Postoji razlika između naučne prognoze i naučnog predviđanja. Naučnom predviđanju toleriše se viši stepen greške, što ne znači da dobijene rezultate treba prihvatiti sa nevericom ili ih potpuno odbaciti. Naprotiv! Da budemo sasvim konkretni. Ako naučna predviđanja istraživača Univerziteta u Novom Sadu i Instituta za ratarstvo govore da će prosečna temperatura u Vojvodini u narednih petnaest godina biti viša nego što je danas, onda je velika verovatnoća da će tako i biti. Da li će se kroz taj tolerisani stepen moguće greške provući banane, avokado ili neka severnija vrsta rajske ptice ostaje da se vidi!? I to vrlo brzo. No, šalu na stranu. Klimatske promene i eventualne posledice tih procesa svakako da nisu nova tema, ali ono što bi se kod nas moglo okarakterisati kao novo jeste organizovanje timova istraživača iz različitih naučnih oblasti koji imaju zadatak da proučavaju navedene promene i njene prateće efekte. Njihova pažnja pre svega usmerena je na pitanje proizvodnje hrane.
ADAGIO PROJEKAT: Savremena nauka još nije na takvom nivou da klimu na planeti prilagodi čoveku. Upravo suprotno, jedino što nauka u ovom trenutku može da uradi jeste da što lakše i što „bezbolnije“ prilagodi čoveka klimi. Pitanje kako se prilagoditi klimi i njenim promenama jedan je od ključnih zadataka grupe evropskih naučnika okupljenih oko projekta ADAGIO (ADAption of agriculture in Europian reGIOns). Na čelu ovog internacionalnog projekta pod pokroviteljstvom Evropske komisije nalazi se austrijski profesor Jozef Ejcinger (Jozef Eitzinger), koji pred sobom ima kompleksan zadatak. Pre svega neophodno je izjednačiti naučna saznanja među jedanaest stručnih timova iz deset evropskih i jedne afričke zemlje (Egipat). Nakon toga utvrđuje se stepen očekivanih klimatskih promena. Pod najzančajnijom klimatskom promenom svakako se podrazumeva očekivano povećanje prosečnih temperatura. Prema procenama od kojih se polazi, poljoprivreda u Srbiji će kao i u Rumuniji, Bugarskoj, Češkoj, Poljskoj, Austriji, Rusiji, Italiji, Grčkoj i Španiji biti izložena najdrastičnijim posledicama klimatskih promena. Odnosno, povećanje temperature moglo bi da bude najdrastičnije upravo u navedenim zemljama. Zadatak istraživača je da nakon utvrđenog stepena klimatskih promena izrade naučno predviđanje koje će jasno pokazati eventualne posledice pre svega na poljoprivredni sistem određene zemlje. Srpski tim na čijem čelu se nalazi prof. dr Dragutin T. Mihajlović iz Centra za meteorologiju i prognozu životne sredine sprovodi istraživanje na tri lokacije u našoj zemlji – Subotici, Novom Sadu i Arilju. Nakon nekoliko meseci rada dobijeni su i prvi rezultati.
TOPLIJE ZA 1,5 STEPENI: Dr Branislava Ilić sa Katedre za meteorologiju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu član je srpskog tima istraživača uključenih u ADAGIO projekat. Primenom standardnih naučnih metoda koje pored ostalog podrazumevaju analizu više desetina klimatskih scenarija, dr Ilić je došla do podataka da će prosečna temperatura u narednih petnaest do sedamnaest godina u široj okolini Novog Sada biti viša za oko 1,5 stepeni. „Svi rezultati pokazuju da će u narednom periodu leto biti duže, sa manje padavina i višim temperaturama. U najboljem slučaju mogu se očekivati vremenske prilike poput ovogodišnjih. Najgori scenario pokazuje da će ovogodišnje letnje temperature uskoro biti zamenjene još višim. Da budem potpuno jasna, to ne znači da će svaka naredna godina biti sve toplija. Ne, povećanje temperature neće biti ravnomerno raspoređeno, ali zbirno gledano do 2025. godine prosečna temperatura će biti viša za 1,5 stepeni u odnosu na sadašnjost“, kaže dr Ilić.
Takve promene ne mogu proći bez ozbiljnijih posledica po domaću poljoprivredu. Jedna od prvih jeste da će ukoliko se predviđanja pokažu kao tačna, prosečan zemljoradnik u Vojvodini na svojim njivama moći da uzgaja dve kulture tokom jedne godine. Dakle, mogućnost dve žetve. Ali ako se izuzme ta prednost, stručnjaci iz manje-više svih oblasti poljoprivrede upozoriće vas da pored visokih temperatura ovdašnje zemljoradnike čeka i mnogo više problema. Kao prvi navodi se pitanje navodnjavanja!? No da se vratimo istraživačkoj grupi. Polazeći od pretpostavke da će temperatura biti viša za 1,5 stepeni, članovi domaćeg istraživačkog tima sada se bave posledicama a u centru njihove pažnje nalazi se pšenica kao jedna od najvažnijih poljoprivrednih kultura. Prve procene urađene na osnovu dobijenih rezultata o povećanju prosečne temperature govore da će biti neophodno da se postojeće sorte pšenice zamene novim. To znači da je pred biogenetičarima posao potrage za genima pomoću kojih bi se dobile najbolje sorte otpornije na visoke temperature, manju količinu padavina… Ali nije samo problem stvoriti novu sortu. Članovi domaćeg istraživačkog tima ADAGIO projekta zaduženi za eventualne biljne bolesti takođe najavljuju loše vesti jer se, kako kažu, stvaraju uslovi za nastanak novih oblika oboljenja.
Seriji loših vesti ovde nije kraj jer je usled ograničenih sredstava pažnja naučnika istraživačkog tima fokusirana isključivo na najzastupljenije poljoprivredne kulture. Pšenicu pre svega. Samo ostaje da se nadamo da će državne institucije imati novca, ali i da će moći prepoznati važnost započetih projekata kako bi se dobili konkretniji rezultati, ne samo kada je reč o žitaricama i kukuruzu već i ostale biljne kulture. Naravno, u konkretnije rezultate podrazumevamo i naučno utemeljen odgovor na pitanje da li će klimatske promene doneti banane u Srbiju ili ne!? Do tada nam ostaje samo da maštamo o vojvođanskim paorima koji umesto kukuruza na svojim polovnim traktorima voze naslagane gomile banana, ili o nezadovoljnim meštanima (hm… Arilja!?) kako blokiraju puteve zahtevajući više cene avokada i uvođenje preferencijala za tržište EU-a.
I pored kontroverzi oko pitanja globalnog zagrevanja može se tvrditi da postoji naučni konsenzus koji pod klimatskim promenama pre svega podrazumeva negativan uticaj industrijskog razvoja na klimu. Opšteprihvaćen naučni stav tvrdi da sve masovnije sagorevanje fosilnih goriva (ugalj i nafta) i krčenje velikih šumskih površina najviše ugrožava atmosferu jer se povećava procenat ugljen-dioksida u njoj. Ugljen-dioksid doprinosi procesu koji se naziva „efekat staklene bašte“. Postoje indikacije da će pokrenuti proces klimatskih promena tokom XXI veka proizvesti dramatične posledice na globalnu ekonomiju i čovekovu okolinu.
Podaci hidrometeorološkog zavoda pokazuju da je srednji maksimum temperature vazduha u Vojvodini najviši u avgustu i iznosi oko 28ºC. Poslednja decenija XX veka, kao i u ostalim delovima planete, predstavljala je najtopliji period ikada zabeležen u Vojvodini. Međutim, baš kao i u ostalim delovima Srbije 24. jul 2007. i zvanično je postao najtopliji dan u istoriji meteoroloških merenja u Pokrajini.