Deca se ne mogu naručiti i platiti

Pod sloganom “Da nas bude!”, ministarka za brigu o porodici Milica Đurđević Stamenkovski objavila je promotivni video. U njemu je predstavljana srećna tročlana porodica koja se odlučuje na dalje širenje porodice. Naizgled, prava idila. Ali, kao najvažniji momenat za donošenje odluke da žele prinovu, roditelji uzimaju informaciju da je država uvećala novac porodicama za drugo dete. Ako ćemo precizno, 600.000 dinara u ratama i jednokratnu isplatu od 135.000 dinara. Kako kaže devojčica u spotu, “Odrasli vole brojeve”.

Ipak, licitacija visokim iznosima tu ne prestaje. Kasnije u reklami, nakon silnog preračunavanja, majka saznaje da nosi blizance. Devojčica, srećno i uzbuđeno, pita oca: “Tata, koji je ovo broj pored trećeg deteta? Još ga nismo učili”. Otac, razrogačenih očiju, čita iznos od 2.280.000 dinara.

Dakle, nije teško zaključiti da je u fokusu kampanje za povećanje nataliteta – novac. Izračunao je ubrzo i predsednik Srbije Aleksadar Vučić da će povećanje naknade za novorođenu decu naš budžet “isprazniti” za dodatnih 120 miliona evra.

MERE BEZ REZULTATA

Praksa zvana “kad zaškripi, daj pare” odavno je dominantni mehanizam rešavanja socijalnih problema u Srbiji. O tome kako bi bilo da su novčana sredstva izdvojena za još jednu isplatu građanima usmerena ka poboljšavanju uslova za odgoj dece, za “Vreme” govori Jovana Ružičić iz Centra za mame.

“Otkako je Srpska napredna stranka na vlasti, postoji jedan isti pristup. Daju građanima što više para, naročito u nekim kritičnim situacijama ili neposredno pred izbore. Fokus je uvek na finansijskom davanju koje definitivno dosta znači porodicama, ali samo onim porodicama koje su iz drugih razloga odlučile da žele decu. Oni moraju da shvate da niko neće, kao u ovoj reklami, želeti da bude roditelj zbog novca”, smatra Jovana Ružičić.

Ona objašnjava da Centar za mame, kao i njemu srodna udruženja, konstantno upozoravaju vlasti i nadležna ministarstva da ovakva politika jednostavno ne daje rezultate, ali da oni na te apele ne reaguju. Dodaje kako je potrebna reforma gotovo celokupnog sistema da bi mladi ljudi poželeli da ostanu u Srbiji i tu osnuju porodicu.

“Naša država ima vrlo pristojne zakone, ali se oni primenjuju vrlo selektivno. Kada bi to bilo drugačije i kada bi se odgovarajuća pravna rešenja sprovodila, situacija bi bila drugačija. Problem je to što ceo sistem drugačije gleda na buduće majke, te nije retko da ih na razgovorima za posao pitaju o tome da li su udate i kada planiraju decu. Sa time se mora prestati”, kaže naša sagovornica.

Jovana Ružičić navodi da je biti roditelj skuplje nego što vlast predstavlja, te da se kampanja fokusira samo na najmlađi životni period deteta i to isključivo iz finansijskog ugla.

“Ako već toliko vole brojke, neka vide istraživanja Centra za mame u kojima se pokazuje da svaka deseta žena u Srbiji ne želi da više ikada bude majka nakon što proživi akušersko nasilje. Takođe, istraživanja pokazuju da je broj željene dece daleko manji od broja rođene dece”.

ŠTA RODITELJI ZAPRAVO ŽELE?

Centar za mame, udruženje u kome je Jovana Ružičić dugo godina aktivna, zalaže se prvenstveno za prava majki i njihov ravnopravan položaj u društvu. Ključni problemi koji muče majke u Srbiji, kao i žene koje žele da postanu majke, godinama su gurani pod tepih.

“Neophodno je prvo srediti porodilišta, ali i ceo naš zdravstveni sistem koji je pred raspadom. Onda, povećati broj vrtića, ne samo u Beogradu, već na teritoriji cele Srbije. Takođe, naše udruženje se zalaže i za neke zakonske promene, među kojima je i uvođenje prava očeva na porodiljsko odsustvo”, priča Jovana Ružičić.

Ovom merom bi oba roditelja, kako kaže, bila podjednako uključena u podizanje dece od prvog dana, a o ovom predlogu se nikada nije vodila diskusija u Ministarstvu za brigu o porodici.

Pored tereta koji imaju jer su u podizanju deteta sami, dodatni teret samohranih roditelja jeste i nedostatak finansija. Mnoge razvedene žene koje su dobile starateljstvo nad decom nisu u mogućnosti da naplate alimentaciju.

“Kao rešenje za finansijske probleme samohranih roditelja, neophodno je da se uvede Alimentacioni fond koji bi funkcionisao kao državni fond. Ukoliko alimentacija kasni dva meseca, novac bi se deci isplaćivao iz te kase, a država bi ga kasnije naplatila od roditelja-dužnika, iz njegove imovine ili iz primanja”, objašnjava Jovana Ružičić.

Zakon o privremenom izdržavanju dece iz Alimentacionog fonda bio je spreman da uđe u skupštinsku proceduru, a predlagač je bila Stranka slobode i pravde. Predlogom zakona, roditelji bi dobijali privremenu pomoć u iznosu predviđenom samom sudskom presudom o razvodu braka.

Skupštinsku proceduru ovaj Zakon nikada nije prošao, a hiljade samohranih majki i dalje vode sudsku bitku sa bivšim supružnicima kako bi dobile ono što im zakonski sleduje.

UTEHA ZA UNESREĆENE

Sociološkinja i profesorka na Filozofskom fakultetu Nada Sekulić spot Ministarstva za brigu o porodici vidi kao “duplo suženu perspektivu sveta”. Jednu, nezrelu, iz ugla deteta i drugu – sirovo pragmatičnu, iz ugla čoveka koji sve vidi kroz novac.

“Ovaj spot bi bio duhovit da je napravljen kao šala imajući u vidu prvi izraz lica oca kada je čuo da će dobiti blizance. On, nažalost, ne deluje previše srećno, ali je to blizu realnosti ako uzmemo u obzir problem sa kojima se suočavaju mnogobrojne porodice u Srbiji”, smatra profesorka Sekulić.

Novčana pomoć koja se pominje u ovom spotu, kaže ona, više deluje kao uteha unesrećenom nego kao podsticaj srećnom ocu koji istinski želi više dece.

Upitana kakav sistem vrednosti ovakva reklama plasira porodicama, a naročito deci, Nada Sekulić kaže da je ministarka Đurđević Stamenkovski još jednom želela da pokaže da se i dalje drži porodičnih vrednosti iako je davno odustala od političkog integriteta. To joj, ipak, nije uspelo.

“Realno je očekivati da će Milica Đurđević Stamenkovski u svemu podržavati svoje dojučerašnje političke protivnike. Tako je bilo u slučaju Gordane Čomić kada je bila ministarka za ljudska prava i Tatjane Macure dok je bila ministarka bez portfelja”.

MINISTARSTVO ZA (NE)BRIGU O PORODICI

Ministarki je novi trn u oku moderna “vouk” kultura. Plaši se uticaja moderne kulture na tradicionalne vrednosti, pa je naziva “eutanazijom za porodicu”. Akušersko nasilje negira nazivajući ga “globalnom agendom protiv rađanja u Srbiji”. I tako otvara krug ćutanja na goruće probleme budućih roditelja, dok istovremeno promoviše sliku srećne, tradicionalne porodice.

“To nije nimalo neočekivano, a naročito imajući u vidu da je reč o političarki koja neguje patrijarhalnu sliku sveta, unutar koje se ne posvećuje puno pažnje nastojanju da se porođaj žena učini bezbolnijim za žene. Nasuprot tome, unutar te slike porođaj je momenat u kome žena treba da ‘očvrsne’ bez prava na kritiku. Izvesno je takođe da će se sadašnja vlast u svom mandatu daleko više baviti Ekspom i stadionima nego uslovima u porodilištima, pa se realni domet unapređenja tih uslova od strane ministarke zaista i svodi na akcije doniranja ventilatora”, naglašava Nada Sekulić.

Potrebno je, kaže profesorka Sekulić, promeniti fokus kada se govori o stopi nataliteta.

“Pre svega, moraju ukazati da interes za rađanje u smislu brojčanog efekta povećanja nataliteta ne znači isto što i briga za porodicu. To je slično kao što i interes da se otvori fabrika u kojoj će se zaposliti mnogo ljudi ne mora da bude i interes za prava radnika i kvalitet njihovog života – može biti upravo obrnuto. Dakle, potrebno je podržati porodicu zbog nje same – pre svega porodice koje već imamo”, ističe profesorka.

Majka, otac i tri deteta. Idilična slika porodice sa uvredljivih reklamnih spotova nikako nije odraz trenutnog stanja u Srbiji. Realnost je daleko “mračnija”.

Oko 20 odsto porodica u Srbiji (prema popisu iz 2022) su jednoroditeljske porodice, koje su u obično daleko više izložene materijalnoj deprivaciji i problemima sa kojima se teže nose pri odrastanju dece. Nepostojanje realne podrške ovakvim porodicama pokazuje odsustvo interesovanja vlasti koja promoviše “porodične vrednosti” za realno stanje u društvu.

Upravo zbog toga kampanju za demografsku obnovu nacije stanovnici shvataju kao skretanje pažnje sa pravih problema i “mazanje očiju” široj narodnoj masi.

“Vlast nema volju da ispita zašto postoji veliki odliv stanovništva u ovom regionu, naročito mladih, zatim zašto postoji iseljavanje iz malih mesta i na kraju, to je pokušaj da se realno odsustvo posvećivanja adekvatne pažnje socijalnoj politici zameni populističkim žongliranjem brojevima”, zaključuje Nada Sekulić.

RAĐAJTE DOK STE MLADE

U novembru 2021. godine, Aleksandar Vučić je najavio mere koje bi trebalo da unaprede demografsku situaciju u zemlji, a zatim ih je Ratko Dmitrović, tadašnji ministar za demografiju i objasnio.

“Država nije uzela kredit da bi obezbedila po 300.000 dinara pomoći roditeljima za prvo dete”, objasnio je Dmitrović. Rekao je i da je “nađeno ono što treba da se nađe u budžetu. To je u okviru Zakona finansijske pomoći porodici koji je donet 2018. Stimulansi će biti za prvo, drugo, treće i četvrto dete.”

Posebno se zadržao na meri koja se odnosi na studente i mogućnost da bračni par od 20, 21, 22 godine starosti odluči da ima decu i nastavi da studira: “Ta studentkinja dobija olakšice, nema ispitne rokove, ne gubi godinu, odnosno može da završi fakultet do 26. godine, odnosno 28. ukoliko je u pitanju Medicinski fakultet. Nema obnavljanja godine, što je bitno”, rekao je Dmitrović i iskoristio priliku da posavetuje kako je bolje da žene formiraju porodicu dok su mlade.

Tako je počela strategija tutkanja novca u ruke mladih bračnih parova, koja, sve se čini, nikada nije urodila plodom. “Dosta reči, nek zakmeči” i slične poruke nisu spasle Srbiju od tužne statistike i loše demografske situacije.