Donald Džonston, advokat i političar, nosilac odlikovanja Oficir francuske Legije časti i Oficir Reda Kanade, generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u periodu od 1996. do 2006, održao je u četvrtak 20. septembra u prostorijama Delta Holdinga predavanje pod nazivom „Etika u biznisu i etički problemi u zemljama u razvoju“. Predavanje, čije delove prenosimo, organizovali su Momentum Business Club i COTRUGLI Business School, pod pokroviteljstvom kanadske ambasade u Beogradu.
Oslanjajući se na poruku Mahatme Gandija, citirane u naslovu ovog teksta, Džonston u pohlepi pojedinca vidi koren za celokupno neetičko ponašanje u poslovanju. „Moja definicija pohlepe je bogaćenje na štetu drugoga, a neetičke poslovne prakse delim na dve kategorije: one koje su prevarne i nezakonite, podležu sankcijama koje nameće država, koje često podrazumevaju novčane, pa čak i kazne zatvora i one neetičke prakse koje nisu nezakonite i za koje još ne postoje i možda nikada neće postojati sankcije i kazne koje nameće država.
Obe navedene kategorije podrazumevaju nečije bogaćenje na štetu drugih. Odgovor na krivična dela koja spadaju u prvu kategoriju je jasan: rigorozna primena važećih zakona i propisa, pod pretpostavkom da postoji odgovarajući pravni okvir sa pratećim javnim institucijama uključujući i nezavisan, pošten i efikasan pravosudni sistem.
Odgovor na prakse koje spadaju u drugu kategoriju je problematičniji. Uzmite finansijski debakl koji je započeo skandalima sa problematičnim hipotekarnim kreditima u Sjedinjenim Američkim Državama i koji su bili šibica koja je zapalila globalnu ekonomsku krizu iz koje tek treba da izađemo. Da li su postupci nekih lica u sektoru finansijskih usluga bili nezakoniti? Možda nisu, ali su nesumnjivo bili neetički u mnogo slučajeva. Možda su bili u skladu sa zakonom, ali su bili pogrešni!“, tvrdi Džonston.
Govoreći o stanju u Srbiji, kao zemlji u tranziciji, Donald Džonston je izričit: prioritet je obračun sa korupcijom. „U sadašnjem okruženju i fazi evolucije ka tržišnoj privredi, Srbija mora da se, pre svega, pozabavi neetičkim poslovnim praksama koje spadaju u prvu kategoriju, naročito korupcijom.
Napad na korupciju mora da bude prioritet da bi se uspostavila poslovna klima u koju će i strani i domaći investitori imati poverenje, a to je i bitan preduslov za prijem u međunarodnu zajednicu, prvenstveno Evropsku uniju.
Uz punu svest da postoje i drugi veliki problemi koji stoje na putu takvog članstva, ipak je raširena korupcija jedan od najvećih problema. Ona je rak u tržišnim privredama u razvoju, jer u velikoj meri narušava funkcionisanje sistema slobodnog tržišta i zadržava evoluciju Srbije koja se trenutno bori sa teškim privrednim problemima – ona čak ima i makroekonomske uticaje jer se norme pravednih slobodnih tržišta podrivaju na štetu privrednog rasta. Mada govorimo o Srbiji, korupcija postoji u svim zemljama, kao što smo saznali iz rada organizacije Transparency International i njenog Indeksa percepcije korupcije.“
Prema Džonstonu, ukoliko je državna uprava korumpirana, biće korumpirana i privreda u toj zemlji, odnosno gotovo je nemoguće imati etičku poslovnu zajednicu u zemlji sa veoma korumpiranom državnom upravom. „To ne znači da će biti korumpirana svaka bakalnica ili porodično preduzeće, ali znači da će firme koje zavise od države u pogledu koncesija, dozvola, licenci i povlastica da bi mogle da posluju, uključujući tu uvoz i izvoz, verovatno biti iskvarene političkim i birokratskim procesima.
Kako se definiše veoma korumpirana vlada?
Najbolji izvor koji imamo je organizacija Transparency International, koja ocenjuje zemlje na osnovu percepcija prikupljenih od firmi koje su poslovale sa tim zemljama ili radile u njima. Vremenom je ova metodologija stekla veliki kredibilitet. Indeks percepcije korupcije za 2011. godinu pokazuje da frustracija javnosti ima osnova. Nijedan region niti zemlja na svetu nisu imuni na štete od korupcije. Ogromna većina od 183 ocenjene zemlje ima ocenu ispod pet na skali od 0 (veoma korumpirana) do 10 (veoma čista). Na vrhu liste su Novi Zeland, Danska i Finska, dok su Severna Koreja i Somalija na dnu. Srbija je na listi Indeksa na 86. mestu i izjednačena je sa Bugarskom, a vrstu korupcije koju sam opisao može delotvorno rešavati samo poštena državna uprava i pošteni funkcioneri na svakom nivou: nacionalnom, lokalnom i opštinskom. Oni moraju da budu dobro obučeni i dobro plaćeni. To je veoma dobra investicija. Moja zapažanja su potvrdila da nijedna vlada, ma koliko briljantna ili kreativna bila, ne može da bude široko delotvorna u realizaciji društvenih i ekonomskih ciljeva svog naroda bez prvoklasne javne službe“, kaže Donald Džonston i zaključuje: „Na kraju, dok tražimo pristupe za stvaranje etičke poslovne klime i dok se borimo protiv korupcije, bilo u javnom bilo u privatnom sektoru, ne smemo da podignemo očekivanja previsoko. S obzirom na prirodu ljudske pohlepe, borba protiv korupcije je neprekidan i, najverovatnije, beskonačan zadatak. Međutim, sve zemlje treba da teže tome da je suzbiju u meri u kojoj je to moguće i da svoje individualne rejtinge podignu bar iznad rejtinga 5 na skali Indeksa percepcije korupcije TI.“
