Vlast od 27. januara poziva studente i profesore na dijalog. Međutim, na putu dijalogu stoji nekoliko stvari: studentski zahtevi su toliko jasni da nema o čemu da se razgovara, a vlast nastavlja sa nasiljem nad građanima na blokadama. Osim toga, onaj koji zove na pregovore – nije nadležan
Bila je noć, ali nad Beogradom nije bio mrak. Tog 27. januara svetlela je Autokomanda, kao Sunce koje se iznenada pojavilo da nas sve ugreje i obasja. Studenti su provodili noć na dvadesetčetvoročasovnoj blokadi slaveći želju za pravdom i slobodom, slaveći dobro u ljudima koje su uspeli da probude. Svetlost je, dakle, dominirala. Ali, tu su uvek mračnjaci da nas podsete čega treba da se čuvamo.
Dok je Autokomanda blistala, troje mračnih ljudi, Aleksandar Vučić, tada još premijer Miloš Vučević i predsednica Skupštine Ana Brnabić, sipali su crnilo sa Andrićevog venca. Ali su, kao, pozvali sve rektore, profesore i “ovlašćene predstavnike studenata” na dijalog.
POLOMI IM ZUBE, PA DA RAZGOVARAMO
Kako njihov poziv na dijalog izgleda, videli smo iste noći. Dok smo svi 28. januara odmah po buđenju proveravali da li su studenti na Autokomandi dobro, kao šamar nas je sačekala jeziva vest: grupa ljudi izletela je iz prostorija Srpske napredne stranke oko 3 ujutru i napala dve grupe studenata. Vijali su ih ševroletom, pa sustigli drugu grupu, u kojoj je bila jedna Ana.
Ana je studentkinja Akademije umetnosti u Novom Sadu. Nju su udarali palicama po glavi i telu. Dobila je udarce palicom sa obe strane lica. Dislocirana joj je vilica i sada u ustima ima šine, a tek je čekaju rekonstruktivne operacije. Ali, oni ne znaju na koga udaraju. Studenti su poručili da će njihove povrede zaceliti i da će nastaviti dalje. A poručili su i da je teško voditi dijalog sa dislociranom vilicom.
Ana je izašla iz bolnice i, još nezaceljena, došla na blokadu tri mosta u Novom Sadu 1. februara. Stajala je na čelu kolone. Nek čitaoci oproste, ali ponekad i mi, novinari, ostanemo bez teksta. Pa nek zato ovde stoji deo pesme Brane Petrovića:
“Ja mogu na njenoj usni da spojim more s cvetovima!
Mogu u njenoj državi da budem referent za kišu!
Mogu pod njenim prozorom da imitiram Dunav,
il’ neke druge vulkane,
mogu da se zakunem
u sve što imam,
i nemam,
da svet postoji zbog Ane”.
SONJA, KRISTINA, ANA
Ovo je treći ozbiljan napad naprednjačkih divljačkih falangi na devojke. Imali smo jezivo obaranje kolima studentkinje prava Sonje, pa jednako strašno gaženje Kristine, redarke sa Poljoprivrednog fakulteta, koja nas je čuvala tokom Generalnog štrajka u petak 24. januara, i na kraju, brutalno prebijanje Ane. Sonja, Kristina, Ana… Sve su na nogama. Ne mogu im ništa.
“Naše će povrede da zacele”, rekla je njihova koleginica, zapravo, Anina koleginica sa Akademije umetnosti u Novom Sadu, gostujući ove nedelje na Televiziji Nova S.
O ranijim napadima na blokade pisali smo u “Vremenu” br. 1777 od 22. januara.
Šta se od tada promenilo? U suštini, ništa. Vlast je opet slagala da je ispunila zahteve, dok sama treći zahtev čini neispunjivim. Taj zahtev glasi: “Podnošenje krivične prijave od strane MUP-a nadležnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv lica koja su fizički napala studente i profesore, a koja su javnosti poznata po navodima medija kao: Milija Koldžić, Aleksandar Jokić, Dušan Kostić, Milena Aleksić i Ivan Stanišić i drugi koji nisu poznati javnosti”.
Razlog neispunjivosti trećeg zahteva krije se na samom kraju njegovog teksta: “i drugi koji nisu poznati javnosti”. Vlast, naime, slanjem batinaša i “haubaša” na blokade konstantno povećava broj onih čije se procesuiranje traži. Premda ih hapse, neke odmah, neke po tri nedelje nakon što su napali studente, spisak je sve duži i duži. Ako uskoro ne prestanu da biju i gaze, kraći će biti spisak imena onih čije se procesuiranje ne traži.
Ali, ovo kukavičko prebijanje i gaženje devojaka ima još jedan ugao: kako to da najbrutalnije napadaju devojke? Teorije se mogu ispredati u nedogled, ali najuverljivija je ona da to rade kako bi isprovocirali masu da uzvrati, pa da tabloidi pišu o tobožnjem divljanju i nasilju demonstranata. Ali ova masa nije rulja. Ovo su ljudi gladni pravde, one po zakonu. Ova masa zna: kada bi uzela pravdu u svoje ruke, popljuvala bi se po zahtevima studenata, koji samo traže pravdu. Samo to.
NE GAZI MI PSIHIJATRA, NE TUCI MI DECU
Da su naprednjaci normalni, stali bi posle napada palicama u Novom Sadu, pogotovo pošto Miloš Vučević tvrdi da je podneo ostavku na mesto premijera jer nema kontrolu nad članovima Srpske napredne stranke koji su pretukli Anu. Ali, on je predsednik SNS-a, logičnije bi bilo da je na to mesto podneo ostavku ako je ovo pravi razlog.
Samo dan pred blokadu mostova u Novom Sadu, dakle, 31. januara, tokom petnaestominutne tišine za 15 stradalih pod nadstrešnicom, jedva punoletni vozač zaleteo se kolima u doktore Instituta za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici u Beogradu. Dve doktorke su oborene, ali su, srećom, dobro. Bilo je nadrealno gledati snimke incidenta, psihijatre koji su opkolili auto i jedan omanji konzilijum koji veća šta da radi sa vozačem i suvozačem jer je očigledno da su mladi, te je vrlo upitno da li su punoletni. Uhapšeni su i oni, da, punoletni su, doduše, jedva. Nema sumnje da su incident izazvali namerno, jer je vozač krenuo u rikverc pre nego što će se zaleteti u lekare. O ironiji da se neko kao manijak zaleteo u psihijatre rado bismo pisali šaljivo, ali nema mesta šali dok studentkinjama lome vilice, a doktorke gaze po ulici.
A onda su opet nasrnuli na decu. Ispred Dizajnerske škole u Novom Sadu učenici su se okupili u ponedeljak 3. februara da održe sada već redovnih 15 minuta tišine za 15 poginulih ispod nadstrešnice. Tu se pojavio neki, haj’mo reći, čovek, koji je fizički nasrnuo na decu. I opet, devojka, takoreći devojčica, redarka, uspela je u tome da ga spreči. Krhke građe, ali spretna i žilava, u žutom prsluku, jeste ga odvojila od svojih školskih drugova, ali je dobila i jedan prilično snažan udarac. Srećom, našle su se tu neke odrasle žene koje su devojku doslovno telima zaštitile od napadača, a ostali su uspeli da oteraju tog kog smo, za potrebe ovog teksta, nazvali čovekom.
foto: 021…
REKTORSKI KOLEGIJUM NIJE IZDAO
Uprkos svim ovim incidentima, Aleksandar Vučić je opet pozvao na dijalog. Ovog puta – Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu. Tema: kako da se izađe iz ove situacije, iako mu u studentskim zahtevima piše kako. Vreme: utorak 4. februar u 11 sati. Veče pre, studenti Pravnog fakulteta u blokadi izdali su saopštenje kojim podsećaju Rektorski kolegijum da ih na pregovore zove osoba koja po Ustavu ima vrlo ograničena, mahom ceremonijalna ovlašćenja, pa samim tim nije ovlašćena da pregovara. Rektori su se u utorak prepodne oglasili i odgovorili da ni oni nisu nadležni da pregovaraju jer su i zahtevi i blokade – studentski.
“Niz nedoslednosti u javnim istupanjima predstavnika državnih organa ne uverava da je dijalog koji vodi ispunjenju studentskih zahteva moguć, a ni delotvoran, ako se organizuje između dve strane koje nemaju mandat da o zahtevima raspravljaju i kojima zahtevi nisu ni upućeni”, saopštio je Kolegijum. U saopštenju dodaju i da poziv na dijalog dolazi u trenutku kad su prekoračene sve moralne i zakonske norme, u atmosferi opšteg nepoverenja: “Kao predstavnici Univerziteta i akademski građani dodatno smo obeshrabreni da je predloženi dijalog moguć zbog kontinuiranih napada usmerenih protiv akademske zajednice u medijskom prostoru, a još brutalnijih, nedopustivih, fizičkih napada u javnom prostoru”.
Poslednji nastupi predsednika Vučića ispunjeni su uvijenim pretnjama i pokušajima da zastraši sve koji su ovih dana na ulici. Džaba mu. Od 28 gradova i 145 opština u Srbiji, na ulici su svi gradovi i 127 opština. Sada su mu i rektori poručili isto što i studenti: nisi nadležan.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Odluka studenata da režimu upute zahtev za raspuštanje državnog parlamenta i raspisivanje vanrednih republičkih izbora nije pala s Marsa. O ovoj opciji se na plenumima već dugo žustro diskutovalo, a stvar je presečena onda kada je svima, ali baš svima, postalo jasno da vlast ne samo da ne želi da ispuni studentske zahteve nego na političku krizu odgovara sve jačom represijom i sve prljavijom propagandom. I kada više niko nije mogao da ospori činjenicu da je upravo režim generator svih društvenih i političkih anomalija, te da zahvaljujući njemu novosadska nadstrešnica svakom građaninu ove zemlje visi nad glavom
Kakvo je interesovanje među najvišim univerzitetskim radnicima za direktno učešće u politici, na “studentskoj listi”, ukoliko bi u Srbiji bili raspisani vanredni parlamentarni izbori
Poziv na raspisivanje izbora je poziv režimu, a trebalo bi da se vidi da li će postojati i studentski poziv svim ostalima na društveni dogovor o tome kako se suprotstaviti režimu na budućim izborima. Oni mogu biti raspisani neočekivano brzo, a možda ih i ne bude pre nekog “redovnog termina” ako ne bude izuzetno jakog pritiska na ulici
Možda je tačna verzija da je Aleksandru Vučiću pozlilo pa se zato vratio u zemlju. Ali i dalje cela stvar ostavlja mnogo otvorenih pitanja. Za početak, zašto je predsednik naše zemlje išao na donatorsko veče namenjeno unutarpolitičkim ciljevima druge zemlje? Zašto je išao na događaj na koji se ne može ući ako se ne donira novac? I ko ga je zvao? Ako se ova sapunska opera posmatra kao izolovan događaj, van domaćeg konteksta, zaista je reč o nečemu što izmiče zdravom razumu
Bez razumevanja zla koje je činjeno u našoj neposrednoj istoriji u poslednje tri, četiri decenije, to bi bilo parcijalno i licemerno. Zakasnilo se i za ono što se dogodilo pre šest meseci, sve sada je nadoknada. Ako ne dođemo do ozbiljnog suočavanja sa prošlošću, sa snažnim programom stvaranja nenasilnog društva, promene će imati kratak rok trajanja. A u toj promeni roditelji ubijene dece mogli bi da budu ambasadori procesa normalizacije ovog društva. Oni su spremni na tu ulogu i bilo bi dobro da ih i studenti uključe u svoje debate, da razumeju šta se dogodilo i koji su putevi suočavanja
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
