Crkvena prašina

Posle skoro trogodišnjeg procesa, Opštinski sud u Nišu oslobodio je vladiku vranjskog Pahomija optužbe da je izvršio bludne radnje nad dvojicom maloletnih dečaka. U obrazloženju presude se kaže da u sudskom postupku nije dokazano da je optuženi Tomislav Gačić, kako je svetovno ime vladike Pahomija, izvršio krivična dela bludne radnje koja su mu stavljena na teret. U obrazloženju presude piše da „određeni stepen osnovanosti sumnje postoji, ali ne i takav da bi sud doneo osuđujuću presudu“. Prevedeno na srpski jezik, vladika najverovatnije jeste rukopipljiv, ali nema nikog, sem rukopipanih, ko bi to i potvrdio.

Kao što je javnost bila podeljena pre tri godine, kada je proces započet, tako je i sada, kad je izrečena presuda: oni koji su u iskaze mladića verovali, ali i ujedno sumnjali da će počinioca stići zaslužena kazna zbog velikog uticaja Crkve na državu, tvrde da je sud podlegao pritiscima; oni koji su u svemu videli zaveru „protiv svega srpskog“ i koji su bezrezervno verovali optuženom vladiki i očekivali da će, ako do suđenja uopšte dođe, presuda biti oslobađajuća, presudu doživljavaju kao trijumf pravde.

ŠTA (NI)JE BILO: Narečena javnost je sa ovim slučajem upoznata posredstvom „Novina vranjskih“ u kojima je u januaru 2003. godine objavljena ispovest četvorice tada maloletnih dečaka, sada već mladića, kojom su izrečene ozbiljne optužbe na račun vladike vranjskog Pahomija: da ima pedofiličarske sklonosti, što samo po sebi nije kažnjivo, ali i za seksualno uznemiravanje/zlostavljanje, što kažnjivo jeste.

Nedugo zatim, objavljeno je da je pokrenuta istraga, što, kako je za „Vreme“ objasnio advokat Aleksandar Stojković, jedan od zastupnika oštećenih, nije sasvim tačno. Kako je rekao, istraga je na osnovu prijave roditelja jednog od dečaka, trinaestogodišnjaka koji je traumatični susret sa vladikom imao 2002. godine, započela pola godine pre nego što je obnarodovano. U istrazi je, veli, saslušano više od deset dečaka koji su imali sličnih iskustava, ali „stvar“ nikako nije dospevala do tužilaštva. „Zbog toga su se roditelji četvorice njih, jer su se ostali povukli, obratili meni i ja sam krajem decembra podneo krivičnu prijavu.“ Posle toga je cela priča objavljena u novinama, a tužilac je po službenoj dužnosti, doduše tri meseca kasnije, Opštinskom sudu u Vranju podneo optužni zahtev protiv građanina Tomislava Gačića, kako je Pahomijevo svetovno ime.

Prvo ročište zakazano je za kraj maja, na kome se optuženi Tomislav/Pahomije nije ni pojavio jer je, tobož, bio bolestan. Na drugo ročište je blagoizvoleo doći, i u svom iskazu je negirao navode optužnog zahteva, i izneo da je na delu zavera albanske mafije, makedonske, bugarske i hrvatske obaveštajne službe, da je reč o napadu na srpstvo i sve što je Srbima sveto: na Boga, Crkvu, Kosovo… a da su dečaci koji ga optužuju, kao i njihovi roditelji, zavrbovani i potplaćeni od strane „neprijatelja srpstva“ za blaćenje „njegove smernosti“. I ne samo oni.

NOVAC, OSVETA, GEOSTRATEGIJA: U svom reagovanju na „harangu u medijima“ koja se „smišljeno protiv njega vodi“, objavljenom u „Glasu javnosti“, kao glavne „zaverenike“ Pahomije je označio advokata oštećenih Aleksandra Stojkovića i glavnog i odgovornog urednika „Novina vranjskih“ Vukašina Obradovića.

Prvom je, kako Pahomije tvrdi, motiv osveta: do kraja 1993. godine bio je predsednik Crkvene opštine Vranje, kada je zbog utvrđenih finansijskih propusta u radu Crkvene opštine bio primoran da se povuče. Tada je, tvrdi Pahomije, obećao da će se osvetiti i da je „dugo čačkao i smišljao“. Za drugog je motiv novac: nekoliko puta je bio „na specijalizaciji u inostranstvu“, tamo se našao sa „albanskim lobijem“, sve da bi dotični lobi otkupio akcije fabrike mineralne vode Heba u Bujanovcu, koja je već duže vreme „na meti predvodnika terorističkog OVK“, zbog čega su radnici, mali akcionari ovog preduzeća, da bi se zaštitili od ovog „napada“, poklonili deo svojih akcija Srpskoj pravoslavnoj crkvi, u nadi da će se lakše boriti za svoj opstanak ako budu u društvu sa svojom crkvom.

Pored toga, na „njegovu smernost“ se napada i zbog značajnog geostrateškog položaja njegove eparhije, koja „zatvara“ prostor između Kosmeta, Makedonije i Bugarske i ako bi albanski lobi, podržan od terorističkok OVK, ovladao ovim prostorom, onda bi i bukvalno došli do Niša, što jesu i najavili kao svoj strateški cilj. Kad bi uspeli da vladici kičmu slome i da iz vranjskog regiona eliminišu Srpsku pravoslavnu crkvu, rezonuje Pahomije, onda bi i njihov pohod na kompletno osvajanje ovog dela Srbije bio mnogo lakši: onda bi i Hebu mnogo lakše kupili, a više puta potvrđeni neprijatelji Srpske pravoslavne crkve završili bi posao. I tako dalje.

OTEZANJE OTEZANJA: Pred Opštinskim sudom u Vranju postupak je vođen dve godine, tokom kojih je odbrana koristila svaku priliku da suđenje odloži za kasnije. Vladika se, naime, naprasno razboljevao dan ili dva pred zakazani termin, a u međuvremenu, prema iskazima Vranjanaca, bio „veoma živahan“, da je prisustvovao liturgijama, putovao po eparhiji, prisustvovao sednicama Sinoda i izljubio Koštunicu tri puta kada je ovaj otvarao fabriku u tom kraju… I kad su iscrpljena skoro sva proceduralna sredstva za otezanje i kada je glavni pretres priveden kraju, odbrana je zatražila izuzeće svih sudija ovog suda, a tužilac je, na opšte čuđenje, taj zahtev podržao tražeći sopstveno izuzeće, navodno zbog velikog pritiska javnosti. Posle više meseci skanjeranja, Vrhovni sud Srbije je zahtev uvažio i predmet preneo u nadležnost niškog opštinskog tužioca i tamnošnjeg suda, što primenjeno u praksi znači vraćanje postupka na početak.

Glavni pretres je započet sredinom prošle godine, kompletan dokazni postupak je ponovljen: oštećeni su ponovo morali da ispričaju šta se, kada i kako dogodilo, morali su ponovo da odgovaraju na provokativna pitanja odbrane, da ponovo budu optuživani da su potplaćeni, da ponovo preživljavaju ono što bi najradije da im se nije ni dogodilo.

Po okončanju glavnog pretresa, branioci optuženog su izjavili da su u završnoj reči predložili sudu da donese oslobađajuću presudu i da očekuju „da ona bude zakonita“, a advokati oštećenih su konstatovali da je u postupku „nesumnjivo utvrđeno da je optuženi seksualno zlostavljao dečake, i to na najgori mogući način“, da ne očekuju da sud uvaži predlog odbrane, već da bude izrečena za to delo najstroža kazna, a sud je presudio kako je presudio. U obrazloženju presude, između ostalog, piše da su izjave svedoka odbrane o tome gde se vladika Pahomije nalazio u vreme izvršenja krivičnih dela kontradiktorne sa izjavama oštećenih dečaka, ali i da su veštaci utvrdili da je Pahomije visokomoralna osoba, koja nema sklonosti ka pedofiliji.

ZA NAUK: Advokat Stojković kaže da je ova presuda rezultat uticaja jednog lobija, ali da je reč o „državno-crkvenom“, a ne o albanskom lobiju: „Kako razumeti da vladika Pahomije prisustvuje sastancima pregovaračkog tima za Kosovo, kako razumeti da se premijer Koštunica pred kamerama ljubi sa njim, kako razumeti da Opštinsko javno tužilaštvo zahtevom za sopstveno izuzeće podrži zahtev odbrane za izuzećem svih sudija vranjanskog suda, kako razumeti da je Vrhovnom sudu trebalo nekoliko meseci da po ovom zahtevu donese odluku, što je dodatno oteglo proces. Kako, na kraju, razumeti zašto je ministar pravde Zoran Stojković tražio spise sa suđenja na uvid“, i zaključuje da „ova presuda nije dokaz bolesti srpskog pravosuđa, već metastaza“. Drugi advokat oštećenih Dragan Nikolić prokomentarisao je da su dokazi izvedeni u ovom postupku nedvosmisleno potvrdili sve navode iz optužbe, ali da je reč o „direktnom uticaju izvršne vlasti na pravosuđe“, kao i da „ključni dokazi izvedeni na suđenju u presudi nisu pomenuti“. Advokat optuženog presudu je prokomentarisao rečima da je „sud cenio dokaze koje je imao na raspolaganju, sudio i presudio“, te da bi on lično bio „duboko nesrećan da je bilo drugačije“, uz opasku da je „pravda spora, ali dostižna“, tužilac je najavio da će „najverovatnije uložiti žalbu“, a Pahomije nije prisustvovao izricanju presude, što navodi na zaključak da je rezultat znao.

O eventualnoj žalbi tužioca odlučivaće Okružni sud, koji presudu može potvrditi ili naložiti obnovu postupka. Obnova znači da se ponovo sprovede dokazni postupak, sa svim „otežućim“ mogućnostima. Ako pak presudu potvrdi, žalba se može uputiti Vrhovnom sudu. Sve to može potrajati godinama. „Ne treba da se lažemo: od toga nema ništa“, rezigniran je advokat Stojković. Ipak, iskazuje nadu da će istina kad-tad izaći na videlo. „Do tada, nek je Bog u pomoći ovoj deci.“

Kako god, ovaj slučaj prekriće debela prašina, kao što je zaboravljen slučaj igumana Ilariona, takođe osumnjičenog za pedofiliju, koji ni suda nije omirisao: preosvešteni vladika će slobodno moći da nastavi sa svojim dosadašnjim aktivnostima, a mladići koji su se drznuli da na njegov autoritet „udare“ celog života će osećati gorak ukus izneverenosti i pitati se šta su Bogu zgrešili. Za nauk svima drugima: da ne talasaju, ako ne žele da budu žigosani.