Lokalne izbore u Srbiji obeležio je i povratak nekada visokih funkcionera SPS-a. Povratak tri disidenta SPS-a za jedne je trijumf podaničke svesti srpskog birača koji je ovog puta izabrao lokalne tribune, za druge je glas disidentima iz SPS-a glas za povratak u vreme antibirokratske revolucije i pobeda populizma, a za treće je dokaz da srpska politička elita nije prosvetiteljska i moderna, već demagoški podilazi željama prosečnog građanina, te je zato nepovratno narodnjačka, zaostala i seljačka
Jedan od ishoda lokalnih izbora je da su stranke vladajuće koalicije zabeležile izuzetno loš rezultat na osnovu čega su posmatrači zaključili da je vlast najbolji put za pad rejtinga. Naime, statističari kažu da su stranke na vlasti dobile samo petinu glasova onih koji su izašli na izbore, dok su gotovo 80 odsto osvojile partije koje nisu u parlamentu.
Podatak da veliki broj građana nije glasao ovom prilikom (u Beogradu je izašlo tek 34,59 odsto) udružen sa podatkom da je veliki broj građana dao svoj glas kandidatima grupe građana jasno govori o tome da većina građana (apstinenti) nema poverenja u etablirane političke partije, a dobar deo birača opredeljuje se za „komšije“ i lidere iz svog sokaka.
Dobrivoje Budimirović Bidža je u prvom krugu ubedljivo pobedio u trci za gradonačelnika Svilajnca. Njegov uspeh je utoliko veći kada se uzme u obzir da još samo dva kandidata (u Topoli i Crnoj Travi) uspela da se posle prvog kruga domognu predsedničke fotelje. Raka Radović, kandidat GG-a Naš dom Srbija, ušao je kao prvoplasirani u drugi krug u borbi za prvog čoveka Trstenika. U Nišu u drugi krug za izbor gradonačelnika ide Smiljko Kostić, kandidat Nove Srbije, široj javnosti poznat kao bivši direktor DIN-a (15.115 glasova).
Dobrivoje Budimirović rođen je 5. januara 1947. u Lukovici pored Svilajnca. Osnovnu i srednju poljoprivrednu školu završio je u Svilajncu, a Poljoprivredni fakultet u Beogradu. Dve godine je radio u Skorenovcu kod Kovina, a potom se vratio u Svilajnac – prvo u zadrugu, potom u Agroeksport. Direktor tamošnje Poljoprivredne škole postao je 1980. Za predsednika opštine prvi put je izabran 1990. Pod njegovom vlašću Svilajnac je doživeo ekonomski i građevinski bum. Na priče da je od svog grada napravio čudo, on je odgovarao da bi, da mu se pruži prilika, i „od Beograda napravio Svilajnac“.
Socijalista od osnivanja partije, stavljen je „na led“ 1997. „Jedanput sam nešto lanuo protiv JUL-a i Mire Marković i od onda nisam pozivan ni na jedan skup moje stranke na kojem se o nečemu odlučuje niti me je ko o bilo čemu pitao“, pričao je Budimirović. Poznat po mnogo čemu čak i kao šeret koji rado peva na javnim mestima, pa i u Skupštini Srbije: „Slobodane, Slobodane ti si komunista, volimo te ko Isusa Hrista“ – pevali su poslanici Raka Radović i Budimirović Bidža u srpskom parlamentu.
Dok je bio član SPS-a u tri mandata je bio predsednik opštine Svilajnac.
Protivnici su ga proglasili za „zastavnika gejačke psihologije i filozofije“.
Nakon 2000. otišao je u penziju i pridružio se Socijalističkoj narodnoj stranci gde je potpredsednik.
Pred sudom se nalazi pet tužbi protiv njega. Često je saslušavan i odlazio je na ročišta. Tuže ga, uglavnom, zbog „nesavesnog poslovanja i zloupotrebe službenog položaja“. On kaže: „Sve to stoji u sudu“.
Osuđen je na šest meseci pred Opštinskim sudom zbog ilegalnog držanja oružja. Naime, kao poslanik bio je zadužio pištolj „zbrojevka“, ali ga nije vratio po prestanku mandata.
Posle pobede Bidža kaže: „Svoje prvo obećanje sam ispunio – pobedio sam nadmoćno. Narod Resave, u Svilajncu i okolini, niko više ne može da obmanjuje i vara. Ljudi koji žive ovde nikada neće zaboraviti period blagostanja, kada smo ne baš pre mnogo godina zajedno dosta radili, svi dobro zarađivali i imali i, naravno, lepo živeli. Možda ja previše emotivno gledam i na to vreme i ovaj sadašnji uspeh, možda se mnogo toga u međuvremenu i promenilo u uslovima života i rada, ali znam da je moja pobeda na ovim izborima samo glas nepobitne istine, volja birača da ponovo budem njihov predsednik. Znaju oni ko je Dobrivoje Budimirović Bidža koji ih je vodio. I vodiću ih opet, veruju oni kao i ja, ka jedinstvenom cilju: boljem, mirnijem i stabilnijem životu, u kojem ćemo, ubeđen sam u to, ponovo dostići visok standard za sve stanovnike u opštini. Ja ih nisam nikada prevario – kod mene su mogli da dođu i u kancelariju u Opštini, i u kuću u pola dana, ili u pola noći, da rešavamo probleme. A ja sam sa njima bio u svakoj akciji. Tako će biti i ubuduće.“
Veliko iznenađenje na ovim izborima u trsteničkoj opštini priredio je bivši narodni poslanik SPS-a Radovan Raka Radović, koji je, prema mišljenju mnogih, bio sve, samo ne favorit. Posle skoro osam godina od povlačenja iz javnog života, na ove izbore je izašao kao kandidat grupe građana i osvojio 13,92 odsto glasova birača, što je bilo dovoljno za prvo mesto, ispred Gorana Miodragovića (DS), kome je poverenje iskazalo 13,26 građana.
Radović je posle razlaza sa SPS-om formirao svoju stranku Naš dom Srbija. Kao kandidat SPS-a tri puta je biran za republičkog i dva puta za saveznog poslanika. Isključen je iz te stranke krajem 1999. godine. Kao glavni razlozi navođeno je to što nije voleo JUL i što se sukobio sa tada neprikosnovenom Goricom Gajević.
Radović tvrdi da njegov uspeh nije neočekivan. „Politiku nikada nisam napuštao, samo nisam imao šansi da dođem do izražaja. Godinama se bavim politikom i ljudi u Trsteniku me znaju. Ovde sam više puta pobeđivao, a uspeh sam postigao uz pomoć građana.“
Zbog čega se stanar Bele kuće nameračio na Grenland? I zašto nije prvi predsednik koji je Danskoj nudio pare za zaleđeno ostrvo? Šta o svemu tome kažu Inuiti koji na njemu žive, zvanični Kopenhagen, Evropljani i ostali? U čemu leže stvarni američki interesi? Kako mogu izgledati koraci Vašingtona za preuzimanje Grenlanda? I koliko je realna američka okupacija ovog ostrva
Grenland je negostoljubivo ostrvo – oko 80 odsto teritorije prekriveno je ledom i u centralnim delovima ostrva temperatura je u proseku minus 31 stepen Celzijusa, a ume i da padne do minus 67. U takvim uslovima eksploatacija prirodnih resursa bušenjem i rudarenjem veoma je teška, ponekad i nemoguća
Rut, majka dvoje dece, koja stanuje na pet minuta peške od mesta pogibije Rene Gud i koja je prošla obuku za posmatranje poštovanja Ustava, kaže za “Vreme” da u danima nakon ubistva Rene Gud Mineapolis liči na poprište s obrisima građanskog rata i da agenti ICE idu od vrata do vrata, ali da su njene komšije još odlučnije da se suprotstave “njihovom teroru” nakon ove tragedije
Svedoci smo uznemiravajuće situacije: dok Evropljani brane suverenitet Ukrajine, Tramp je pogazio suverenitet Venecuele, a povodom Grenlanda preti suverenitetu Danske. Igra haosa tek je počela. Svetski lideri pokušavaju da pronađu odgovor kako da se suoče sa talasom Trampove nove izvedbe američkog imperijalizma. Posle vojne operacije u Venecueli nameće se pitanje šta taj agresivni, neokolonijalni potez, direktno suprotan međunarodnom pravu, znači za ostatak sveta
Verski režim u Iranu rešio je da i ovaj talas protesta uguši u krvi. To će mu poći za rukom ukoliko Sjedinjene Države ne intervenišu. Donald Tramp bi pre mogao biti zainteresovan za mini-bombardovanje nego za pokušaj promene režima
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
