Torlak danas plaća cenu višegodišnje izolacije Srbije, besramno rabljenje Instituta u miloševićevsko-julovsko vreme, od zloupotrebe njegovog imena, proizvodnje, do novca koji se iz Torlaka i zdravstvene kase Srbije odlivao u privatne džepove ili partijske kase tadašnjeg režima
U 75. godini postojanja (osnovan 1930. godine), naš prestižni Institut za imunologiju i virusologiju Torlak nije imao sreće. Umesto ubiranja lovorika, u centru pažnje javnosti našao se zbog nekvalitetnih vakcina protiv gripa. Tačnije, 20.000 doza vakcine proizvedenih na Torlaku nije dobilo pozitivan atest Nacionalne agencije za lekove. Prošlonedeljna negativna ocena usledila je posle konsultovanja referentnih laboratorija u Nemačkoj i Velikoj Britaniji.
Kao proizvođač pre svega vakcina protiv difterije, tetanusa, dečje paralize, malih boginja, velikog kašlja koje spadaju u program obavezne vakcinacije dece, Torlak je strateška nacionalna ustanova Srbije i jedna od deset ustanova ove vrste u svetu.
ZAOSTAVŠTINA: Aktuelna sitacija u Torlaku, nažalost, ne prati nekadašnji imidž jednog od glavnih izvoznika polio vakcine u svet, niti stvarni značaj ove institucije. Torlak danas plaća cenu višegodišnje izolacije Srbije, besramno rabljenje Instituta u miloševićevsko-julovsko vreme, od zloupotrebe njegovog imena, proizvodnje, ali i novca koji se iz Torlaka odlivao u privatne džepove ili partijske kase tadašnjeg režima. Nikada do detalja nije istraženo ili bar nije obelodanjeno da li su u Indiju, Pakistan, Meksiko u vreme sankcija uz vakcine „šlepovani“ oružje i knjige predsednice JUL-a Mirjane Marković. Nije rasvetljen ni slučaj ukradene torlačke hladnjače sredinom 2000. godine i njena eventualna veza sa transportom tela ubijenih kosovskih Albanaca. Jedina žrtva lopovluka bio je vozač Instituta, Albanac, koji je po naređenju pretpostavljenih hladnjaču umesto u krugu Torlaka te večeri parkirao ispred svog stana. Tadašnji direktor Torlaka, funkcioner JUL-a, a pre toga i prvi čovek Fonda za zdravstvo Tomislav Janković (posle oktobarskih promena smenjen sa funkcije direktora Torlaka tek posle više od godine), ovih dana je nepravosnažno osuđen na pet godina zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja, lopovluka u Fondu u čuvenoj aferi „citostatici“, u kojoj je zajedno sa tadašnjim direktorom Instituta za onkologiju profesorom dr Nikolom Mitrovićem i pomagačima iz raznih firmi oštetio Fond za 256.000 maraka. U obrazoloženju presude, za sve urađeno na Tolaku, Jankoviću se stavlja na dušu samo to da je kao direktor ovog Instituta na račun JUL-a uplatio 500.000 dinara i, pride, više od 693.000 Komitetu Univerzitetske levice.
Janković se takođe tereti da je zajedno sa izvesnim direktorom preduzeća Alfa 23 Milovanom Đurovićem, a opet na štetu zdravstvenog fonda kasu JUL-a „podržao“ sa dodatnih 2.736.000 dinara. U vreme bivšeg režima, iz Torlaka je samo izvlačen novac, a ništa nije ulagano u opremu i osavremenjavanje proizvodnje.
ČEKANJE: I novim zdravstvenim vlastima trebalo je gotovo pet godina da se sete šta je Torlak, da je kao strateška ustanova važan za Srbiju, da bi kao dobar izvoznik mogao kao nekad donositi prihod državi. Samo u obnovu pogona za proizvodnju vakcine protiv gripa, u čemu Torlak ima četrdesetogodišnje iskustvo, biće uloženo milion evra.
„Višegodišnja spoljna izolacija Srbije i nebriga države za razvoj Torlaka učinile su svoje. Pre pet godina vratili smo se u Svetsku zdravstvenu orgnizaciju (SZO). Počeli su da nas pozivaju na sastanke. Imamo kontakte i razmenjujemo informacije. Ne mogu, međutim, reći da imamo naklonost koju smo ranije uživali u svetu. Mesta proizvođača vakcina su u međuvremnu popunjena. Promenila su se i pravila. SZO je za polio vakcinu, na primer,
uveo sertifikate koje od 24 imaju samo četiri proizvođača. Zahvaljujući kvalitetnoj vakcini, Torlak tretiraju kao petog potencijalnog proizvođača. Teško ide sa izvozom. Još se uhodavamo i pokušavamo da vratimo stara tržišta. Izvozili smo, na primer, vakcinu i u srpski entitet u BiH. Mnogo su voleli torlačku vakcinu i bila im je najkvalitetnija dok je bila džabe. Sada, kad je kupuju, mnogo je kvalitetnija vakcina od drugih proizvođača. Postoje još ljudi i države koje veruju Torlaku. Sredinom novembra pobedili smo na tenderu u Turskoj u koju ćemo 2006. godine izvesti 12 miliona doza polio vakcine“, kaže za „Vreme“ direktor Instituta Torlak dr Ranko Dakić. Posle pauze od tridesetak godina, izborom Dakića, Torlak je dobio direktora iz sopstvenih redova.
REVITALIZACIJA: I u državi su revitalizacija i budućnost Torlaka na čekanju. Čekaju se investicije, potpisivanje dogovora, početak radova na rekonstrukciji objekata, kupovina nove mašine za centrifugu neophodne za kvalitetniju proizvodnju vakcine protiv gripa. Preko Evropske investicione banke i Evropske agencije za rekonstrukciju u zdravstvo Srbije biće uloženo tri miliona evra. Sredstva su namenjena za obnovu 20 bolnica i Torlaka. I dok se u bolnicama radovi privode kraju, Torlak se stalno nalazi pred potpisivanjem nekih ugovora. Ove nedelje bi trebalo da se potpiše ugovor o rekonstrukciji pogona za polio vakcinu. Radovi bi, prema ugovoru, trebalo da budu završeni za 11 meseci. Podsećanja radi, u vreme direktorovanja T. Jankovića, uz veliku pompu i TV kamere javnosti je saopšteno da je rekonstruisan i osavremenjen pogon za polio vakcinu. S obzirom na potrebu ponovne rekonstrukcije, posao ili nije urađen kako treba ili je samo bio pokriće za novac koji je otišao na drugu stranu. Uzgred budi rečeno, u javnosti je pre nekoliko meseci Janković pominjan i kao mogući budući vlasnik Torlaka. Navodno je spremio i elaborat o privatizaciji i uputio ga Ministarstvu zdravlja Vlade Srbije. U nedavnom intervjuu „Vremenu“, ministar zdravlja Tomica Milosavljević je demantovao ovu informaciju, kao i mogućnost da Torlak bude privatizovan.
Odlaganje početka radova na osavremenjavanju proizvodnje polio vakcine kao strateškog proizvoda Torlaka unosi dodatnu sumnju da neko nešto smera sa Torlakom i da bi se eventualna privatizacija pogona za proizvodnje vakcine protiv gripa mogla proširiti i na ostale pogone za strateške vakcine.
Dr Dakić kaže da svrha investicije u Institut nije da „ostanemo snadbevači Srbije sa 600.000 do 700.000 doza godišnje. Kapacitet godišnje proizvodnje definisan je na sto miliona doza kao što je to bilo i ranije. Osavremenjavanjem proizvodnje, mogli bismo postati ponovo konkurenti na međunarodnim tenderima. Rekonstrukcija je i put za dobijanje sertifikata, ali i garancija da će Torlak ostati nacionalna institucija.“
Uz pomoć Evropske agencije za rekonstrukciju napravjlen je kompletan plan revitalizacije Torlaka do 2010. godine. Još je neizvesno da li će država moći da podrži novi kredit Evropske investicione banke, koji je nepohodan da bi Torlak parirao svetskim kućama ove vrste.
PRIVATIZACIJA: Uz opasku da još ne postoji dovoljno jaka svest o značaju ove institucije, direktor Torlaka potvrđuje da se država, tačnije resorno ministarstvo, na pravi način zainteresovala za Torlak tek sredinom ove godine: „Protekle četiri godine više od 300 zaposlenih ulagalo je maksimalan napor da sačuva Institut, da obnovi stare poslovne veze, da privoli velike kompanije da sarađuju sa Torlakom u proizvodnji i programima. Smatram da Torlak ne bi smeo biti tranzicijska greška ili ustanova za prodaju. Ne bismo smeli ponoviti glupost koju su napravile pojedine zemlje u tranziciji prodajući svoje nacionalne proizvođače vakcina. Sada imaju problem kako da budžetski pokriju skupe vakcine. Da ne govorim o tome da ovakve ustanove donose prihod i sebi i državi. Još je važnije kako obezbediti da u strateškim stvarima ne zavisite od drugih ili od njihove volje da vas stave na spisak kupaca bez obzira na to što imate novac“, kaže Dakić.
Zasad ne postoji bojazan da će Srbija ostati bez obaveznih vakcina. Prvi čovek Torlaka tvrdi da se one proizvode u „kontinuitetu i u potrebnim količinima. Vakcina BSŽ-a, na primer, ne prestaje da se proizvodi u malim serijama. Postoje zalihe komponenata i ide se na kombinovanje. To važi i za polio i ostale strateške vakcine.“ Ona protiv virusa gripa sačekaće bolje vreme. Prema ambicioznim planovima i u saradnji sa strateškim partnerom (najozbiljniji „Aventis Pasteur“),Torlak bi trebalo da postane glavni prizvođač ove vakcine u regionu. Za početak, čeka se čvrsto obećanje ministra zdravlja o hitnoj kupovini mašine za centrifugu vredne 250.000 evra. Neispravna vakcina u prošloj godini koštala je Torlak 10,2 miliona dinara, a državu dodatnog novca za uvoz 250.000 doza vakcina od kojih je oko 30.000 propalo, jer stanovništvo nije kao ove godine, pred opasnošću od ptičjeg gripa, pokazivalo interesovanje da se vakciniše.
Ranko Dakić: „Odbacivanje 20.000 doza celovirusne vakcine protiv gripa jeste razlog da našom dodatnom unutrašnjom kontrolom preispitamo šta se dogodilo. Tačno je da imamo zastarelu opremu, ali sve naše kontrole su pokazale da je vakcina u redu. Nismo žurili. Radili smo ustaljenim tempom i zbog toga moramo utvrditi da li nešto nije u redu sa standardima ili postoji sistemska greška u testu provere. Torlak ovu vakcinu proizvodi više od 40 godina, što je još veći razlog da utvrdimo šta se dogodilo.
Sve priče o tome da je u domove zdravlja iz Torlaka pušteno nešto što je neispravno besmislene su. Bez sertifikata o kvalitetu Nacionalne agencije za lekove ništa iz naših magacina ne može izaći u promet. Jednostavno, za to ne postoji mogućnost. Ne mogu se Torlak, Galenika, Hemofarm ili Zdravlje, na primer, porediti sa prčvarnicama i kriminalnim radionicama koje puštaju falsifikovane serume kao što je bio onaj protiv tetanusa.
Ne postoji mehanizam za podvaljivanje, proizvod mora da prati sertifikat o kvalitetu. Svaka serija koja izlazi sa Torlaka prolazi nacionalnu kontrolu, kopija sertifikata šalje se u Institut za zaštitu zdravlja, prema čijim planovima se vakcina potom šalje u domove zdravlja.“
„Iako nismo baš konkurentni zbog niskih cena naših proizvoda niti pogodno tlo za brzu zaradu, i mi osećamo povremeno pritisak uvozničkog lobija. Čak smo imali slučajeve na terenu da lekari govore roditeljima „idite u apoteku i kupite vakcinu, nemojte onu toksičnu Torlakovu da dajete deci“. To nije fer jer su njihova deca dobila vakcinu sa Torlaka. Pored naše kontrole postoji državna kontrola, koja radi svoj posao i neće dozvoliti da se pusti otrov u zdravstvene ustanove. Mi se borimo da budemo u funkciji jednog zdravstvenog sistema, ova država je imala jedan od najkvalitetnijih imunizacionih programa sa visokim obuhvatom vakcinacije. Nekontrolisanim ulaskom različitih stranih vakcina mi polako rušimo svoj imunizacioni program a s tim i kuću koja proizvodi vakcine“, kaže direktor Torlaka.
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
