Da malo prošetamo

Vladina uredba kojom je liberalizovan uvoz polovnih vozila izazvala je burnu reakciju Zastavinih radnika, ali i dela rukovodstva. Njihovi argumenti protiv Uredbe mogu se sažeti u nekoliko tačaka: liberalizacija uvoza negativno će uticati na prodaju Zastavinih vozila, u zemlju će ulaziti automobili lošeg kvaliteta, carinske službe kojima je poverena kontrola motora koji moraju da ispunjavaju Euro 3 standard nisu adekvatno obučene, a zbog slobodnog uvoza povećaće se količina automobilskog otpada jer se kod nas niko ne bavi njegovom reciklažom.

Koliko su ove primedbe opravdane? Prema rečima Zorana Mihajlovića, predsednika Sindikata Zastava automobila, pad prodaje domaćih vozila već se oseća: „Mi prosečno prodamo 1200 do 1300 automobila mesečno, pred Novu godinu prodaja uvek raste, a sada, iako je prošlo samo nekoliko dana od kada je Uredba stupila na snagu, već vidimo da nam slabije ide.“ Sa ovim se slaže i Zoran Radojević, generalni direktor Zastava vozila. Po njegovom mišljenju, još je rano govoriti o tome da se već osećaju posledice Uredbe o uvozu polovnjaka, ali nema sumnje da će ih biti: „Ovakve stvari uvek su negativno delovale na našu prodaju. Ja trenutno ne posedujem precizne statističke podatke za poslednjih nekoliko dana, ali imam jasne pokazatelje iz ranijih perioda. Dok je važilo ograničenje od šest godina starosti za uvezene automobile, prodavali smo manje, a kada je Vlada stavila ograničenje od maksimalno tri godine starosti, naša prodaja je porasla.“

Još jedan razlog za uznemirenost ljudi iz Zastave jeste sudbina sporazuma sa Fijatom o proizvodnji njihovog modela „punto“, koji će Zastava sklapati pod imenom „Zastava 10“.

Komentarišući mogućnost da Uredba ugrozi sporazum Zastave i Fijata, ekonomista Miroslav Prokopijević iz Centra za slobodno tržište kaže za „Vreme“ da sumnja da će do toga doći: „Sve što je Zastava do sada proizvodila po Fijatovoj licenci, bilo je za dve klase ispod Fijatovog kvaliteta.“ S druge strane, ministar za privredu i privatizaciju Predrag Bubalo, na konferenciji za novinare povodom donošenja ove uredbe, rekao je da će zbog liberalizacije uvoza Zastavina vozila biti oslobođena dela dažbina, kao i da će kupci biti motivisaniji da kupuju domaće automobile koji će biti jeftiniji.

ZNAMO DA NE VREDI: Međutim, ministrov pokušaj da uteši radnike Zastave nije urodio plodom. Sindikat Zastava automobila najavio je ulične proteste u Kragujevcu, iako nisu sigurni koliko će to uroditi plodom. Na Skupštini sindikata, održanoj 15. decembra, dogovoreno je da radnici u sredu 21. decembra blokiraju put Batočina–Kragujevac, dok Vlada ne ispuni sve njihove zahteve. A zahtevi se ne odnose samo na povlačenje uredbe o uvozu polovnjaka: „Pored toga, tražimo da država nastavi da nas subvencioniše, jer još nismo privatizovani. Tražimo i da nam Vlada da pomoć od 15 miliona evra koje je ministar Dinkić obećao letos kada je potpisan sporazum sa Fijatom“, kaže Mihajlović i dodaje da ne očekuje da će Vlada povući Uredbu: „Ipak, moguće je da će nekim carinskim merama srediti situaciju. Ako blokada puta ne urodi plodom, najverovatnije je da ćemo se dva-tri dana okupljati ispred Skupštine grada Kragujevca u većem broju. Plaši nas da ne krenemo u protest, a da on ne da odgovarajuće rezultate. Ipak, ne bih isključio ni proteste ispred Vlade Srbije, ali tek posle Nove godine.“ Mihajlović dodaje da će radnici Zastave pokušati da utiču na Vladu i preko gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića, tako što će tražiti da njegov poslanički klub (Srpski demokratski pokret obnove) ne učestvuje u radu Skupštine Srbije. Stevanović je načelno podržao zahteve radnika, ali se nije izjašnjavao povodom ovog predloga.

NEK PROPADNE, NIJE ŠTETA: Svi sagovornici „Vremena“ slažu se da će Vladina uredba uticati na prodaju domaćih vozila, ali se njihov stav prema tome razlikuje. Milan Prokopijević smatra da je Vlada Srbije svojevremeno pogrešila kada je ograničila uvoz na automobile do tri godine starosti, a da je sada tu grešku ispravila: „Slobodan uvoz polovnih automobila će svakako uticati na prodaju kako Zastavinih tako i novih uvoznih vozila. Ali, Zastava nema razloga da se žali, jer je carinska stopa za uvoz polovnjaka 20,4 odsto. Ko nema efikasnost da to iskoristi, ne treba da postoji.“

Pored brige za vlastitu egzistenciju, radnike Zastave muči i nekoliko stvari od opšteg značaja. Na primer, pojavile su se glasine da će zbog liberalizacije uvoza polovnjaka u Srbiju početi da stižu vozila izuzetno lošeg kvaliteta, proizvedena u Rusiji i Kini. Po mišljenju Zorana Mihajlovića, ta vozila su znatno jeftinija od Zastavinih, a po kvalitetu su malo bolja od bicikla. Međutim, ima onih koji misle da tako i treba da bude: „Siromašna populacija, kakva je naša, ne može da vozi nove automobile. Stoga, ako neko hoće to da kupuje, ne vidim zašto mu ne bi trebalo dozvoliti“, kaže Miroslav Prokopijević.

Drugi problem od opšte važnosti tiče se upravo onoga što je Vlada želela da spreči – štetnog uticaja na životnu sredinu. Naime, stariji polovnjaci vremenom će propadati i samim tim završavati na otpadu. U svetu se ovaj problem rešava tako što se vozila recikliraju, dok kod nas ne postoje odgovarajući centri za reciklažu. Prokopijević smatra da ni ovo nije problem: „Reciklaža vozila je vrlo profitabilan posao tako da verujem da će se kod nas ubrzo pojaviti firme koje će se time baviti.“

Ovo nije prvi, a verovatno nije ni poslednji put da radnici Zastave protestuju protiv nekog Vladinog poteza. Međutim, ovaj protest razlikuje se od prethodnih po raspoloženju samih radnika, jer se čini da ni oni sami ne očekuju da im zahtevi budu ispunjeni. To potvrđuje i činjenica da se skoro tri nedelje po stupanju Uredbe na snagu, sindikalci još nisu precizno dogovorili o načinu protesta. Čak ni rukovodstvo, koje se ovoga puta skoro u potpunosti slaže sa zaposlenima, kao da nema volje za bilo kakvu reakciju. Vladina uredba puna je mana, o čemu je „Vreme“ već pisalo, a Zastava umorna od godina štrajkova i protesta zbog svega i svačega, kao i od raznih bezuspešnih pokušaja da se stanje u kragujevačkoj fabrici sredi.