Kragujevačka Zastava ukida stari program proizvodnje 20. novembra kada će biti napravljena poslednja "skala" pod brojem 1.273.532, pre toga je sa trake sišao poslednji 794.428. "jugo" i poslednja 29.950. "florida"
Privatizacije: „Nišsponosomnamapisveta“
Proslavom pod nazivom „Niš s ponosom na mapi sveta“, DIN Fabrika duvana a.d. Niš obeležila je 13. novembra u Beogradu pet godina poslovanja u sastavu „Phillip Morris Internationala“, vodeće duvanske kompanije u svetu. Svečanost su uveličali poslovni partneri i prijatelji kompanije, kao i mnogobrojni gosti iz sfere politike i umetnosti. Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić naglasio je da je PMI u potpunosti ispunio sve ugovorne obaveze i da je svojim primerom pokazao kako posluje jedna velika međunarodna kompanija. „PMI je pokazao šta znači odgovorno društveno i ekonomsko poslovanje koje jača lokalnu zajednicu i unapređuje njen razvoj u svim oblastima društvenog života“, reči su gradonačelnika Niša Miloša Simonovića. Generalni direktor DIN-a Skip Bornhiter je rekao: „Danas je Fabrika duvana Niš jedna od najnaprednijih u mreži PMI, naši brendovi omiljeni su među srpskim potrošačima, naš tim prodaje ustanovljava savremene standarde, a naše aktivnosti u niškoj zajednici odjekuju daleko izvan granica grada. Kao koren naše industrije, kao središte našeg poslovanja, kao osnova naše vizije za dalji rast, Niš, naš grad, stoji ponosno na mapi sveta.“
Investicije: Noviposlovnicentar
U Novom Beogradu otvoren je Azzaro Business Center, poslovna zgrada ukupne površine 6093 kvadrata, na pet spratova i sa podzemnom garažom. Ova zgrada A klase napravljena je kao skup maloprodajnih objekata i poslovnog prostora. Investitor, firma Azzaro-Parallel iz Beograda, uložila je u ovaj centar 15 miliona evra, a ekskluzivni ugovor za upravljanje poslovnim objektom ima kompanija Apex Capital Europe. Zahvaljujući kompaniji Algotech, koja je dizajnirala i implementirala sva informaciono-komunikaciona rešenja u centru, korisnici poslovnog prostora imaju svu neophodnu IT infrastrukturu za komforno i savremeno poslovanje. Prvi korisnici (banke, osiguravajuća društva i softverske kuće) useljeni su i oko 80 odsto prostora već je izdato.
Konkursi: Hello! music4You
Kompanija Fruvita raspisala je muzički konkurs „Hello! music 4 You“, koji je namenjen talentovanim, neafirmisanim domaćim bendovima. Svoje učešće mogu do 31. decembra prijaviti svi bendovi sa teritorije Srbije koji imaju autorsku pesmu i koji do sada nisu snimili spot visoke produkcije. Najbolji bend snimiće visokobudžetni spot i učestvovati u velikoj letnjoj kampanji za Hello! proizvode, čime će dobiti značajnu marketinšku podršku. Na konkursu će biti nagrađeni i najmlađi i najlepši ženski bend. Pobednici će biti proglašeni u martu 2009.
TREĆI PUT: Christmas Brew
Promocije: PrazničniTuborg
Neposredno posle ponoći 7. novembra, kao prvi nagoveštaj dolazećih praznika, treću godinu zaredom, pojavio se Tuborg Christmas Brew. Prodavci kompanije Carlsberg Srbija obišli su sve maloprodajne objekte u kojima će pivo biti prodavano, kao i kafiće i restorane u kojima se inače služi Tuborg Green, i isporučili dugo očekivani praznični Tuborg Christmas Brew. Ova jedinstvena akcija za povlašćena tržišta postala je i u našoj zemlji praksa pred Novu godinu i Božić.
Ponuda: Dovepaket
Za negu kože u hladnim zimskim danima, Dove je pripremio još jedno iznenađenje – paket „Live in beauty Be natural“ („Živi u lepoti, budi prirodan“). U neseseru koji Dove poklanja svojim potrošačima nalaze se krem-sapun, dezodorans u stiku, gel za tuširanje i mleko za telo. Svi Dove proizvodi sadrže četvrtinu hidratantne kreme, intenzivno neguju kožu i pomažu da ona ostane lepa, nežna i glatka.
Noviteti: Poklonkartica
Hypo Visa pripejd poklon kartica idealan je poklon za sve prilike. U ponudi Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd su univerzalne i rođendanske poklon kartice, vrednosti koju određuje sam kupac, do 200.000 dinara. Kartice se mogu koristiti dve godine, odnosno do iskorišćenja uplaćenih sredstava i ne mogu se naknadno dopuniti. Osoba koja primi ovakav poklon, može plaćati robu ili usluge na svim mestima u zemlji i inostranstvu koja nose Visa/Visa Electron oznaku, podići gotovinu na bankomatima ili kupovati preko interneta. Karticu je moguće kupiti u svim poslovnicama Hypo Alpe-Adria-Bank, ali darodavac i korisnik kartice ne moraju biti klijenti ove banke.
Poslednjih nekoliko godina srpsko finansijsko tržište karakteriše pojačana konkurencija što za AIK Banku, koja na ovom tržištu postoji i posluje od 1976, predstavlja veliki izazov, ali i mogućnost razvoja ideja i stvaranja novih vrednosti. Pozitivan uticaj konkurencije direktno se reflektuje na porast poslovanja AIK Banke, rast kapitala, profita ali i drugih bilansnih pozicija.
U AIK Banci se imidž likvidne banke, banke čistog bilansa koja sve svoje obaveze prema partnerima i državi ispunjava blagovremeno, gradi kroz stalno jačanje kapitalne baze. Visina kapitala Banke 30. septembra iznosila je 427,3 miliona evra. Istovremeno je za potrebe sigurnosti poslovanja i poštovanja propisa NBS-a u delu rezervisanja za potencijalne gubitke, izdvojeno dodatnih 18,1 milion evra, tako da rezerve u trećem kvartalu 2008. iznose 39 miliona evra. Dinamika rasta depozitnog potencijala uz istovremeno jačanje kapitalne baze daje, sa aspekta principa sigurnosti, optimalnu strukturu finansiranja poslovanja. U periodu od kraja decembra 2007. do kraja trećeg kvartala 2008. Banka je uvećala depozitni potencijal. Povećanje baze klijenata AIK Banci je omogućilo širenje mreže, sa šest na 81 organizacionu jedinicu u periodu od 2003. do 2008. Širenje distributivne mreže nije negativno uticalo na prinosnu snagu Banke, tako da je iz godine u godinu beležila porast dobiti po radniku.
Kao jedan od lidera u poslovanju sa velikim korporativnim preduzećima, AIK Banka je poslednjih godina zauzela značajnu tržišnu poziciju u poslovanju sa stanovništvom. Iako prepoznatljiva po DinaCard kreditnim karticama, koje je ova banka prva izdala u Srbiji, izdaje i međunarodno važeće kartice za građane i za privredne subjekte. I štednja građana, kao sinonim poverenja u Banku, beleži visoke stope rasta.
Stalna inspiracija za nove ideje u mom radu su oni kojima je namenjen proizvod moje kompanije: deca. Energija koju deca inače poseduju, posredno se prenosi i na nas koji smo na neki način njima posvećeni. Saznanje da je neko dete prohodalo u cipelicama „Pavle“ čini me posebno zadovoljnim, i daje mi snagu da odolevam svim izazovima na koje u ovom poslu nailazim.
Extreme
REŠENO: Odlukom Izvršnog veća Vojvodine, JP Vode Vojvodine mogu preuzeti zaposlene i imovinu društvenih vodoprivrednih preduzeća bez naknade, čime će biti „ispoštovan“ do kraja godine rok za privatizaciju.
NORMALNO: Zbog globalne ekonomske krize, Evropska komisija ukinuće zabranu o prodaji voća i povrća nepravilnog oblika, i to za 16 od 26 vrsta.
UGOVOR: Austrijski građevinski koncern PORR dobio je posao vredan 20 miliona evra – sanaciju autoputa kroz Beograd i železničke pruge od Batajnice do Golubinaca.
DOMAĆI: Radnici Jagodinske pivare formirali su konzorcijum za kupovinu državnog kapitala (65 odsto) i tako pokazali da ima zainteresovanih za njenu privatizaciju.
SEOBA: Meblo Jogi iz Nove Gorice (Slovenija) pokušaće da ublaži posledice ekonomske krize i preseljenjem dela proizvodnje u Srbiju.
CENTAR: Kompanija Alliance Van Tobacco uložila je milion dolara u adaptaciju nekadašnje fabrike Obnova u Šapcu da bi u tom prostoru napravila centar za otkup duvana.
OBNOVA: Subotička Fidelinka pustila je u rad rekonstruisani pogon pekare u koji je uložila dva miliona evra.
Anketa »Vremena«: Ko su dobitnici a ko gubitnici u srpskoj tranziciji
DOBITNICI: Što se biznisa tiče, to su svi oni koji su sarađivali sa svetom. Prelazak na nov način privređivanja je šansa za preduzetnike koji umeju da rade.
GUBITNICI: Oni koji su imali monopole jer ih je država štitila u starom sistemu.
DOBITNICI: Svi mi koji stremimo Evropskoj uniji i načelima koja ona nalaže, a koja nam svakako mogu osigurati prosperitet. Dobitnik je svako ko se zalaže za napredak koji je u potpunosti ostvariv u okvirima Evropske unije.
GUBITNICI: Gubitnike današnjice možete videti u rečima, rečenicama, ljudima koji ne veruju da je Srbija zemlja potencijala, mogućnosti čiji je razvoj u okvirima Evropske unije.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
Intervju: Milena Božović, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!