Poštovani, obraćam vam se u vezi sa tekstom „Reklama kao nagrada za Podobne“ koji je objavljen u poslednjem broju vašeg nedeljnika od 21. 9. 2017. godine.
U tekstu ste izneli netačnu informaciju da sam pet godina bio na čelu Elektromreže Srbije. Tačnije, napisali ste da je nejasno kako to da sam bio na poziciji direktora i petu godinu. Pa da razjasnimo (reč je o veoma prostom računu): lmenovan sam 21. 12. 2012. godine, a mandat mi je istekao 21. 12. 2016. godine, tako da sam direktor EMS-a bio četiri, a nikako pet godina. To, uostalom, jasno piše u izveštaju organizacije Transparentnost Srbija, koji je i tema pomenutog teksta.
Kako je jedan od osnovnih novinarskih postulata da su „komentari slobodni, ali su činjenice svete“, nikako ne osporavajući vaše pravo (jasnu nameru) da komentarišete, pišete kolumne i izvodite zaključke, svakako apelujem da obratite pažnju i na činjenice, naročito one koje su krajnje lake za shvatanje.
Uz sva prava koja novinari nesporno moraju da imaju, takođe imaju i obavezu da iznose tačne podatke (ako ih već iznose). Ako ništa drugo, poželjno je barem da pročitaju dokument koji je centralna tema njihovog autorskog teksta.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
