Mesec i po dana nakon izbora najproblematičnije pitanje ostaje birački spisak – ne samo za protekle izbore već i za sve one koji dolaze, počevši od lokalnih koji su planiranih u tekućoj godini. Ova baza svih upisanih birača plod je dugogodišnjih mahinacija vladajuće koalicije i dok ne bude sređena, izborni proces neće biti regularan.
Koji su sve (pred)uslovi da se birački spisak očisti? Da bi se to razumelo, važno je znati – kako se on sastavlja? Na koji način funkcioniše? Kako se njime može manipulisati? Koji su akteri odnosno institucije za tu manipulaciju najpotrebniji?
A kao problem ostaje što su predstavnici vlasti – odgovorni za te maliciozne izmene – uvek korak ispred onih koji pokušavaju da birački spisak srede.
SPISAK NADLEŽNOSTI
Za sastavljanje i ažuriranje biračkog spiska nadležni su organi Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Sam spisak sastoji se od velikog broja izvoda iz biračkog spiska, raspoređenih po lokalnim samoupravama i biračkim mestima. Za izvode su zaduženi referenti u lokalnim samoupravama. Zakonske promene u biračkom spisku nastaju usled promene prebivališta, upisa novih državljanstava, sticanja punoletstva i smrti građana.
Za prve dve od ovih kategorija nadležno je Ministarstvo unutrašnjih poslova, te samim tim ono dostavlja podatke organima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, koji ih potom unose u birački spisak. Sa druge strane, za sticanje punoletstva i vođenje evidencije o umrlima zadužene su Službe za matične knjige. Na osnovu podataka iz matičnih knjiga, upisuju se novi punoletni i to na dan raspisivanja izbora u birački spisak se unose svi koji će napuniti osamnaest godina zaključno sa danom održavanja izbora.
Tokom mandata Branka Ružića na čelu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, 2019. godine sprovedena je, prema rečima predstavnika vlasti, digitalizacija jedinstvenog biračkog spiska i povezivanje sa matičnim knjigama umrlih i venčanih. Bivši ministar Ružić tada je izjavio da će referenti koji ažuriraju jedinstveni birački spisak “na dnevnom nivou dobijati informaciju koja lica su tog dana upisana u Matičnu knjigu umrlih i odmah po službenoj dužnosti donositi rešenja o brisanju tih lica iz Jedinstvenog biračkog spiska”. Član 16a Uputstva za sprovođenje Zakona o Jedinstvenom biračkom spisku kaže da Ministarstvo preuzima podatke iz Registra matičnih knjiga koji se odnose na činjenicu smrti, te da se podaci koji utiču na potpunost, tačnost i blagovremenost vođenja biračkog spiska dostavljaju elektronskim putem opštinskim odnosno gradskim upravama nadležnim za vršenje promena u biračkom spisku.
Međutim, o tome šta to u praksi znači postoje oprečna mišljenja. S obzirom da svake izbore prate optužbe da na njima “glasaju i umrli”, kako je onda to moguće ako je sve umreženo i digitalizovano?
Za početak, dostavljanje podataka elektronskim putem ne znači nužno da se izmene po automatizmu unose u birački spisak, već isključivo da je referentima u lokalnim samoupravama zaduženim za Jedinstveni birački spisak olakšan posao. U idealnom scenariju, digitalizacija bi, pored olakšavanja posla, smanjila i manevarski prostor za zloupotrebe. Međutim, u praksi, ako referent želi da manipuliše biračkim spiskom, on i dalje može to da učini. Otuda tvrdnje opozicije da se podaci nekih preminulih građana unose “pešačkim putem”. Postojanje takve mogućnosti direktno se kosi sa navodima da sve u potpunosti ide po automatizmu.
Druga opcija jeste i da pojedini procesi jesu automatizovani, ali da je referentima ostavljena mogućnost da neke podatke unose sami. Tu je pitanje – kakva prava pristupa imaju referenti koji rade na izvodima Jedinstvenog biračkog spiska.
Sa Ministarstvom unutrašnjih poslova je drugačije. Nakon promena prebivališta, službenici MUP-a dostavljaju podatke Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, koje potom unosi izmene u birački spisak. Upravo ovo Ministarstvo najviše je optuživano za zloupotrebe tokom proteklih izbora.
IZBORNE MANIPULACIJE I SAGLASNOST MUP–a
Ključni akteri koji, posredno ili neposredno, utiču na sastavljanje i izmene Jedinstvenog biračkog spiska su stoga Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, MUP, referenti u lokalnim samoupravama i Službe za matične knjige. Samim tim, da bi izborne manipulacije bile efikasno sprovedene, neophodno je da većina ovih aktera zdušno učestvuje.
Službenik MUP-a prijavljuje prebivalište. Ovde su sporni oni birači iz Republike Srpske kojima su masovno prijavljivana prebivališta u Beogradu, na uglavnom nasumično odabranim adresama, kao i birači iz unutrašnjosti što su menjali adrese prebivališta kako bi mogli glasati i na beogradskim izborima.
S obzirom da zakoni u Srbiji jasno prepoznaju samo jedno prebivalište, kod prve grupe legitimno je glasanje na parlamentarnim izborima. Glasačima koji žive u Republici Srpskoj prebivalište se, logično, nalazi tamo. Ljudi upućeni u dešavanja s kojima je “Vreme” razgovaralo kažu da su oni ranije dovođeni u Loznicu s obzirom da je to bilo logistički najlakše izvesti. Loznica je skoro na samoj granici sa BiH; uz to, ljudi koji su dovoženi ne poznaju dobro Beograd, pa je ovakav scenarijo bio najjednostavniji. U Loznici su glasali na parlamentarnim izborima, što zakon dozvoljava, a potom bi se – pošto su fiktivno bili prijavljeni u Beogradu – izabrala biračka mesta u glavnom gradu gde je kontrola opozicije najslabija, te bi se birački listići popunjavali na licu mesta ili bi već stizali popunjeni i onda bi bili upisivani u biračke izvode. Drugim rečima, ti glasači se ne bi ni pojavili u Beogradu. Jedno od takvih mesta bio je i Surčin.
Međutim, kako je ovo postalo previše rizično, osmišljena je Arena – do sada verovatno najveća dokumentovana izborna krađa u Srbiji. Inače, sumnja se da je postojalo još nekoliko lokacija gde su dovoženi birači sa fiktivnim prebivalištem u Beogradu.
Doskorašnja članica Gradske izborne komisije (GIK) Sofija Mandić kaže za “Vreme” da pre svega MUP nije ispoštovao osnovne zakonske procedure za promenu prebivališta. Nisu proveravali da li osoba zaista namerava da živi u mestu novog prebivališta, nisu tražili ugovore o zakupu ili vlasnički list koji će potvrditi da osoba zaista ima ikakve veze sa novom adresom. Da je to učinjeno, ne bi bila moguća masovna prijava fiktivnih prebivališta. Sagovornica dodaje da upravo sa prebivalištima postoji najveći problem, te da su lažna prebivališta “najviše uticala na sastavljanje netačnog biračkog spiska”.
Iako nije protivzakonito da na jednoj adresi bude prijavljeno i stotinu ljudi, jasno je da MUP nije vršio nikakve provere, te da su ljudi dolazili masovno u većim grupama da menjaju i upisuju prebivališta, bez ikakve propratne dokumentacije.
Za ovako organizovanu operaciju neophodna je saglasnost vertikale u MUP-u, stoga je ova institucija verovatno odigrala ključnu ulogu.
ČIŠĆENJE KOD SUSEDA
Nije Srpska napredna stranka izmislila manipulisanje biračkim spiskom. Sličan mehanizam koristio je i režim Mila Đukanovića u Crnoj Gori, kao i Nikole Gruevskog u Severnoj Makedoniji. Javna je tajna bila da je DPS godinama prisvajao glasove ljudi koji su se uveliko nalazili u Matičnoj knjizi umrlih, kao i da je “uvozio” glasove iz Albanije. U velikom političkom skandalu u Severnoj Makedoniji 2015. godine otkriven je modus operandi političke krađe koju je sprovodila vlast Nikole Gruevskog. Pored plaćanja glasova sredstvima iz budžeta i lažnih ličnih karata, tamošnji režim je “uvozio” glasove etničkih Makedonaca iz Albanije.
Opozicija i nezavisne posmatračke organizacije tvrde da je vlast već uveliko krenula u čišćenje tragova manipulacije biračkog spiska. Sa druge strane, Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS) obavestio je javnost da se, prema zvaničnim podacima koje su dobili od Gradske uprave za opšte poslove Novog Sada, broj birača u ovom gradu povećao za više od dve hiljade od proteklih izbora. Kako kažu, u oktobru i novembru se bio smanjio za isti broj, što ukazuje na migracije birača.
Na pitanje kako očistiti birački spisak i koliko je vremena za to potrebno, nije lako dati precizan odgovor. CRTA je iznela podatak da bi to bilo moguće izvesti u okvirnom roku od tri do šest meseci. Sa druge strane, Sofija Mandić smatra da se bez utvrđivanja obima problema ne može reći koliko je vremena potrebno za sređivanje biračkog spiska. Kako kaže, potrebno je proveriti više stvari. Treba u potpunosti primeniti zakonski sistem povezanosti između biračkog spiska i matičnih knjiga, te “pešački” uporediti birački spisak sa matičnom knjigom umrlih. Dodaje da problemu sa fiktivnim i dvojnim prebivalištima treba pristupiti oprezno, u saradnji sa tužilaštvom, jer ima ljudi koji su u predizbornom periodu legitimno izmenili prebivalište i koji ne treba da trpe štetne posledice zloupotreba “koje je vršio MUP”.
Sagovornica “Vremena” dalje objašnjava da postoji velika razlika između ukupnog broja popisanih punoletnih građana u Beogradu i broja onih koji su upisani u birački spisak, i da ta razlika iznosi 232.000 osoba. Kako kaže, u tu bi rupu “trebalo zaroniti”, ali takođe oprezno, jer postoji verovatno i znatan broj prijavljenih stranaca koji nemaju pravo glasa. Na republičkom nivou ova razlika prebacuje 1.100.000 ljudi.
I dok vlast tvrdi da birački spisak “nikad nije bio sređeniji”, činjenica je da se on ne može očistiti izvan sistema. Za njegovo sređivanje u pravom smislu te reči neophodna bi bila saradnja opozicije i zainteresovanih posmatrača sa nadležnim ministarstvima, koja bi omogućila uvid u pravo stanje stvari.
U Severnoj Makedoniji je sređivanje uspelo tek nakon što je, nakon pomenutog političkog skandala, formirana prelazna tehnička vlada koja je izvršila uvid u birački spisak i izbrisala fantomske glasače, smenjena je i Državna izborna komisija, a novi izbori su bili sprovedeni pod budnim okom međunarodnih posmatrača. Ni u Crnoj Gori nije bilo drugačije. Iako je otvoreno pitanje koliko je tamošnji birački spisak zaista sređen, tek nakon smene režima 2020. godine proces čišćenja je mogao da počne.