Endrju Pejdž, šef Odeljenja za Zapadni Balkan u britanskom Ministarstvu spoljnih poslova, moderirao je Panel o Zapadnom Balkanu kojim je otvorena prva "Globalna konferencija o medijskim slobodama"
„VREME„: Kakvoj se konkretnoj pomoći Globalnog fonda za odbranu medija mogu nadati novinari i medijski radnici u Srbiji ako znamo da upravo nezavisni mediji koji profesionalno izveštavaju i rade u skladu sa novinarskim kodeksom bivaju, omalovažavani i vređani, a da sve te uvrede dolaze od vlasti?
ENDRJU PEJDŽ: Na Globalnoj konferenciji o slobodi medija bilo je oko 1500 učesnika iz 120 država, koji su se okupili da razgovaraju o izazovima globalnog medijskog okruženja. Tokom Konferencije podsticali smo vlade država učesnica da potpišu Zajedničku izjavu o slobodi medija, čime su se obavezale da oforme novu koaliciju koja će promovisati medijske slobode. Do sada je 25 država potpisalo tu Izjavu. Potpisnice uključuju i države iz šestorke sa Zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija. Zajednička izjava naglašava da je odgovornost vlada da svojim građanima obezbede da uživaju sva ljudska prava, uključujući slobodu mišljenja i izražavanja. Takođe, u Izjavi se naglašava da je neophodna akcija i na lokalnom i na globalnom nivou. Članice Koalicije za slobodu medija će ukazivati na slučajeve kršenja i zloupotreba protiv medija, udruživaće snage i deliće informacije. Radiće zajedno na međunarodnim inicijativama u cilju promocije slobode medija. Takođe, svake godine će se sastajati da bi razmatrali napredak u ovoj oblasti. Glavni cilj je da ovo bude mehanizam za brze reakcije, koji će pomoći ministrima i ambasadorima da reaguju kada dođe do neke zloupotrebe. Bili smo veoma zadovoljni kada je ministar spoljnih poslova, gospodin Dačić, potpisao Izjavu u ime Vlade Republike Srbije. On je, u svojoj izjavi, naglasio važnost poboljšanja u oblasti medijskih sloboda u Srbiji, da bi, kako ste vi i rekli u svom pitanju, novinari mogli da pozivaju svoje vlade na odgovornost. To je oblast u kojoj Britanija želi da sarađuje sa srpskom vladom – već neko vreme radimo zajedno na tim pitanjima, a planiramo i da u godinama koje dolaze osnažimo našu podršku jačanju nezavisnih medija i građenju kapaciteta novinara. Ministar Dačić je na Konferenciji u Londonu govorio i o važnosti podučavanja dece kako da razaznaju vredne i istinite glasove u kakofoniji koja im se nudi na internetu. Potpuno se slažemo sa njim. Zbog toga će Britanija u sledeće tri godine, širom Zapadnog Balkana, donirati 10 miliona funti u projekat koji sprovodi Britanski savet, a koji zovemo „Škole za 21. vek“. U okviru tog projekta, oko milion dece uzrasta 10-14 godina neće samo učiti veštine kompjuterskog programiranja i kodiranja, već će i razvijati ključnu veštinu kritičkog mišljenja.
Kako ocenjujete medijske trendove i prakse na Zapadnom Balkanu kada je u pitanju stabilnost u regionu, budući da u Srbiji postoje mišljenje da intenzitet razaranja realnosti i količina proizvedenih lažnih vesti u političke svrhe u različitim zemljama regiona može ozbiljno da ugrozi bezbednost samog regiona?
Stvarnost u kojoj živimo jeste da podrška slobodnim medijima ujedno znači i borbu protiv nadolazeće plime dezinformacija. Uočili smo neke negativne trendove u regionu, uključujući Srbiju, koje vode ka daljem padu pozicije na Indeksu slobode medija Reportera bez granica. Ujedinjeno Kraljevstvo je jedno od predvodnica sve izraženijeg globalnog stava da se nešto mora preduzeti u borbi protiv dezinformacija, koji god bio njihov izvor ili njihova namera. Dezinformacije prete liberalnim i demokratskim osnovama na koje se oslanjaju organizacije građanskog društva, slobodni mediji i internet kompanije. Mi moramo biti ujedinjeni u našem odgovoru, ali i transparentni i odlučni. Mi ćemo na Zapadnom Balkanu, u cilju jačanja slobode izražavanja, uložiti 2,8 miliona funti u projekte medijskih sloboda ove finansijske godine. Mi već, kroz naš Fond za dobru upravu, podržavamo neke nacionalne i neke lokalne medije. Nezavisni i održivi mediji su od ključnog značaja za građane da bi mogli da pozivaju svoje vlade na odgovornost. Mi ćemo u naredne tri godine uložiti još 9,5 miliona funti u cilju daljeg jačanja sektora nezavisnih medija na Zapadnom Balkanu i većeg angažovanja javnosti.
Za stanje u medijima u Srbiji, koje se ubrzano pogoršava, čemu svedoče ovogodišnji izveštaji Evropske komisije, Reportera bez granica i Fridom hausa, najveću odgovornost ima vlast, što se takođe može pročitati u izveštajima specijalizovanih organizacija. Pa opet, ta vlast ima nesumnjivu podršku EU. Kako vidite razrešenje ove nepomirljive situacije?
Kao što ste i sami rekli, ti izveštaji koje ste naveli, a na koje ću se ja samo osvrnuti, ukazuju da su medijske slobode u Srbiji u padu, kao i da postoje različiti izazovi širom Zapadnog Balkana. Evropska komisija je, u svom godišnjem izveštaju za Srbiju, saopštila da nije bilo napretka u oblasti slobode izražavanja u poslednjih dvanaest meseci. Mi ohrabrujemo Vladu Srbije da u potpunosti primeni preporuke Komisije i nastavićemo to da radimo. Nastavićemo i da svoje reči potvrđujemo svojim delima. Iz tog razloga smo namenili dodatna sredstva za podršku slobodi izražavanja. Ta podrška će trajati još dugo nakon našeg izlaska iz Evropske unije. Ne suočava se samo Srbija sa ovim pitanjima tokom svog procesa pridruživanja EU. Sloboda medija predstavlja univerzalnu vrednost, krvotok svake demokratije i ključna je u borbi za ostvarenje ljudskih prava. Sve vlade imaju odgovornost da obezbede da njihovi građani mogu da uživaju svoja prava – ne samo oni koji su na putu ka članstvu u EU. Naši ministri su jasno istakli da naš cilj nije samo da zaštitimo novinare, već i da ojačamo slobode, institucije i demokratije u regionu Zapadnog Balkana i da im pomognemo na njihovom putu ka Evropskoj uniji, i kao ostvarenja evropskih vrednosti.
Jedan od ciljeva Globalne konferencije održane nedavno u Londonu je da se privuče pažnja svetske javnosti na probleme medijskih sloboda. Šta, po vašem mišljenju, novinari i medijska zajednica u Srbiji mogu da urade u cilju osvešćivanja potrebe šire javnosti za istinitim i pravovremenim informisanjem, budući da je utisak da većina građana nije svesna važnosti toga.
Kao što ste ispravno istakli, jedan od velikih ciljeva Globalne konferencije za slobodu medija – koju smo ove godine organizovali mi, dok će sledeći domaćin biti Kanada – jeste da se svetska pažnja usmeri na zloupotrebe slobode medija. Standardi medijskih sloboda opadaju, ne samo u Srbiji, već i na celom Zapadnom Balkanu – da ne spominjem i druge regione širom sveta. Zbog toga smo tokom Konferencije organizovali i regionalni događaj koji sam ja moderirao, pod nazivom „Medijske slobode na Zapadnom Balkanu i novi načini rada“. Na njemu su zajedno učestvovali predstavnici medijskih organizacija, građanskog društva, NVO-a i vlada – uključujući ministre iz većine država šestorke sa Zapadnog Balkana. Naš ministar za Evropu i Amerike je otvorio i zaključio taj događaj. Bio je u formi velikog okruglog stola, tokom kog su prvo govorili novinari iz šest država Zapadnog Balkana, zatim je govorio šef Kancelarije Visokog predstavnika OEBS-a, a zatim smo imali otvorenu diskusiju, tokom koje su ministri sa Zapadnog Balkana i mogli da daju svoj odgovor. Glavne teme koje su izdvojene bile su pritisci sa kojima se suočavaju novinari i nezavisne medijske organizacije, uključujući zabrinjavajući trend ugrožavanja bezbednosti novinara, medijske održivosti i finansiranja, zatim uloge javnih servisa i neophodnosti efikasnijeg zakonskog okvira. Razgovarali smo i o tome šta međunarodna zajednica, uključujući EU i OEBS, još može da učini da bi ojačala slobodu medija u regionu. Tokom Konferencije, britanski ministar spoljnih poslova Džeremi Hant rekao je da ako budemo radili zajedno, možemo usmeriti pažnju na slučajeve zloupotrebe i uvesti jasne sankcije za one koji žele da naude novinarima ili da ih zatvore zbog toga što rade svoj posao. Nije u pitanju samo saradnja između vlada. Svi imamo svoj zadatak – vlade, novinari, građani – u borbi za podizanje svesti o medijskim slobodama.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
