Strana ulaganja u Srbiju od 1990. do 2004. iznosila su 526 dolara po stanovniku, u Rumuniju 807, Bugarsku 958, Hrvatsku 2952, Slovačku 3222, a u Estoniju 7330 dolara
Promocije: Novih 17 Delta sladoleda
Sezonu sladoleda Delyug je dočekao spremno, ponudu od 70 artikala dopunio je sa novih 17 proizvoda. Generalni direktor Delyuga Spiros Pirgidis ističe miks dva brenda: sladoleda Aloma (vanila) i Bambijevog plazma keksa, sve preliveno karamel sirupom. Ovo Deltino preduzeće lansiralo je pred Svetsko prvenstvo u fudbalu Mundialito, oficijelni sladoled naše fudbalske reprezentacije. Ove godine pakovanja sladoleda Partizanovac i Zvezdaš obogaćena su sličicama fudbalera oba tima i prvih sto mladih navijača koji popune albume dobiće kao nagradu trening sa prvim ekipama oba kluba. Delyug priprema i veliku nagradnu igru: svakog dana tokom trajanja igre nagradiće po jednog kupca letovanjem za dve osobe u poznatim mestima u svetu. Za ovu sezonu Delyug je dopunio svoje kapacitete u Staroj Pazovi izgradnjom hladnjače kapaciteta 20.000 kubika. Sve to deo je akcije za očuvanje liderske pozicije na tržištu. Fabrikom u Staroj Pazovi zadovoljna je i jedna od najmoćnijih prehrambenih industrija u svetu Nestle, koja će sredinom godine kupiti srpsko i sva preduzeća kompanije Delta Ice-Cream. „Biće to najveća strana investicija na Balkanu, podići će vrednost akcija Delte i sigurnost zaposlenih“, kaže Pirgidis.
Investicije: Za opremu Siemensa 5,7 miliona evra
Kompanija Siemens d.o.o. Beograd i JP Elektromreža Srbije (EMS) potpisale su 19. maja ugovor o isporuci Siemensove opreme, vredne 5,7 miliona evra, za zaštitu i upravljanje transformatorskim stanicama. To je jedan od ključnih poteza EMS-a u modernizaciji pet-trafo stanica, lociranih u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Ugradnjom savremene opreme treba da se poveća sigurnost funkcionisanja prenosne mreže, a time i pouzdanost napajanja električnom energijom svih potrošača u Srbiji. Sredstva za realizaciju ovog projekta EMS-u je obezbedila Evropska investiciona banka.
Proizvodnja: Mesečno 5.000 tona
Kompanija Sto posto iz Velike Plane mesečno isporučuje kupcima u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj 5000 tona koncentrovane stočne hrane. Proizvodnjom se upravlja preko računara, sirovine su domaće, a stočna hrana se pakuje na automatizovanoj liniji kapaciteta 600 džakova na sat. Gotovi proizvodi se transportnom linijom smeštaju u magacin u koji može da stane 700 tona koncentrata. Ova fabrika (osnovana 1969) zahvaljujući privatnom kapitalu doživljava uspon od 1980. i danas je najveći proizvođač stočne hrane u Srbiji.
Saradnja: Mmd zastupa Discovery
Discovery Network Europe izabrao je, na regionalnom tenderu, srpski ogranak Mmd Corporate PA & PR za svoju agenciju za odnose sa javnošću u Srbiji, Češkoj i Slovačkoj. Zastupanje ovog medijskog brenda, izvršni direktor Mmd-a Kris Dobson prihvatio je kao izazov da sa svojim timom izgradi snažnu poziciju Discoveryja u regionu.
Projekti: Tajni kupac
Beogradska kancelarija Microsofta je u saradnji sa agencijom Adverto Mystery Shopping sprovela projekat tajni kupac. Od oktobra prošle do marta ove godine u 450 preduzeća u Srbiji mereni su: izgled prodajnog prostora i čistoća, izgled prodavaca, njihova komunikacija i ljubaznost, zadovoljstvo kupaca i nivo kvaliteta prodaje MS softvera. Tajni kupci najbolje su ocenili izgled prodajnog prostora i čistoću, u 82 odsto poseta ocena je bila zadovoljavajuća. Najslabiji rezultat ostvaren je u kategoriji kvaliteta prodaje softvera: 52 odsto partnera ispunilo je visok nivo, dok su veći nedostaci zabeleženi kod 20 odsto partnera. Za najboljeg MS prodavca proglašena je Dilektra iz Beograda.
Skupovi: Dan IBIS-SYS-a
IBIS-SYS Siemens company, deo grupacije Siemens Business Services, jednog od najvećih IT servis provajdera u svetu, na svom godišnjem skupu 17. maja predstavio je nova rešenja. Jedno od zapaženijih, za samouslužne terminale, proisteklo je iz partnerstva IBIS-SYS-a sa New Visionom iz Portugala. Ova beogradska kompanija klijentima pruža širok opseg usluga, počev od konsaltinga i dizajna do održavanja. Misija kompanije je, prema rečima generalnog direktora Dragana Stokića, da kreira nove segmente, pre svega tako što će kupcu ponuditi profesionalne usluge, a ne novu opremu. Time bi korisnik usluge unapred znao svoje mesečne troškove i mogao racionalnije da planira poslovanje.
Banke: Cena mera Narodne banke
Piše: Oliver Regl, direktor Raiffeisen bank
Nesporno je da je stopa inflacije u Srbiji neprihvatljiva i da zahteva hitnu primenu antiinflacionih mera. Pitanje je koje mere je svrsishodno primeniti, kolika je njihova cena i ko je sve plaća. Zbog nemogućnosti da daljim smanjenjem sopstvenih zarada (ili, u slučaju pojedinih banaka, produbljivanjem poslovnog gubitka) amortizuju troškove sve oštrijih mera monetarne politike, banke su prinuđene da povećaju kamate i na taj način deo opterećenja prenesu na korisnike kredita. To i jeste bio osnovni cilj Narodne banke Srbije, jer povećanje stope obavezne rezerve može da bude svrsishodno – da dovede do smanjenja obima kredita, a posledično i inflacije – samo ukoliko banke povećaju kamatne stope.
Rast kamata pogađa građane, ali daleko više privredu Srbije koja je tek nekoliko godina unazad počela da se razvija u skladu sa tržišnim principima i od početka je konstantno suočena sa problemom finansiranja. Sada kada su joj konačno dostupni povoljni izvori finansiranja, jer na tržištu ima dovoljno banaka spremnih da plasiraju sredstva, troškovi finansiranja se veštački povećavaju, što dodatno ugrožava njenu konkurentnost, a time i izvoznu sposobnost. Naročito su pogođena mala i srednja preduzeća koja ne mogu da se zadužuju u inostranstvu pod povoljnijim uslovima, već su prinuđena da se kreditiraju iz ponude lokalnih banaka, bilo da su one u domaćem ili stranom vlasništvu.
Plasmani koji u zemlju dolaze direktno od banaka iz inostranstva ne podležu obavezi polaganja rezerve kod NBS-a. Na taj način se domaći bankarski sektor, koji je već poneo najveći deo tereta borbe protiv inflacije, dovodi u lošiji položaj u odnosu na banke koje ništa nisu investirale u Srbiji i koje su van kontrole NBS-a.
Poslovno geslo: Upornost i organizovanost
Piše: Nebojša Starčević, v.d. generalnog direktora JAT Airwaysa
Osnovni moto, kojim sam se rukovodio u čitavoj svojoj karijeri, pre svega je upornost i organizovanost u radu. Ukoliko posao koji obavljate niste postavili i organizovali na pravi način, bez obzira na svu volju i radnu energiju, rezultat će obavezno izostati. Ako je organizacija pravilna, tim ljudi oko vas skladan i uigran, sve ostalo je samo pitanje vremena i upornosti. Problemi se pojavljuju, i prevazilaze u letu… Materijalni efekat rada je svakako veoma bitan za mene, ali ako u poslu koji obavljam ne nalazim i barem trunku ličnog zadovoljstva, napuštam ga ne razmišljajući.
INTEGRACIJA: Najveća mađarska banka OTP kupiće za 177 miliona evra 67 odsto akcija Kulske banke. OTP je već vlasnik Niške banke, a kad završi kupovinu Zepter banke sve tri institucije će objediniti u jednu.
SERTIFIKAT: U celoj klaničnoj industriji Srbije samo Stoko impeks iz Knjaževca zadovoljava sve standarde za izvoz mesa na tržišta EU-a. Dobre izglede da dobiju izvozne sertifikate imaju Juhor iz Jagodine, Big bull iz Bačinaca i Kolbis iz Novog Sada.
KUPOVINA: Austrijska kompanija Bau Holding kupila je 80 odsto akcija Vojvodinaputa iz Pančeva za 5,5 miliona evra.
LIKVIDACIJA: Trgovinski sud u Beogradu pokrenuo je postupak likvidacije Kreditno-eksportne banke, koja već 15 meseci nema dozvolu za rad.
Dr Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu: Izgubili su radnici društvenih preduzeća
DOBITNICI: Slično kao u prvoj fazi tranzicije u drugim zemljama Istočne Evrope, veliki dobitnici u Srbiji bili su oni koji su iskoristili privilegovan položaj iz devedesetih. U novije vreme počinje da jača nova preduzetnička klasa koja svoje interese više bazira na tržišnoj privredi, konkurenciji i reformama.
GUBITNICI: Zaposleni u bivšim društvenim i državnim preduzećima u tradicionalnom industrijskom sektoru.
Momir Lazić, direktor pekarske industrije Klas: Niko nije dobitnik
DOBITNICI: U ovom trenutku niko nije dobitnik, ni privreda, ni građani.
GUBITNICI: Svi smo pomalo gubitnici jer nije stvorena prava klima za pokretanje privredne aktivnosti, da firme koje su privatizovane počnu pozitivno da posluju i da zaposle nove radnike.
Zbog čega se stanar Bele kuće nameračio na Grenland? I zašto nije prvi predsednik koji je Danskoj nudio pare za zaleđeno ostrvo? Šta o svemu tome kažu Inuiti koji na njemu žive, zvanični Kopenhagen, Evropljani i ostali? U čemu leže stvarni američki interesi? Kako mogu izgledati koraci Vašingtona za preuzimanje Grenlanda? I koliko je realna američka okupacija ovog ostrva
Grenland je negostoljubivo ostrvo – oko 80 odsto teritorije prekriveno je ledom i u centralnim delovima ostrva temperatura je u proseku minus 31 stepen Celzijusa, a ume i da padne do minus 67. U takvim uslovima eksploatacija prirodnih resursa bušenjem i rudarenjem veoma je teška, ponekad i nemoguća
Rut, majka dvoje dece, koja stanuje na pet minuta peške od mesta pogibije Rene Gud i koja je prošla obuku za posmatranje poštovanja Ustava, kaže za “Vreme” da u danima nakon ubistva Rene Gud Mineapolis liči na poprište s obrisima građanskog rata i da agenti ICE idu od vrata do vrata, ali da su njene komšije još odlučnije da se suprotstave “njihovom teroru” nakon ove tragedije
Svedoci smo uznemiravajuće situacije: dok Evropljani brane suverenitet Ukrajine, Tramp je pogazio suverenitet Venecuele, a povodom Grenlanda preti suverenitetu Danske. Igra haosa tek je počela. Svetski lideri pokušavaju da pronađu odgovor kako da se suoče sa talasom Trampove nove izvedbe američkog imperijalizma. Posle vojne operacije u Venecueli nameće se pitanje šta taj agresivni, neokolonijalni potez, direktno suprotan međunarodnom pravu, znači za ostatak sveta
Verski režim u Iranu rešio je da i ovaj talas protesta uguši u krvi. To će mu poći za rukom ukoliko Sjedinjene Države ne intervenišu. Donald Tramp bi pre mogao biti zainteresovan za mini-bombardovanje nego za pokušaj promene režima
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
