predsednik Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine
Osnovni podaci: Rođen je 2. maja 1970. u Senti u patrijarhalnoj porodici. Pajtićev otac Lazar je pravoslavni sveštenik u Tekelijanumu u Sent Andreji.
Posle osnovne i srednje škole u Senti odslužio je vojni rok u Mostaru, a onda završio Pravni fakultet u Novom Sadu. Diplomirao je u martu 1995. i jedno vreme radio u Okružnom sudu u Novom Sadu, a onda postao asistent na Pravnom fakultetu na predmetu Obligaciono pravo, Na Pravnom je i magistrirao 2000. godine. „Rad na univerzitetu je divan, tu su mladi ljudi otvorenih umova i duša. Najveća satisfakcija u svakoj profesiji je da čovek radi na univerzitetu.“
Govori engleski i mađarski jezik.
Oženjen, suprugom Vesnom lekarkom anesteziologom, koja govori jezike, super kuva, ima neki talenat prosto Bogom dan, odrasla je u Libiji, pa je pravi majstor za egzoticne stvari, kaže suprug Bojan. Imaju sinove Andreja i Stefana.
Mnogi su mislili da će Bojan Pajtić postati poznati glumac (amaterski se 15 godina bavio glumom u mladosti), odustao je zbog „egzistencijalne ugroženosti ove profesije“ i odmetnuo se u politiku.
Povodom 660 godina južnobanatskog mesta Seleuša Bojan Pajtić je proglašen za počasnog građanina.
Na „Blicovoj“ rang-listi 300 najmoćnijih u 2007, Pajtić je rangiran na visokom 44. mestu.
Verska i nacionalna opredeljenost: „Iako sam iz svešteničke porodice, ne verujem u postojanje laičkog Boga, sedog starca s dugom bradom. Bog je sveukupnost koja ljudskom umu i dalje ostaje nedokučiva.“
Srbin. Protivi se autonomašima. „Inicijativa i ideja nekih stranaka o republici Vojvodini je neprihvatljiva. Vojvodina može da ima ‘konstitutivni akt’, ali ne Ustav.“
Politička karijera: „U politiku sam ušao zato što mi temperament ne dozvoljava da trpim nepravdu i sedim skrštenih ruku.“ Kao student aktivno je organizovao studentske demonstracije.
Pajtić je u politiku ušao 1995. preko Narodne stranke Milana Paroškog. Pristupnicu je dobio „zbog dugogodišnjeg prijateljstva Paroškog i njegovog oca“. Međutim, već u septembru 1996. postaje član Demokratske stranke i portparol Gradskog odbora DS-a.
Nakon oktobra 2000. počinje njegova munjevita karijera, a tome je doprinelo i to što je u trci za predsednika DS-a između Vuksanovića i Đinđića otvoreno stao uz budućeg predsednika.
U DS-u je bio član Gradskog odbora Novi Sad, predsednik Pokrajinskog odbora, član Glavnog odbora, član Predsedništva i potpredsednik (biran dva puta 2004. i 2006).
Bio je i na mnogim javnim funkcijama: gradski ministar za upravu, resorno zadužen za sport. Posle promena 2000. Pajtić postaje narodni poslanik, da bi u naredne tri godine predsedavao Zakonodavnim skupštinskim odborom. Od marta do decembra 2003. bio je šef poslaničkog kluba „DOS – reforme Srbije“. Na tom mestu nasledio je Čedomira Jovanovića, kada je ovaj posle ubistva premijera Đinđića postao potpredsednik u Vladi Zorana Živkovića.
Od novembra 2004. predsednik je Izvršnog veća Skupštine AP Vojvodine.
Uz ovo je i predsednik Upravnog obora lista „Dnevnik“, a svojevremeno je bio rekorder po članstvu u upravnim odborima javnih preduzeća.
Afera Bodrum: Devet meseci na čelu poslaničkog kluba bili su vrlo burni za Pajtića, DS i DOS. Afere su se nizale, a ključna je bila „afera Bodrum“. „Jedini moj doprinos tom slučaju bio je taj što sam samo u jednoj rečenici ponovio ono što sam iz medija saznao da je tog dana rečeno na konferenciji za novinare naše stranke: da Neda jeste bila u Skupštini. Ja sam, dakle, samo potvrdio ono što je rečeno u tom obraćanju javnosti. Ali sam uputio javno izvinjenje kada se ispostavilo da to nije tačno. Pri tom, podsećam, da sam kao šef poslaničkog kluba DOS-a imao veoma odgovoran i težak posao i ako se u svemu tome meni spočitava ta jedna rečenica, doživljavam sve to kao kompliment mom ukupnom radu.“
O poslu i jeziku poslanika: „Višečasovno sedenje na veoma ograničenom prostoru, duboko ispod površine zemlje, uz budno oko kamere, ergo javnog mnjenja, neminovno dovodi do izvesne anksioznosti narodnih zastupnika. Anksioznost često rezultira upotrebom tvrdih glagola glede političkih neistomišljenika.“
Kada laže: „Nikada. Samo kada je pitanje osetljivo, trudim se da izbegavam istinu.“
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
