U prošlom broju „Vreme“ je objavilo reakciju Mirka Cvetkovića, premijera Srbije, na zamerke koje je Žarko Milisavljević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije (APPS), izneo na račun Vlade u intervjuu objavljenom osmog marta u našem listu (nakon što je u ime ovog udruženja potpisao koalicioni sporazum sa Srpskom naprednom strankom). Predsednik Vlade naveo je u šest tačaka argumente kojima opovrgava tvrdnje preduzetnika. Kako je akcenat predizborne kampanje baš na popravljanju položaja malih i srednjih preduzeća, prenosimo i odgovor Žarka Milisavljevića na reakciju premijera
Gospodine predsedniče Vlade,
U broju od 22. marta 2012. godine „Vreme“, a i mnogi drugi pisani i elektronski mediji, objavili su Vašu reakciju i polemiku sa stavovima Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije. Ponosno tvrdite da se sastajete dva puta godišnje sa predstavnicima malih i srednjih preduzeća. Kakvi su nam uslovi privređivanja (98. po ambijentu privređivanja u svetu, a 136. po ekonomskim slobodama), trebalo je da se sastajemo svaki dan. Za to ste plaćeni. Nije istina da ste na predloge Asocijacije reagovali promtno. Vapaji privrede da se poštuje Ustavom zagarantovana jednakopravnost na tržištu i suzbije crno tržište, ignorišu se ravno šest godina. Podstakli ste nelegalnu prodaju na zelenim pijacama, tako što ste dozvolili da se sve zelene pijace, kao javna preduzeća, pretvore u robne. Na njima se sada prodaje roba široke potrošnje, a niko ne plaća PDV. Stotine buvljaka, komisionih i kineskih radnji stvorilo je situaciju da je obim nelegalnog tržišta veći od legalnog. Crno tržište je zamena za nedostajući socijalni program Vlade.
Radna grupa, u kojoj je učestvovao potpredsednik APPS-a Milan Knežević, donela je posle šest meseci izmene i dopune Pravilnika o transportu i skladištenju robe. Nikad po njemu nije postupljeno, a obim crnog tržišta se otada povećao na preko 50 odsto. Zar vam u domen ekonomske stručnosti spada izjava da je ova izmena „dala rezultate“? Pozitivne ili negativne? Da li znate kako izgledaju brojke?
Sveobuhvatna poreska reforma, kojom bi se smanjili porezi na rad, a povećali na dobit preduzeća i imovinu, predlog je Asocijacije i ministarke Diane Dragutinović. Posle niza javnih panela, ideju je komesarski zaustavio vaš ministar Mlađan Dinkić. Neposlušna ministarka je smenjena. Porezi i doprinosi iznose 63 odsto na svaki dinar zarade. Nevešto iskazujete procentualno zahvatanje iz bruto zarade, kako bi procenat zahvatanja bio manji. Ekonomski je cinizam porediti poreska opterećenja na zarade u Srbiji i zemljama Evropske unije. Ona su, da ironija bude veća, u mnogim zemljama manja nego kod nas. Tamo je kupovna moć pet puta veća, a i ne postoje stotine parafiskalnih taksi i zahvatanja. Postoji i kategorija progresivnog oporezivanja. Dok god naš omiljeni predsednik Kim II Boris ne pokrene poresku reformu, niko drugi ne sme. To je Vaša stranačka percepcija. Ne privrede i građana. Mi mislimo da Predsednik o porezima ništa ne zna. Neblagovremeno sprovedena poreska reforma koštala nas je stotine hiljada izgubljenih radnih mesta.
Ogromna sredstva za različite podsticaje i fondove koje spominjete alociraju se izvan domašaja budžetske kontrole. Ovako izgleda rang-lista dodeljenih sredstava iz Fonda za razvoj:
1. Delta, M. Miškovića, sa 1,2 milijarde dinara
2. Farmakom, Miroslava Bogićevića, sa 731 milionom dinara
3. Nenad Popović ABS Minel trafo sa 709 miliona dinara
Zatim slede firme sledećih vlasnika krupnog kapitala: firma Vojina Lazarevića 508 miliona dinara, FMP Nebojše Čovića 535 miliona din., MK Miodraga Kostića 359. Na listi slede firme Predraga Rankovića Peconija, Dragoljuba Vukadinovića i Mirka Todorovića.
Do 2010. nije izvršena nijedna terenska kontrola o namenskoj potrošnji sredstava, niti iko zna koliko je od milijardu evra podeljenih sredstava uopšte vraćeno. Tu spada i oko 8000 start–up kredita, čiji je besmisao obavijen potpunim velom tajne. Nikada niti jedne stručne ocene i podatka nije bilo u javnosti. Ovo trošenje budžetskih sredstava nastaviće se i kroz Razvojnu banku, sudeći po tome ko će i kako njome rukovoditi.
Ne može Vam se sporiti talenat za manipulaciju statističkim podacima. Kada su u pitanju novoosnovana i brisana privredna društva i preduzetnici, izneli ste kumulativne podatke za četiri godine, kako biste prikrili negativne trendove. Evo činjenica po godinama, a izvor je Agencija za privredne registre:
Godine 2008. osnovano je 11.248, brisano 3068 privrednih društava, a 2009. je osnovano 10.013 i brisano 3598 preduzeća, dok je 2010. osnovano 9469 i brisano 9388. Zatim sledi sunovrat u 2011, kada je osnovano 8470, a brisano 13.581. Znači, osnovano je skoro 5000 preduzeća manje. Ovome treba pridodati još jedan poguban podatak. U dnevnom listu „Politika“ objavljen je 4. 2. 2012. godine spisak 5668 preduzeća koja su prestala sa svim plaćanjima, duže od godinu dana. Ako ovom broju dodamo prošlogodišnji podatak zatvorenih firmi, dolazimo do katastrofalne brojke od 20.000 propalih preduzeća. Ako podatak uknjižimo ovoj godini, bilo bi još gore, jer bi u prva dva meseca bilo brisano 7000 preduzeća.
Možda vam nisu rekli da je u prošloj godini 18.000 firmi izašlo iz sistema PDV-a (godišnji promet manji od dva miliona dinara). Njih 31.000 imalo je negativan bilans završnog računa, 38.000 je u blokadi, 68 odsto u povremenim blokadama, samo 16 odsto preduzeća blagovremeno isplaćuje plate, a dug privrede dostigao je 20 milijardi evra. Jedina smo zemlja u Evropi koja nema zakon o zanatstvu. I tako u beskraj.
Punu ocenu o radu Vaše vlade i odnosu prema 141.000 preduzetnika, koji čine polovinu privrede Srbije, privrednici će dati na predstojećim izborima.
Autor je predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije
