Čije su glave Velja i Mare

„To što braće nema ne znači vam ništa, za vas i dalje ide ista priča…“; „Čopor čeka vukove svoje, uvek uz vas drugari zauvek stoje“; „Kerovi kolo vode kada vuka nema“; „Sa nama uvek Nevolja“; „Izdržite iz Principa“; „Kada nema vuka raduju se kerovi, kad se vrati vuk bićete u nevolji“; „Najjače su glave Velja i Mare“, neke su od poruka koje navijači Partizana ili oni koji se tako potpisuju ostavljaju na zidovima širom Srbije, a neki od slogana su došli i do Nikšića i Kotora.

Nalik kampanji navijača Crvene zvezde od pre više od deset godina „Pravda za Uroša“, navijači Partizana pokazuju vernost uhapšenim vođama Veljku Belivuku i Marku Miljkoviću.

Njih dvojica su uhapšeni u velikoj akciji policije i BIA početkom februara 2021. godine: Miljković prilikom pokušaja bekstva iz Beograda zajedno sa jednim advokatom, a Belivuk na Rudniku (prema nekim izvorima iz policije) gde je grupa imala jedan od „štekova“ – kuće koje su služile da se sakriju ili primire.

Danima predstavljana na TV stanicama pod kontrolom vlasti i u tabloidima kao presudna borba protiv organizovanog kriminala, ova akcija, kako dani prolaze, sve više liči na saniranje štete koju je napravila grupacija koja se u jednom trenutku otrgla kontroli onima koji su je naposletku hapsili.

Iako je vlast od početka tvrdila da je siguran pokazatelj da je država odlučna, da niko od države nije jači, da će tek „da padaju glave“, „da niko nije zaštićen“, sada, sa odmakom od nekoliko nedelja, akcija sve više liči na ono što su ukazivali iz opozicije: obračun unutar vladajuće strukture u kome su pali oni kojih je bilo najlakše se odreći. Gromopucateljni naslovi iz tabloida i analize „stručnjaka“ tipa Božo Spasić i Vojislav Šešelj, uz terciranje Ane Brnabić i Aleksandra Vulina, nisu zasad doveli ni do kakvog posebnog rezultata i vidljivog napretka u istrazi.

Nekoliko stvari ostalo je nedorečeno, a više pomenutih osoba u javnosti koje se dovode u vezu sa ozloglašenom grupom Belivuka nije privedeno niti saslušavano. Dodatna medijska pažnja i pritisak javnosti možda proizvedu i to da istraga bude temeljnija, „zahvati dublje“ i da se zaista dogodi ono što bi svako ko voli sport u Srbiji voleo – da se dekriminalizuju tribina i klubovi, pa samim tim i sport uopšte.

KO NEDOSTAJE

Ako isključimo dokazane veze predsednika Srbije sa različitim navijačkim grupama i vođama – što iz mladosti, radikalskog i naprednjačkog perioda, te one otkad je na vlasti – najčešće su pominjana tri imena na koja bi trebalo da se usmeri istraga: dr Nebojša Stefanović, dr Dijana Hrkalović i Novak Nedić, za koga nije poznato da li je u posedu akademskih titula. Njih troje povezuje to što rade ili su radili za Vladu Srbije i nekakvi „moralni čistunci“ bi mogli da kažu da je i sama Vlada Srbije kompromitovana činjenicom da su njeni članovi povezani ili bi mogli biti povezani sa organizovanim kriminalom.

Razume se, Srbija nije takva država, ovde su stvari opuštenije, pa je zato moguće da predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić ne reaguje na navode bivšeg potpredsednika FK Partizan prof. Vladimira Vuletića u „Utisku nedelje“ da je Novak Nedić, sekretar Vlade, doveo na tribinu grupu Janjičari koju su predvodili pokojni Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi i Veljko Belivuk poznatiji kao Velja Nevolja. Iz nje se docnije izrodila organizovana kriminalna grupa, kako smo „zvanično“ saznali pre manje od mesec dana, koja je uvela strahovladu u Srbiju i možda nameravala da likvidira i Aleksandra Vučića.

Dakle, generalni sekretar Vlade Srbije se prepoznaje kao osoba povezana sa najgorim kriminalcima i ubicama viđenim u Srbiji još od Zemunskog klana (to je takođe javno saopšteno), ljudima koji kolju, seku ruke i noge, glave i ko zna šta još rade za svoje gospodare iz Kavačkog klana u Crnoj Gori, a Vlada na to ne daje ni pet para, niti javnost vidi da istraga ide u pravcu koji bi mogao da vidi Nedića kao odgovornog za jačanje takve kriminalne organizacije. Takođe, pomenuti tandem doktora iz MUP-a Srbije, sadašnji vojni ministar Stefanović i njegova nekadašnja desna ruka Hrkalovićeva, može da bude odgovoran i da nije znao da se sve ovo o čemu pričaju vlast i tabloidi dešavalo, pa ako ništa drugo mogli bi da „trpe“ političku odgovornost. Za sada, ništa od toga.

Javnost zna da istraga prati ono što je grupa radila poslednjih godinu i po, dve, zna da su neki ljudi – takođe kriminalci – nestali u tom periodu i da se osnovano sumnja da su ih Velja i Mare likvidirali… Ali, to tek treba da se pokaže i dokaže, pa je pitanje da li će biti moguće da se prikupe svi potrebni dokazi koji bi bili dovoljni za valjanu optužnicu. Ohrabrenje je u činjenici da slučaj vodi tužilac Saša Ivanić, koji ima iskustva sa organizovanim kriminalom. No sasvim je drugo pitanje koliko će imati prostora i slobode da uradi posao na najbolji mogući način.

KO OVDE ZA KOGA RADI

Dok se to ne dogodi, javnosti ostaje da prati slučaj i traži odgovore na brojna pitanja koja su se pojavila od trenutka kada je policija izašla sa delom onoga za šta se pretpostavlja da je Belivukova grupa radila poslednjih godina, a o čemu je bilo ranije više reči na stranicama „Vremena“. I do sada se moglo sa sigurnošću reći da je Belivuk do nekog trenutka bio „zaštićen“ i da su sistematski nestajali dokazi koji su njega mogli da dovedu u vezu s kriminalnim aktivnostima. Ova nova istraga sada bi trebalo da pokaže da li se sa tom praksom prekida, a ako on posle par meseci u pritvoru bude pušten da odšeta i brani se sa slobode, javnost će imati pravo na osnovanu sumnju da je čitava gromoglasna akcija bila samo jedan od spinova vlasti u određenom trenutku.

Od poznatijih ličnosti koje su pominjane u ovom slučaju, jedino se nešto dogodilo sa zamenikom u republičkom javnom tužilaštvu Tomom Zorićem. On je bio ispitivan i podneo je ostavku na mesto sekretara Državnog veća tužilaca zato što se našao na nezgodnom mestu u trenutku kada je policija hapsila Miloša Đukanovića iz Pančeva; za njega se tvrdi da je jedan od saradnika Veljka Belivuka, a Zorićeva majka mu je izdavala stan.

U utorak 23. februara, MUP je saopštio da je uhapšen Aleksandar Kajmaković zvani Aca Bosanac: tvrdi se da je ovaj beogradski kafedžija povezan sa Belivukovom grupom. Naime, Kajmakovića sumnjiče da je pružao paravan Belivuku za njegove poslove, a navodno je i snimljen kako dolazi u prostorije na stadionu JNA u pratnji Aleksandra Papića, bliskog saradnika dr Nebojše Stefanovića i brata bivšeg zamenika SBPOK-a Gorana Papića. Sumnja se da su Bosanac i Belivuk oteli jedan veliki lokal na Trgu Republike i da su tamo krenuli da ga renoviraju za svoje potrebe.

Braća Papić, kao i dr Dijana Hrkalović, direktna su veza dr Nebojše Stefanovića sa Belivukovom grupom, i jedno od očekivanih razjašnjenja u istrazi trebalo bi da bude utvrđivanje načina na koji su povezani i zbog čega. Konkretno: da li su imali zajedničke poslove, da li je Papić zloupotrebio Stefanovića da bi se približio Belivuku i da li je Belivuk radio za MUP na neki posredna način?

AKO OVOGA NE BUDE

Bez otkrivanja političke pozadine i privođenja ljudi iz javne uprave – bilo iz policije, pravosuđa ili vlade – niko neće poverovati da se ova akcija vodi da bi se zaustavio organizovani kriminal u Srbiji. Belivukove veze sa ljudima iz vrha države daju mu na značaju, jer je bez toga on samo običan diler i siledžija iz Učiteljskog naselja u Beogradu.

Na sreću, nema publike na utakmicama pa se slični likovi ne mogu okupljati na stadionima i u halama gde se igraju utakmice, što predstavlja dobru priliku za državu da, ako bude htela, počisti tribini i klubove od kriminalaca. Činjenica da tu akciju sprovodi vlast pod Vučićevom kontrolom ne daje puno prostora za prevelika očekivanja. Ali, s druge strane, tužilac po zakonu ima ogromna ovlašćenja i, ako ništa drugo, može da proba da sprovede zakon do kraja makar na kraju saznali da od svega nema ništa jer je bilo nemoguće dovesti sve „članove“ grupe pred tužioca zbog njihove političke težine i značaja.

Saznanje da je sa ulice sklonjen čovek koji je pomislio da je jači od svih i da može da radi sve što mu se prohte inače „ode glava“ jeste dobro, ali ne znači mnogo ako bude samo zamenjen nekim novim „vukom“. A njegovi drugovi su na ulicama, pišu i šalju svoje poruke. Čekaju da vuk izađe, pa da vide ko je u nevolji.