Odluka o formiranju novog fakulteta u Nišu, Fakulteta za srpske studije, ujedinila je akademsku zajednicu koja se odlučno usprotivila i pobunila protiv ove namere. Profesori Filozofskog fakulteta naglašavaju da je reč o nasilju prema ovoj ustanovi “otimanjem” njena tri departmana, a bez saglasnosti profesora koji na njima predaju, kao i studenata koji studiraju na ovim programima. Odgovor režima je “može nam se” uz istovremeno zanemarivanje ustavnih obaveza i akademske autonomije.
Profesorka Irena Ljubomirović je na departmanu za istoriju na Filozofskom fakultetu koji, prema donetoj odluci o osnivanju Fakulteta srpskih studija, treba da bude prebačen na novi fakultet, pored departmana za ruski jezik i književnost i departmana za srbistiku.
“Posle studentskih protesta i blokada fakulteta, ovo je odgovor vlasti na ono što se dešavalo prethodnih godinu dana”, kaže za “Vreme” Irena Ljubomirović. “I ovo što se dešava u Novom Sadu, i ovo što se dešava u Nišu sa Filozofskim fakultetom jeste upravo rezultat osvetničke politike koju ova vlast vodi protiv najobrazovanijih građana – univerzitetskih profesora, ali i studenta koji su i dalje pobunjeni. To što studenti imaju nastavu, a fakulteti normalno rade, ne znači da su studenti odustali od svojih zahteva i od svoje borbe za pravednije društvo u kom žele da žive.
“VREME”: Naveli ste nedavno da niste načelno protiv osnivanja novog fakulteta, ali jeste protiv načina na koji se ova ideja sprovodi u delo. Šta se sve zapravo dogodilo?
IRENA LJUBOMIROVIĆ: Dogodilo se mnogo toga protivzakonitog i protivustavnog. Sama činjenica da smo mi za osnivanje fakulteta saznali iz mejla koji je upućen dekanu Filozofskog fakulteta i predsedniku Saveta Filozofskog fakulteta, a da kao profesori koji su zaposleni na ova tri departmana, o tome pre toga nismo znali apsolutno ništa, govori vam da se radilo tajno, ispod žita. Meni to samo jednu stvar govori – a to je da očigledno oni koji su inicijatori takvog fakulteta nisu imali dobre namere prema svojim kolegama niti prema samoj instituciji na kojoj su i dalje zaposleni. Svi profesori koji su incijatori osnivanja ovog fakulteta i dalje su zaposleni na Filozofskom fakultetu i upravo sa pozicije profesora u ovoj ustanovi rade na njenom rušenju. Kakva je odluka Vlade, vidi se po tome što taj novi fakultet – Fakultet srpskih studija – treba da bude osnovan otimanjem tri departmana – za srbistiku, ruski jezik i književnost te istoriju. Naime, grupa anonimnih profesora bez potpisa imenom i prezimenom uputila je predlog gradonačelniku Niša Dragoslavu Pavloviću, pa je on ne razmotrivši ga i ne znajući o kojim profesorima se radi, ekspresno uputio Ministarstvu prosvete, da bi ovi takođe ekspresno u predlogu upućenom Vladi napisali da predlažu na osnovu predloga Univerziteta iako Univerzitet ništa o tome nije znao, a i Rektorat je potvrdio da o toj ideji sa Univerziteta nije bio upoznat. Zatim su odustali od Univerziteta i naveli da je u pitanju predlog Grada Niša.
Filozofski fakultet je uputio gradonačelniku dopis u kojem je tražio podrobnije objašnjenje na koji način je i kako gradonačelnik došao na ideju o osnivanju novog fakulteta, gde je studija izvodljivosti, elaborat… Pavlović je rekao da on nema ni elaborata ni studije izvodljivosti, nego da se to nalazi u Ministarstvu, da bi odatle stiglo obaveštenje u kojem se kaže da elaborat za osnivanje fakulteta nije ni potreban. Takva procedura potpuno je neustavna jer se kosi sa članom 72 Ustava kojim je zagarantovana autonomija Univerzitetu i fakultetima, te sa članom 6 Zakona o visokom obrazovanju, koji kaže da svaka visokoškolska ustanova ima pravo da samostalno odlučuje o svojoj unutrašnjoj organizaciji. Ministarstvo se poziva na član 57 Zakona o visokom obrazovanju koji kaže da Vlada može da donese odluku o osnivanju novog fakulteta statusnom izmenom visokoškolske ustanove. Mi nismo protiv osnivanja Fakulteta srpskih studija, ali to mora da bude na način na koji su osnovani drugi fakulteti – od početka akreditacije i sa novim studijskim programima.
Šta ovakav način donošenja odluka govori o položaju akademske zajednice u Srbiji danas?
Više govori o ovoj vlasti, koja ovim pokazuje: “Mi smo vlast, mi smo država i može nam se. Mi možemo da odlučimo šta god je nama volja”. Govori i da je čitava akademska zajednica stala uz nas. Ovo sve govori o onome koji je inicijator tog predloga i koji bi trebalo da se zapita da li radi nešto pogrešno s obzirom da se čitava akademska zajednica pobunila. Međutim, ovde imamo jedan u nizu primera vrlo samovoljnog ponašanja ove vlasti koja ne preza ni pred čim i kojoj akademska zajednica smeta. Ovakvim postupanjem nastoji da joj nanese što veću štetu.
Ministar prosvete kaže da ne vidi problem u tome da “pojedini profesori potraže sreću u ustanovi koja nije Filozofski fakultet”. Šta ova odluka znači za profesore sa ova tri departmana koji ne žele da pređu na drugi fakultet?
Ispada da jedna grupa profesora ima pravo da “potraži sreću” tako što će formirati drugi fakultet i tako što će unesrećiti sve ostale koji ne žele tamo da idu. To im je valjda bio i cilj. Mi smo svi potpisali ugovor o radu sa Filozofskim fakultetom. Kao redovni profesor, ja sam potpisala ugovor na neodređeno vreme, a da bih prešla da radim na drugu instituciju, treba da dam otkaz ili da mi dekan da otkaz. Mi tamo svakako nećemo ići. Na koji način nas neko može da natera da odemo da radimo negde na osnovu odluke koja je protivzakonita i protivustavna? Mi smo zaista dužni kao građani Republike Srbije da poštujemo zakone i Ustav. Ne mogu se povinovati odluci Vlade samo zato što je to odluka Vlade. Ta odluka prosto nije ispravna. Tu dolazimo do toga kako to jedna grupa profesora koja je želela da “potraži sreću”, sada osniva novi fakultet. Zamislite koliko je fakulteta i institucija u ovoj zemlji i kad bi svakom ko se ne oseća srećno na svom radnom mestu i dobije želju da osnuje novu instituciju, to bilo omogućeno. Ovo nam govori i o sprezi koja postoji između vlasti i ljudi inicijatora osnivanja ovakvog fakulteta. U međuvremenu su se kolege inicijatori u tekstovima objavljenim u “Politici” obelodanili i pokazali ko su, tako da ćete videti imena bliska režimu.
Kakvu štetu trpe studenti i šta osnivanjem ovog fakulteta gube?
Studenti su upisali Filozofski fakultet i kako su se oni izjasnili, žele da ga i završe. Fakultet srpskih studija koji želi da se osnuje, preuzimanjem tri departmana, nije ni akreditovan niti upisan u sudski registar. Dakle, postavlja se pitanje validnosti diploma koje bi se stekle na takvom fakultetu. A za fakultet koji se osniva u takvoj sprezi sa trenutnom vlašću postoji veliko pitanje šta će biti s njim da u budućnosti kada sigurno dođe do promene vlasti. Pritom, taj fakultet ima problem i sa kadrom koji treba da uposli jer treba da nadomeste sve ljude koji ne žele da pređu tamo. Pitam se koji su ti stručnjaci i naučnici koji će pristati da rade na takvom fakultetu kada se osniva na način protiv kojeg se čitava akademska zajednica pobunila. Ne znajući kakva je budućnost tog fakulteta, ljudi tamo neće tako lako odlaziti. Tu će i studenti biti na gubitku – ko će im predavati i kakve će diplome dobivati posle četiri godine studiranja?
Ako profesori i studenti na koje se ova odluka najviše odnosi nisu uključeni, koga onda ova odluka zapravo predstavlja?
Ova odluka predstavlja tu malu grupu ljudi. Radi se o trinaestoro profesora sa Filozofskog fakulteta – od toga se dve koleginice koje su bile “za” na nastavno-naučnom veću nisu oglasile ni “za” ni “protiv”, tako da ne znam koliki je njihov broj sada, ali se radi o jednoj manjini. Nas je 37 nastavnika na ova tri departmana, njih je 13, od kojih je dvoje upitno. Imamo manjinu koja želi da sprovede ovu odluku iako su studenti apsolutno protiv toga; oni su se izjasnili u anketi i to oni koji su trenutno aktivni i redovno studiraju. Postavlja se pitanje i održivosti ovakvog Fakulteta srpskih studija jer ova tri departmana upisuju nedovoljan broj studenata, a to je trend poslednjih godina. Mi u okviru Filozofskog fakulteta, pored departmana koji upisuju veći broj studenata, možemo da nadomestimo, uslovno rečeno, te studente i to što upisujemo manji broj studenata i da tako opstajemo na fakultetu. Filozofski fakulteti su osnovani i zamišljeni tako da humanističke nauke i discipline budu unutar Filozofskog fakulteta, a to je od samog osnivanja. Nije problem u postojanju Fakulteta za srpske studije, takvih tvorevina ima i u susedstvu. Recimo, u Hrvatskoj postoji jedan takav fakultet, ali taj nije nastao oduzimanjem departmana, nego je nastao iz početne akreditacije.
Dok je ova odluka bila na nivou predloga, u njemu je navedeno da se fakultet osniva baš u Nišu, zbog pretnje multietničnosti i različitih istorijskih uticaja na ovom području. Šta ovo znači?
Nije mi jasno, kada su kolege rekle, da se fakultet osniva zarad obnove i jačanja nacionalnog identiteta. Ja ne razumem na koji način je nama u Nišu ugrožen nacionalni identitet. Takođe, na ovim prostorima pretnju multietničnosti ne vidim i ne razumem. Ali da su to pravi i stvarni razlozi, kolege su mogle da deluju i na samom Filozofskom fakultetu i zaštite to što žele da štite tako što su mogli u okviru postojećih studijskih programa preko izbornih predmeta da uvedu tokom procesa reakreditacije ono što kažu da žele da rade na novom fakultetu. Ali, nije to cilj. Cilj osnivanja Fakulteta za srpske studije jeste razaranje postojećeg Filozofskog fakulteta, narušavanje njegove celovitosti i integriteta. Osnivanje ovog fakulteta, na ovaj način, značilo bi početak kraja Filozofskog fakulteta. Neko ima očigledno veliku potrebu i želju da se razračuna sa Filozofskim fakultetom. Taj njihov argument za osnivanje fakulteta ne stoji i nije istinit.
Kako tumačite pojam srpske nauke?
Ja sam ‘antičarka’ i predajem antičke civilizacije. Srpske nauke ne znam kako da tumačim osim da se verovatno moji predmeti na tom novom fakultetu ubuduće ne bi izučavali. Ako izučavate samo nacionalnu istoriju i njom se bavite, onda ovim predmetima koje ja držim tamo nema mesta. Kako možete sagledavati sopstvenu istoriju bez šireg konteksta, bez sagledavanja pojava i događaja u svetu toga vremena? To je apsolutno nemoguće. Ne možete sagledavati i razumeti događaje u srednjem veku, a da pre toga niste izučavali antičku istoriju. To je kontinuitet koji se ne može izučavati i posmatrati izolovano. Šta postoji iza toga? Ništa drugo nego lične ambicije pojedinaca koji žele da se domognu upravljačkih funkcija, a nisu mogli da ih ostvare na Filozofskom fakultetu, kao i lične ambicije pojedinca koji smatraju da bi trebalo da ostave nešto kapitalno iza sebe na pozicijama političke moći. Tu vidim samo i isključivo lične ambicije i interese koje pojedinci žele da ostvare.
Šta mislite da će proisteći iz ovoga? Hoće li Filozofski fakultet uspeti da se odupre nasilnom otcepljenju njegovih katedri?
Verujem da će Filozofski fakultet uspeti zahvaljujući podršci koju dobija od čitave akademske zajednice i zahvaljujući tome što su istina i pravda na strani Filozofskog fakulteta. Filozofski fakultet se žalio i Ustavnom sudu, i Upravnom sudu, i Nacionalnom savetu, i Nacionalnom akreditacionom telu ukazavši na sve nepravilnosti i neregularnosti do kojih je došlo prilikom sprovođenja ovog fakulteta. Verujem da ćemo se odupreti tome, ali smatram i da najveću snagu Filozofskog fakulteta čine njegovi studenti. Mislim da će oni zajedno sa svojim profesorima uspeti da odbrane Filozofski fakultet. Ovo ne sme da se dozvoli jer bi značilo nezapamćen presedan u akademskoj zajednici.
