„Redakcija ‘Vremena’ i ja lično verujemo da je ovo istorijska emisija i početak jednog doba u kome će ozbiljni ljudi da razgovaraju o ozbiljnim temama na ozbiljan način, bez svađe, bez stranačke pristrasnosti; da ćemo na taj način relaksirati javni prostor u Srbiji koji je, jednostavno, zaokupiran ili preterano komercijalnim interesom ili jasnim političkim diktatom koji je ovu vrstu medija – televiziju – izuzeo iz ruku ovog naroda“, rekao je Dragoljub Žarković na samom početku emisije.
Tog 28. decembra gosti „Zumiranja“ bili su dekan Fakulteta političkih nauka dr Ilija Vujačić i profesor Filozofskog fakulteta dr Slobodan Antonić. Tema razgovora je bila čestitost – politička, medijska i akademska.
SILEDŽIJA U ŠKOLI: Uz podsećanje na tuču koja se desila tokom lokalnih izbora u Mionici, kao i na decembarske svađe, uvrede i izbacivanja u Narodnoj skupštini, Dragoljub Žarković je razgovor otvorio pitanjima: da li je izvršna vlast, oličena u premijeru Aleksandru Vučiću, postala dominantan faktor političkog života u Srbiji i da li je to ponižavanje parlamentarizma.
Slobodan Antonić je podsetio da su izbori i skupština jezgro demokratije i da je demokratija onakva kakvi su izbori i skupština. „Ja spadam u kritičare koji su dovodili u pitanje demokratski karakter izbora 2014. godine. Pisao sam da olako prelaženje preko takvih sumnji zapravo znači zanemarivanje osnovnih stvari demokratije – da izbori moraju biti slobodni i pošteni. Nakon iskustva sa Miloševićem, kao da smo zaboravili da to treba tražiti od svake vlasti pa i ove najnovije“, rekao je Antonić. „Kada je reč o Skupštini, rekao bih da je u pitanju sistemska stvar. Svi poslanici odgovaraju jednom čoveku, partijskom čoveku, onom koji ih postavlja kao poslaničke kandidate. Mi zapravo imamo 250 poslanika koji nemaju svoje dostojanstvo jer zavise od čoveka koji ih je tu postavio, a ne od onih koji su glasali za njihovu partiju,“ dodao je on. Antonić je kao alternativu predložio povratak na većinski sistem „iako taj sistem nije savršen i ima svoje mane“.
Profesor Vujačić na tuču u Mionici i svađe u Parlamentu gleda kao na simptome nečeg dubljeg u društvu: „Mislim da je proces konsolidacije demokratije došao u neku vrstu krize. Konsolidacija demokratije je proces koji može da ima svoje gornje i donje tačke, može da varira, a mislim da se naše društvo poslednjih godina nalazi u nekoj vrsti intelektualne, političke, društvene kaljuge koja na izvestan način boji društveni i svaki drugi prostor“, smatra Vujačić. „Zbog toga se nešto što se dešavalo i ranije, pomenuli smo devedesete, na neki način obnavlja. Ja, zapravo, ne bih rekao da se obnavlja, već da se ponešto što je urađeno u toku konsolidacije institucija pomalo – urušava.“
U vezi sa „liderstvom u najširem smislu te reči“, Vujačić smatra da je tome pogodovao ceo društveni i politički milje. „Postavlja se situacija da u Skupštini koja bi trebalo da vrši dve funkcije – da donosi opšte akte, načela i da kontroliše rad Vlade, imamo situaciju da 90 odsto rada Skupštine jeste neka vrsta podrške Vladi. To pokazuje da mi nemamo podelu vlasti. Drugačije rečeno, Skupština faktički služi da mobiliše narod, društvo oko onog što Vlada tamo, negde u nekoj vrsti koalicije organizovanih interesa, postavlja kao prioritete.“
„Meni ovo što se oko budžeta dešavalo u Skupštini izgleda kao kad školom upravlja ne direktor nego najjači, najveći siledžija,“ prokomentarisao je zbivanja u parlamentu Dragoljub Žarković. „Pazite, nije Vučić došao i vikao samo ovoj šaci jada opozicionog da su kukavice. On je vikao i na svoje. Prosto, terao ih je da se smejulje, da im je drago što je on došao tamo da uvede red. Ja mislim da Vučić ne greši i on dobro zna da u direktnom prenosu deluje genijalno na ovaj narod. Narod ionako misli da su ti koji sede u skupštini neki debelguzani koji su došli da jedu i piju jeftino. On tom narodu, koji veruje da Skupština ne služi ničemu, šalje poruku – ja sam ovde jedina ozbiljna moć.“
U nastavku razgovora, profesor Antonić je izneo mišljenje da „ideju da imate jednog čoveka koji faktički kontroliše čitav parlament na neki način podržavaju i oni centri moći sa strane koji na taj način mnogo lakše kontrolišu politički sistem ili politiku u Srbiji“. „Ako pričamo o tome da strane ambasade ili neki drugi centri iz Brisela ili Vašingtona imaju veliki uticaj na naš život, njima je svakako lakše da završe posao sa jednim čovekom nego da ulaze u neku komplikovanu proceduru sa više parlamentaraca,“ dodao je on.
Žarković je takvo mišljenje osporio iznevši „dosta prizemniji“ razlog zbog čega premijer „ućutkuje“ neistomišljenike: „Kao nožem kroz puter taj čovek gradi rejting i ne propušta priliku da ga poveća. Ja mislim da Vučić svesno radi na degradaciji Parlamenta zarad lične moći. Njemu rejting ne pada.“
U vezi sa rejtingom, Slobodan Antonić je rekao da će on svakako biti niži za nekoliko meseci kada ljudi shvate da su im penzije i plate stvarno smanjene. „Slobo, isto smo imali i tokom devedesetih“, prokomentarisao je Ilija Vujačić. „I šta se desilo? Populizam je otišao nagore. Što se tiše Skupštine, on nju ima i ona mu nije problem. Ja se plašim urušavanja drugih društvenih institucija. Nije u pitanju samo politika. Mediji, univerziteti, privreda… Ja tu vidim jednu korespodentnost između onog šta hoće sa vrha vlasti i kako društvo na to reaguje. Društvo na to ne reaguje nikakvim otporom.“
„Ali pazite, devedesetih je pad standarda nadomeštan nacionalnom pričom, pričom da se borimo za državu, za nacionalni interes“, ostao je pri svojoj tezi Antonić. „Sad nemamo takvu vrstu priče. Sa Briselskim sporazumom je i kosovska priča na neki način završena. Ostaje samo – ekonomija. Možemo da se kladimo da li će do kraja godine uspeti da zadrži ovaj rejting.“
MIMI ORO I MEDIJSKA ČESTITOST: Priznanjem da mu je omiljena televizija postala Pink, Žarković je otvorio priču o medijskoj čestitosti: „Ja da dangubim sa javnim servisom – nemam kad. To je nešto umiveno, sve isti analitičari, kao nekad Đoka Vukadinović i ja. Sa druge strane, u jutarnjem programu Pinka se dobija sirov materijal šta oni misle, dnevna zapovest. Jutros je bila genijalna emisija – Vučić u 2014. godini. Njegovo život, govori, putešestvija, avanture, doživljaji, sve osim venčanja, naravno, i to uz muziku My way. Da nema ove mučene Mimi Oro, mučeni mediji ne bi imali o čemu da pišu. Kad ne cepaju Tomu Nikolića, Mimi Oro im je tema…“
Objašnjenje je ponudio profesor Antonić: „Ranije je to bila stvar novinarske zajednice, da ne kažem novinarske čaršije. Čovek koji bi napravio grešku, svinjariju u novinama, sutra ne bi mogao da izađe od sramote u tu čaršiju. Nije mogao da sedne ‘Pod lipom’ ili kod ‘Šumatovca’.
Toga više nema i mi sada imamo problem sa vlasnicima medija, sa nekim novinarima koji su bez ozbiljne profesije i koji tu nešto opslužuju, koji se menjaju sledeći glavni kriterijum – zaradu. Kad nemamo novinarsku zajednicu, kao što danas nemamo ni mnoge druge profesionalne zajednice, naravno da nemamo ni profesionalnih kriterijuma ni te vrste profesionalne čestitosti.“
Loše mišljenje o stanju u medijima ima i profesor Vujačić: „Činjenica je da mi danas imamo medijsku situaciju koja je mnogo gora nego što smo je imali devedesetih. Vi danas vrlo teško možete da nabrojite medije koji nisu tabloidni. Svi u izvesnim segmentima koriste tabloidnost. Počela je neka vrsta utrkivanja u tome i to ukazuje na pad morala u društvu u celini – da ti tabloidi nisu čitani, njih praktično ne bi ni bilo.“
Do kraja emisije trojica sagovornika su razgovarali o čestitosti u akademskoj zajednici, kakva je veza između komisija za odbrane akademskih radova i hiperprodukcije akademskih titula poslednjih godina u našoj zemlji, kako je profesor Vujačić dobio batine u svojstvu dekana i koliko daleko se došlo u rasvetljavanju tog slučaja…
Prvo, ali i svako sledeće izdanje „Zumiranja“ možete gledati na sajtu i YouTube kanalu nedeljnika „Vreme“.