Kosovski izbori, zakazani za 14. februar, sudeći prema dominantnom stavu većine političkih aktera i ovdašnjih analitičara, prilično se razlikuju od dosadašnjih izbornih izjašnjavanja u nekadašnjoj južnoj srpskoj pokrajini. Velikih dilema, zapravo, i nema, osim nepoznanice hoće li Aljbin Kurti osvojiti dovoljan broj glasova da samostalno formira vladu. Što se tiče Srba, po svemu sudeći, mada je uvek nezahvalno prognozirati, očekuje se da svih deset mandata u kosovskom parlamentu osvoji i ovoga puta Srpska lista iako će se na glasačkom listiću naći još dve srpske stranke – inicijativa Srpski demokratski Savez (SDS) i GI „Za slobodu, pravdu i opstanak“ (GI SPO).
U većinskom delu kosovskog javnog mnjenja ovi izbori se, sa druge strane, doživljavaju kao prilika da se raskine sa takozvanim „ratnim strankama“, onim partijama koje u svojim političkim programima baštine pre svega „oslobodilački rat“ i nasleđe OVK. „Posle Severne Makedonije i Crne Gore, Kosovo bi moglo postati treća zemlja u regionu u kojoj bi se desile političke promene u odnosu na dugogodišnje stanje u ovim državama“, kaže Belgzim Kamberi iz Instituta za socijalne politike „Musine Kokalari“ u Prištini.
KO ČINI „RATNU KOALICIJU“
U „ratnu koaliciju“, pre svega, svrstava se Demokratska partija Kosova (PDK), koju sada predvodi Enver Hodžaj. On svoju predizbornu kampanju zasniva na „bolu“, „besu“ i „nepravdi“ zbog toga što su „zaslužni sinovi“ i „komandna struktura OVK“ u Hagu. PDK je godinama najuticajnija stranka, a oslanja se na svoja tradicionalna uporišta u dreničkom kraju i Mališevu.
Ramuš Haradinaj sa svojom Alijansom za budućnost kosova (AAK) glavni adut u kampanji vidi u insistiranju na ujedinjenju Albanaca: „Ako Kosovo ne bude pred vratima NATO-a, pridružićemo se Albaniji“; „Evropa Kosovo drži izolovanim, ujedinićemo se“, gotovo svakodnevno poručuje Haradinaj.
Boreći se da nasledi Hašima Tačija na mestu kosovskog predsednika, Haradinaj otvoreno upućuje i poruke o mogućoj saradnji sa Samoopredeljenjem (LVV) ukoliko bi ove snage pobedile na predstojećim izborima, te se upravo Haradinajeva „velika Albanija“ tumači i kao jedan od indikatora za približavanje biračkom telu LVV-a.
U „ratnu koaliciju“ spada i NISMA, koja sloganom „Sa oslobodiocima!“ zapravo podseća da je član predsedništva ove inicijative Jakup Krasnići trenutno u pritvoru u Hagu, a više drugih je ispitivano.
Tu je i Socijaldemokratska inicijativa, koju predvodi nekadašnji komandant OVK Fatmir Ljimaj, koji se „zalaže za zaštitu nacionalnih vrednosti“.
KURTI KAO FAVORIT IZBORA
Bivši premijer Avdulah Hoti kampanju je započeo u nekada jakom uporištu Demokratskog saveza Kosova (DSK) Podujevu, koje su prošlog novembra izgubili od Samoopredeljenja. Hoti se, naravno, oslanja na rodni kraj osnivača ove stranke i prvog kosovskog predsednika – Ibrahima Rugove. „Glasanjem za LDK, glasate za viziju predsednika Rugove o državi Kosovo“, rekao je na skupovima u Peći, Istoku, Juniku i Dečanima.
Aljbin Kurti, glavni favorit ovih izbora, posle odluke Vrhovnog suda, ne nalazi se na listi Samoopredeljenja. Prva na listi je, doduše pod brojem dva, Vjosa Osmani. Aktuelna v. d. predsednika Kosova, pored Kurtija važi za najpopularniju političarku na Kosovu. „Odsustvo imena Aljbina Kurtija na listi moglo bi imati pozitivniji uticaj na izbornu situaciju, u smislu dodatne mobilizacije glasačkog tela Samoopredeljenja“, smatra Kamberi.
Kurti retko spominje Srbiju, ali naglašava da će prioritet njegove vlade biti priprema optužnice pred Međunarodnim sudom pravde „protiv Srbije za genocid“, istovremeno objašnjavajući i da će biti posvećen rešavanju ratnih zločina, te osnivanju Instituta za istraživanje ratnih zločina.
Marko Jakšić, političar sa Kosova, bivši član SDP Olivera Ivanovića, ukazuje da su na svim izborima do sada glasovi Albanaca i Srba, kao ključnih naroda, ostajali unutar opcija iz tih zajednica. Prvi put se čini da će se ovde desiti bosanski scenario, u kojem su hrvatskog člana predsedništva izabrali pripadnici bošnjačkog naroda. „Po svemu sudeći, ambicije Srpske liste su porasle i izvesno je da će ona jedan deo svojih glasova, do kojih stiže putem raznih pritisaka i ucena na zaposlene u institucijama iz sistema Republike Srbije ili kolektivnim glasanjem sa direktorom ili drugim rukovodiocem, ali i kroz usavršeni sistem krađe, preusmeriti dvema političkim opcijama iz drugih manjinskih zajednica, bošnjačke i romske“, objašnjava Jakšić.
On, međutim, dodaje kako je vrlo moguće da će istu taktiku upotrebiti i Kurti, u cilju da spreči Srpsku listu da dođe do svih deset mandata rezervisanih za Srbe, i progura neku od dve druge opcije Srba, čime bi ih izbegao u novoj vladi koju, sudeći po svim prognozama, on formira. Ukoliko bi se to desilo, došlo bi do određene promene političkih struktura srpske zajednice na Kosovu.
„Ako se, pak, taj scenario ne desi, odnosno Srpska lista osvoji svih deset mandata, a Samoopredeljenje pobedi, njihov uticaj u toj vladi, u kojoj bi morali da budu zbog Ustava, bio bi marginalan. Nažalost po Srbe na Kosovu, ništa dobro po njih, i svakako sledi period nastavka njihovog iseljavanja i degradacije prava koja bi mogli da ostvaruju na osnovu Ahtisarijevog paketa“, naglašava Marko Jakšić.
