finansira Evropska Unija. Sadržaj ovog teksta je
isključiva odgovornost SHARE Fondacije i ni u kom slučaju ne odražava stavoe Evropske unije.
