Ovaj tekst ulazi u štampu kad je zahladnelo, ali to ne menja činjenicu da su primenom standardnih naučnih metoda istraživački timovi došli do podataka da će prosečna temperatura u narednih petnaest do sedamnaest godina u široj okolini Novog Sada biti viša za oko 1,5 stepeni Celzijusa. Posledice globalnog zagrevanja mogu biti i nove poljoprivredne kulture
Postoji razlika između naučne prognoze i naučnog predviđanja. Naučnom predviđanju toleriše se viši stepen greške, što ne znači da dobijene rezultate treba prihvatiti sa nevericom ili ih potpuno odbaciti. Naprotiv! Da budemo sasvim konkretni. Ako naučna predviđanja istraživača Univerziteta u Novom Sadu i Instituta za ratarstvo govore da će prosečna temperatura u Vojvodini u narednih petnaest godina biti viša nego što je danas, onda je velika verovatnoća da će tako i biti. Da li će se kroz taj tolerisani stepen moguće greške provući banane, avokado ili neka severnija vrsta rajske ptice ostaje da se vidi!? I to vrlo brzo. No, šalu na stranu. Klimatske promene i eventualne posledice tih procesa svakako da nisu nova tema, ali ono što bi se kod nas moglo okarakterisati kao novo jeste organizovanje timova istraživača iz različitih naučnih oblasti koji imaju zadatak da proučavaju navedene promene i njene prateće efekte. Njihova pažnja pre svega usmerena je na pitanje proizvodnje hrane.
ADAGIO PROJEKAT: Savremena nauka još nije na takvom nivou da klimu na planeti prilagodi čoveku. Upravo suprotno, jedino što nauka u ovom trenutku može da uradi jeste da što lakše i što „bezbolnije“ prilagodi čoveka klimi. Pitanje kako se prilagoditi klimi i njenim promenama jedan je od ključnih zadataka grupe evropskih naučnika okupljenih oko projekta ADAGIO (ADAption of agriculture in Europian reGIOns). Na čelu ovog internacionalnog projekta pod pokroviteljstvom Evropske komisije nalazi se austrijski profesor Jozef Ejcinger (Jozef Eitzinger), koji pred sobom ima kompleksan zadatak. Pre svega neophodno je izjednačiti naučna saznanja među jedanaest stručnih timova iz deset evropskih i jedne afričke zemlje (Egipat). Nakon toga utvrđuje se stepen očekivanih klimatskih promena. Pod najzančajnijom klimatskom promenom svakako se podrazumeva očekivano povećanje prosečnih temperatura. Prema procenama od kojih se polazi, poljoprivreda u Srbiji će kao i u Rumuniji, Bugarskoj, Češkoj, Poljskoj, Austriji, Rusiji, Italiji, Grčkoj i Španiji biti izložena najdrastičnijim posledicama klimatskih promena. Odnosno, povećanje temperature moglo bi da bude najdrastičnije upravo u navedenim zemljama. Zadatak istraživača je da nakon utvrđenog stepena klimatskih promena izrade naučno predviđanje koje će jasno pokazati eventualne posledice pre svega na poljoprivredni sistem određene zemlje. Srpski tim na čijem čelu se nalazi prof. dr Dragutin T. Mihajlović iz Centra za meteorologiju i prognozu životne sredine sprovodi istraživanje na tri lokacije u našoj zemlji – Subotici, Novom Sadu i Arilju. Nakon nekoliko meseci rada dobijeni su i prvi rezultati.
TOPLIJE ZA 1,5 STEPENI: Dr Branislava Ilić sa Katedre za meteorologiju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu član je srpskog tima istraživača uključenih u ADAGIO projekat. Primenom standardnih naučnih metoda koje pored ostalog podrazumevaju analizu više desetina klimatskih scenarija, dr Ilić je došla do podataka da će prosečna temperatura u narednih petnaest do sedamnaest godina u široj okolini Novog Sada biti viša za oko 1,5 stepeni. „Svi rezultati pokazuju da će u narednom periodu leto biti duže, sa manje padavina i višim temperaturama. U najboljem slučaju mogu se očekivati vremenske prilike poput ovogodišnjih. Najgori scenario pokazuje da će ovogodišnje letnje temperature uskoro biti zamenjene još višim. Da budem potpuno jasna, to ne znači da će svaka naredna godina biti sve toplija. Ne, povećanje temperature neće biti ravnomerno raspoređeno, ali zbirno gledano do 2025. godine prosečna temperatura će biti viša za 1,5 stepeni u odnosu na sadašnjost“, kaže dr Ilić.
Takve promene ne mogu proći bez ozbiljnijih posledica po domaću poljoprivredu. Jedna od prvih jeste da će ukoliko se predviđanja pokažu kao tačna, prosečan zemljoradnik u Vojvodini na svojim njivama moći da uzgaja dve kulture tokom jedne godine. Dakle, mogućnost dve žetve. Ali ako se izuzme ta prednost, stručnjaci iz manje-više svih oblasti poljoprivrede upozoriće vas da pored visokih temperatura ovdašnje zemljoradnike čeka i mnogo više problema. Kao prvi navodi se pitanje navodnjavanja!? No da se vratimo istraživačkoj grupi. Polazeći od pretpostavke da će temperatura biti viša za 1,5 stepeni, članovi domaćeg istraživačkog tima sada se bave posledicama a u centru njihove pažnje nalazi se pšenica kao jedna od najvažnijih poljoprivrednih kultura. Prve procene urađene na osnovu dobijenih rezultata o povećanju prosečne temperature govore da će biti neophodno da se postojeće sorte pšenice zamene novim. To znači da je pred biogenetičarima posao potrage za genima pomoću kojih bi se dobile najbolje sorte otpornije na visoke temperature, manju količinu padavina… Ali nije samo problem stvoriti novu sortu. Članovi domaćeg istraživačkog tima ADAGIO projekta zaduženi za eventualne biljne bolesti takođe najavljuju loše vesti jer se, kako kažu, stvaraju uslovi za nastanak novih oblika oboljenja.
Seriji loših vesti ovde nije kraj jer je usled ograničenih sredstava pažnja naučnika istraživačkog tima fokusirana isključivo na najzastupljenije poljoprivredne kulture. Pšenicu pre svega. Samo ostaje da se nadamo da će državne institucije imati novca, ali i da će moći prepoznati važnost započetih projekata kako bi se dobili konkretniji rezultati, ne samo kada je reč o žitaricama i kukuruzu već i ostale biljne kulture. Naravno, u konkretnije rezultate podrazumevamo i naučno utemeljen odgovor na pitanje da li će klimatske promene doneti banane u Srbiju ili ne!? Do tada nam ostaje samo da maštamo o vojvođanskim paorima koji umesto kukuruza na svojim polovnim traktorima voze naslagane gomile banana, ili o nezadovoljnim meštanima (hm… Arilja!?) kako blokiraju puteve zahtevajući više cene avokada i uvođenje preferencijala za tržište EU-a.
I pored kontroverzi oko pitanja globalnog zagrevanja može se tvrditi da postoji naučni konsenzus koji pod klimatskim promenama pre svega podrazumeva negativan uticaj industrijskog razvoja na klimu. Opšteprihvaćen naučni stav tvrdi da sve masovnije sagorevanje fosilnih goriva (ugalj i nafta) i krčenje velikih šumskih površina najviše ugrožava atmosferu jer se povećava procenat ugljen-dioksida u njoj. Ugljen-dioksid doprinosi procesu koji se naziva „efekat staklene bašte“. Postoje indikacije da će pokrenuti proces klimatskih promena tokom XXI veka proizvesti dramatične posledice na globalnu ekonomiju i čovekovu okolinu.
Podaci hidrometeorološkog zavoda pokazuju da je srednji maksimum temperature vazduha u Vojvodini najviši u avgustu i iznosi oko 28ºC. Poslednja decenija XX veka, kao i u ostalim delovima planete, predstavljala je najtopliji period ikada zabeležen u Vojvodini. Međutim, baš kao i u ostalim delovima Srbije 24. jul 2007. i zvanično je postao najtopliji dan u istoriji meteoroloških merenja u Pokrajini.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
