Čudesna sudbina doktora proroka

Ako postoji ikonična slika koja će obeležiti mandat ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, onda je to ona iz juna 2014. kad premijer Aleksandar Vučić objavljuje smenu četvorice policijskih generala, a Stefanović, zajedno sa direktorom policije Miloradom Veljovićem stoji u pozadini toliko mirno da mu se čak ni fotoreporterski blicevi ne reflektuju u naočarima. Na samom početku minstarske karijere, Stefanović se nije baš mnogo mešao u svoj posao, naprotiv. Nije dugo trebalo da se tih i miran razgoropadi i počne da iskače iz pegle i rerne, usta punih „premijera Vučića“, pokušavajući da oponaša tu oštrinu i energiju u nastupu. No, što priliči Jupiteru, ne priliči volu, pa je tako, na primer, letos kad se zbog situacije sa migrantima zakuvalo na srpsko-hrvatskoj granici, ministar policije ovdašnji otišao lično na granični prelaz da pročita „ultimatum“ Hrvatima. Tekst je bio oštar i preteći, ali ton kojim je pročitan – sasvim suprotan od toga.

Istim tim ravnim tonom i drhtećim glasom, Stefanović je u petak, 15. januara održao konferenciju za novinare povodom dešavanja u Beloj Crkvi. Predsednik Demokratske stranke u Beloj Crkvi Željko Crnogorac izjavio je ranije tog dana da opštinsko obezbeđenje nije dozvolilo odbornicima te stranke i Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) da prisustvuju sednici vanredne skupštine. Crnogorac je kazao da je na odbornike DS i LSV bačen suzavac, a da se policija ne odaziva pozivima da dođe u Opštinsku upravu Bele Crkve. „Obezbeđenje se nalazi i unutra i napolju i ne dozvoljavaju odbornicima da uđu u zgradu opštine“, rekao je Crnogorac. Snimak osamdesetak ljudi sa zastavama DS i LSV koji pokušavaju da uđu u zgradu Opštine brzo se raširio internetom, SNS je hitno reagovao saopštenjem da je nad njihovim odbornicima vršeno nasilje, a onda je u tačno 15:00 Stefanović održao konferenciju za novinare, koja nije bila bogzna kako zanimljiva, ali je odlična studija slučaja „Nebojša Stefanović“.

ZABIBERI, NEŠO: Prvo je saopštio da nije bačen suzavac, nego biber-sprej, kao da to pravi bitnu razliku u ovakvim situacijama. Onda je rekao da policija ne zna ko ga je bacio iako je bila prisutna. Redovni repertoar floskula „znamo ko iza svega stoji“ i „ovo je pokušaj destabilizacije“ nije izostao ni ovog puta. Na smisleno (a sva su bila takva) novinarsko pitanje kako je moguće da nisu videli ko je bacio sprej, ministar je odgovorio da je to teško videti kad se 70-80 ljudi komeša. Bilo je na toj konferenciji za novinare još mnogo nelogičnosti u Stefanovićevom obraćanju. Prvo, izjavio je da je privatno obezbeđenje stiglo u Opštinu na poziv novoizabranog predsednika Opštine Bela Crkva iz redova SNS a. Kako je ovaj to mogao da učini, ako je obezbeđenje došlo pre nego što je uopšte izabran na tu funkciju – prkosi zakonima logike. Zatim, ministar se upleo kao pile u kučinu u pokušaju da objasni zašto osoba koja je bacila suzavac, biber-sprej, lak za kosu, svejedno, nije još privedena. Svi novinari na konferenciji već su znali i kako se zove i da je pripadnik privatnog obezbeđenja, no, Stefanović je odvalio kako je uvek bolje sprovesti istragu, ispitati svedoke, utvrditi identitet lica, pa onda obaviti privođenje i ostatak posla prepustiti tužilaštvu. To što je ovog videlo 80 ljudi i prisutni policajci – nema veze. To je bilo u petak. Već u ponedeljak, 18. januara, MUP je saopštio da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, policijske stanice Bela Crkva identifikovali, na osnovu naknadno dostavljenih snimaka, pripadnika fizičko-tehničkog obezbeđenja Ž.I. (1972), koji se sumnjiči da je koristio biber-sprej na skupu ispred zgrade Opštine Bela Crkva, pre početka sednice Skupštine 15. januara. „Policija je privela Ž.I. i o svemu je obavešteno Osnovno javno tužilaštvo u Vršcu, koje će doneti odluku o daljem postupanju“, kaže MUP u svom saopštenju. Sve je to u redu i po proceduri, ali vratimo se na konferenciju za novinare od 15. januara i ministrovo spektakularno nesnalaženje. Na zdravorazumsko pitanje zašto o događajima u Beloj Crkvi konferenciju za medije drži on, a ne neko od čelnika policije iz te opštine, Stefanović je zamuckivao kako su tog dana mnogi zauzeti, pominjao sednicu Skupštine u Beloj Crkvi zbog koje mnogi nemaju vremena da se obrate medijima i na kraju poentirao rečenicom da je i on samo građanin. Kao da je pres-konferenciju mogao da održi i šef restorana u Palati „Srbija“, ali eto, ministru policije uskočio prazan termin.

Ministar Stefanović, doduše, i nije imao drugog izbora nego da priča besmislice, jer nije blesav pa da javno kaže da se prihvatio tog zadatka kako bi još malo nadigao tenziju u javnosti, emitovao još malo iracionalnosti u javni prostor, a sve to da bi se zaglušili zvižduci na pomen imena premijera Aleksandra Vučića sa otvaranja Evropskog prvenstva u vaterpolu u Beogradskoj areni.

Kad je već država sa samog vrha zalarmala oko događaja u jednoj maloj opštini, očekivano je bilo da ni ostali celu stvar neće tako lako pustiti. Pokrenuto je pitanje o kakvom je privatnom obezbeđenju reč, ima li Skupština Bele Crkve ugovor sa tom firmom, i tako dalje. U utorak, 19. januara, MUP je na svom sajtu objavio ugovor koji je načelnik Opštinske uprave Bela Crkva Tomislav Dmitrović sklopio sa firmom za obezbeđenje lica i objekata Fokus Protekt d.o.o. iz Vršca. Ugovor je sklopljen 14. januara, dan uoči skupštinske sednice na kojoj je uhodanom metodom preotimanja odbornika oformljena nova većina. Ugovor je napravljen tako da važi četiri dana, od 15. do 18. januara, a predmet mu je samo jedna tačka: „Obezbeđenje u cilju normalnog funkcionisanja lokalne samouprave u periodu od 15. do 18. januara.“ Zašto bi neko sklapao takav ugovor, osim ako već unapred zna da će biti incidenata, još jedna je nejasna stvar u čitavoj priči, a i da se vratimo na ono logično pitanje novinara sa Stefanovićeve konferencije: zašto ugovor objavljuje Ministarstvo unutrašnjih poslova, a ne neko iz Bele Crkve?

Ugovor, sam po sebi, prilično je neobičan. Demokratska stranka je dovela u pitanje njegovu validnost: nema delovodnog broja, a u slučaju eventualnog spora za njegovo razrešenje nadležan je nepostojeći privredni sud u Vršcu. „Navodni ugovor koji je MUP objavio mogao je biti potpisan i juče pola sata pre objavljivanja, s obzirom na to da na njemu nema delovodnog broja, što je inače obaveza za sve zvanične dokumente i overene ugovore“, naveli su u DS u.

Dodajmo još i to da govor sadrži još jednu brljotinu, naime, zamenjena su mesta naručioca i izvršioca, pa se kao naručilac potpisao direktor firme Fokus Protekt, a kao izvršilac načelnik opštinske uprave Dmitrović. Isti taj Dmitrović dan ranije tvrdio je da ugovor ne postoji, dok je ministar Stefanović pak rekao da ga je video svojim očima.

Onda se oglasio i beogradski odbor Srpske napredne stranke saopštenjem da je MUP-u dostavljena izjava načelnika Opštinske uprave u kojoj on potvrđuje da je potpisao ugovor sa privatnom agencijom Fokus Protekt, koji mu je doneo predsednik SO Bela Crkva Nenad Živanović.

Otkud sad beogradski SNS, šta je ovde država, a šta stranka, šta MUP, a šta SO Bela Crkva, teško je razlučiti, ali da se poslužimo citatom ministra Stefanovića sa konferencije za novinare povodom ovih događaja: „Želimo da utvrdimo istinu jer su se pojavile informacije koje ne odgovaraju istini.“ Ova izjava možda ne bi imala smisla i logike u nekoj drugoj političkoj realnosti, ali u ovoj ovdašnjoj, uklesana je u kamenu.

MINISTAR TARABIĆ: Upadanje u logičke zamke postalo je manir ministra Nebojše Stefanovića. Samo sedam dana pre onog trena kad je bačen biber-sprej u Beloj Crkvi, ministar se ukazao u Drugom dnevniku Radio-televizije Srbije i, govoreći o balističkim raketama koje nabavlja susedna Hrvatska, jer šta će Hrvatu oružje ako ne da roka po Srbima, Stefanović je naprasno „prelomio u mozak“, opet se dohvatio destabilizacije i rekao: „Poslednji primer koji hoću da navedem – raspolažemo podacima da će nekoliko lica pokušati da lažnim prijavama protiv Ministarstva unutrašnjih poslova tvrde lažno da su praćeni neki novinari u Republici Srbiji. Jedna novinarka koja je novinarka još iz vremena Slobodana Miloševića, dakle duže vreme novinarka u Srbiji, kazaće da je navodno praćena i to treba da se pojavi uskoro, za narednih nekoliko dana“, prorekao je Stefanović. „Predstavnik jednog novinarskog udruženja, neću reći kojeg, treba u javnosti da se pojavi i da to kaže kao jednu skandaloznu stvar, iako ne postoje nikakvi dokazi niti se to ikada dogodilo“, dodao je. Posle je nastavio o naoružavanju Hrvatske.

Kako su se dalje razvijale stvari u vezi sa ovim slučajem javnost je mogla da pročita u tekstu Miloša Vasića „Proročanstvo sa raskrinkavanjem“ u prošlom broju „Vremena“. U međuvremenu se „razmotalo“ da je predstavnik udruženja zapravo Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, koji se sastao sa izvesnim podnosiocem krivične prijave protiv Stefanovića istog dana kad je ovaj obnarodovao na RTS u o čemu se u toj prijavi radi. Javio se i zaposlenik MUP-a, Nemanja Pantić, te priznao da je on lično preneo Stefanoviću s kim se Vukašin Obradović sastajao jer se pričalo po novinarskim krugovima. Istog dana kad se Obradović sastao sa podnosiocem krivične prijave protiv ministra Stefanovića? Zaista?

MOMAK KO JABUKA: Razvojni put Nebojše Stefanovića počeo je 20. novembra 1976. godine, kada se rodio, u Beogradu. Završio je Devetu beogradsku gimnaziju „Mihajlo Petrović Alas“ i diplomirao na Fakultetu za poslovne studije Megatrend univerziteta. Magistar je ekonomskih nauka od 2011. godine. U zvaničnoj biografiji na njegovom sajtu nebojsastefanovic.rs stoji da je zvanje magistra ekonomskih nauka stekao odbranivši tezu „Savremeni principi mena

džmenta u lokalnoj samoupravi“, 2011. godine. Od 2004. do 2008. godine bio je zaposlen u preduzeću za spoljnu i unutrašnju trgovinu „Interspeed“ d.o.o. na poziciji direktora marketinga, a 2008. godine prelazi na dužnost finansijskog direktora u preduzeću „Jabuka“ d.o.o. Nije mali broj onih koji upravo u poslovanju mladog Stefanovića vide uzroke propasti „Jabuke“.

Od 2004. do 2008. godine bio je odbornik u skupštini Grada Beograda. Na parlamentarnim izborima 2007. godine izabran je za narodnog poslanika, a obavljao je i dužnost predsednika Odbora za trgovinu i turizam Narodne skupštine Republike Srbije. U zvaničnoj biografiji na sajtu izostavio je da je sve to postigao kao član Srpske radikalne stranke, ali posebno naglašava da je osnivač SNS a, član Glavnog odbora, član predsedništva, potpredsednik i predsednik Gradskog odbora Beograd. Trenutno je potpredsednik stranke.

Od jula 2012. godine do aprila 2014. godine Nebojša Stefanović obavljao je funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i predsednika Odbora za prava deteta. Bio je i šef delegacije Narode skupštine u Interparlamentarnoj uniji.

Dok je predsedavao Skupštini, stigao je i da doktorira, ali o tome se već zna sve, ili se pak ne zna ništa, u zavisnosti od ličnog nahođenja. Podsetićemo samo kratko: u maju 2014. godine grupa britanskih naučnika poreklom iz Srbije otkrila je da je Stefanovićev doktorat „Nova uloga strategijskog menadžmenta u upravljanju lokalnom samoupravom“ – plagijat. Otkriće je izazvalo aferu u kojoj se opet nije znalo ko pije, a ko plaća, tek, sajt „Peščanik“ koji je objavio tekst britanskih naučnika bio je pod hakerskim napadima nedeljama nakon toga. Sve se događalo u vreme onih istorijskih poplava, u kojima je, kao što je „Vreme“ više puta pisalo, vlast debelo zakazala. Od ostalih biografskih podataka izdvajamo da je braku je sa Anom, rođenom Filipović, direktorkom tabloida „Pravda“ iz vremena kad je ovim listom gospodario Aleksandar Vučić. Stefanovićeva stranica na srpskoj Vikipediji zaključana je za izmene jer je neko uporno pokušavao da ukloni odeljak „Kontroverze“ u kom se govori o njegovom doktoratu.

MINISTAR PROTIVU OTMIČARA: Halabuka oko doktorata nekako se stišala i činilo se da je pred ministrom mirna 2015. godina. No, sudbina je htela da se ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović zatekne u televizijskom studiju na snimanju emisije SAT sa Mirkom Alvirovićem. Ministar je trebalo da govori o novom zakonu o saobraćaju, kada je stigla informacija da je grupa ljudi otela devojčicu i da su otmičari probili rampu kod Šimanovaca. Ministar Stefanović je odmah sa svojim obezbeđenjem izleteo iz studija i dao se u potragu za otmičarima koji su uhapšeni nedaleko od Sremske Mitrovice, a nedavno su i osuđeni. Međutim, hrabri ministar se ne bori samo protiv otmičara dece, već i protiv otmičara države. Poslednjeg vikenda u novembru 2015, kao što već svi znaju, na Srbiju je pokušan državni udar. Kako bi demonstrirao snagu države i sprečio destabilizaciju (bože, kako li mu ta reč ne dosadi), Stefanović je održao konferenciju za novinare na kojoj su mu leđa čuvali pripadnici svih jedinica policije, uključujući i one naoružane do zuba. Tako je Nebojša Stefanović ušao u istoriju kao prvi ministar policije koji se javnosti obratio u prisustvu dugih cevi, u zemlji koja je pregrmela ratove, bombardovanje, Peti oktobar i atentat na premijera.

Nije prošlo ni mesec dana od „državnog udara“, kada je vredno Ministarstvo unutrašnjih poslova za jednu noć pohapsilo 80 ljudi zbog sumnje da su počinili razna krivična dela iz oblasti privrednog kriminala. Neka dela počinjena su još 2004. Isti taj MUP, predvođen Stefanovićem, nije baš mnogo poštovao zaštitu identiteta i presumpciju nevinosti, za razliku od slučaja belocrkvanskog prskača biberom, niti su čekali nekakvo tužilaštvo. Naprotiv, sajt MUP-a ličio je na nekakav medijski blog koji je na svakih deset minuta dopunjavan novim inicijalima, godinama rođenja i biografskim podacima na osnovu kojih se preko dva klika na Guglu moglo doći do identiteta uhapšenih. Sam ministar pohvalio se tom prilikom da za njegovog vakta još nijedna krivična prijava nije odbačena niti se iko izvukao sa oslobađajućom presudom, što je notorna neistina.

Nemušti ministar policije, drhtavog glasa i bezizražajnog lica postao je glavna poluga za demonstraciju strahovlade i dizanje tenzije u ovdašnjoj političkoj realnosti. Od čoveka koji je pred Vučićem stajao mirno i ćutao kao zaliven, Nebojša Stefanović stigao je do glavnog sejača straha u ime vladajuće većine. Ali, iako izgovara opasne stvari, suočen sa logičnim pitanjima i dalje gleda – belo. Na poslednjoj konferenciji za novinare, upitan da li Petar Panić Pana, nekada glavni Šešeljev batinaš, koji je, između ostalog pretukao i beogradskog advokata Nikolu Barovića, ima legitimaciju MUP-a Srbije, Stefanović je prvo bojažljivo pogledao svoju portparolku Biljanu Ivković, a onda jedva čujno rekao: „Nema.“