Posle dramatičnog hapšenja Slobodana Miloševića, 1. aprila ove godine protiv njega i Mihajla Kertesa, Nikole Šainovića, Jovana Zebića u beogradskom Okružnom sudu bila je otvorena istraga zbog zloupotrebe službenog položaja, s tim što je Miloševiću bio određen pritvor od 30 dana koji je po isteku bio produžen na još dva meseca. U međuvremenu je porodica Milošević angažovala tim od sedam branilaca, beogradskih advokata, koji su uporno tvrdili da je bivši predsednik nevin i da mu nije mesto u zatvoru. Ipak, okružni tužilac Rade Terzić nije odustajao od krivičnog gonjenja: saslušavani su okrivljeni, mnogobrojni svedoci, proučavani nalazi saveznog budžetskog i deviznog inspektora kao i dokazi koji su ukazivali da su okrivljeni zloupotrebljavali službeni položaj i načinili ogromnu novčanu štetu.
Preokret je nastao kad je savezna vlada u nepotpunom sazivu, odnosno bez predstavnika crnogorske socijalističke partije, 23. juna usvojila Uredbu o saradnji sa Haškim tribunalom koji je odmah stupio na snagu. Bio je to jasan signal da će Milošević završiti u Hagu.
ŠOK BOMBA: Savezni ministar pravde Momčilo Grubač dostavio je u međuvremenu Okružnom sudu u Beogradu zahtev Međunarodnog krivičnog suda u Hagu za predaju Slobodana Miloševića čime je konkretna saradnja pokrenuta u skladu sa Uredbom savezne vlade, bilo je saopšteno u Birou za komunikacije Vlade Srbije. Međutim, advokatski tim branilaca Slobodana Miloševića predviđao je da će Savezni ustavni sud, inače zasut inicijativama i predlozima da se oceni ustavnost i zakonitost Uredbe, odlučiti da Milošević ne može biti legalno isporučen Hagu. To se i dogodilo: nakon sednice Saveznog ustavnog suda izvestilac, sudija Aranđel Markićević, je saopštio 28. juna odluku kojom taj sud „zabranjuje svim državnim organima SRJ i Republike Srbije preduzimanje bilo kakve radnje usmerene na predaju Slobodana Miloševića krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju“. Uzgred, Markićević je ranije bio visoki stranački funkcioner SPS protiv koga je Ministarstvo finansija podnelo krivičnu prijavu zbog malverzacija sa stanovima.
Advokati bivšeg predsednika su trijumfovali: odmah su zamolili upravnika Centralnog zatvora da Miloševiću prenese odluku Suda, a advokat Toma Fila je kratko prokomentarisao da „dosadašnji Miloševićev put više ne vodi u Hag“. Branimir Gugl, jedan od branilaca bivšeg predsednika koji se najviše istakao u opštem takmičenju advokata ko će se više pojaviti u novinama, najavio je „da bi već u ponedeljak Slobodan Milošević mogao da se pojavi na konferenciji za novinare u Medija centru jer mu tog dana, 31. juna, u 5 ujutru ističe tromesečni pritvor“. Međutim, istovremeno dok su branioci slavili „pobedu prava nad političkim nasiljem“, Vlada Srbije zasedala je na vanrednoj sednici hitno zakazanoj povodom odluke Saveznog ustavnog suda kojom je Uredba o saradnji sa Haškim tribunalom savezne vlade proglašena neustavnom. Premijer Zoran Đinđić je istog dana, 28. juna uveče, saopštio da je Milošević predat organima Tribunala u Hagu, što je na branioce bivšeg predsednika delovalo kao šok bomba koja je ceo tim rasturila. Još kada su saznali da je Vrhovni sud Srbije odbacio njihov zahtev za izuzeće Gorana Čavline, istražnog sudije Okružnog suda, koji vodi krivični postupak protiv Miloševića i njegovih partijskih drugova, Vide Petrović Škero, predsednika Okružnog suda, i Radeta Terzića, okružnog javnog tužioca, fijasko branilaca bio je potpun. Ipak, nisu gubili nadu: ponovo su zatražili izuzeće istih ljudi ali i podneli zahtev za izuzeće Leposave Karamarković, predsednika Vrhovnog suda Srbije, zbog odbacivanja zahteva za izuzeće Čavline, Škero i Terzića. Takođe su zatražili izuzeće Staniše Ivanovića, v.d. republičkog tužioca.
Međutim, tužilac Terzić je izjavio da se istraga protiv Miloševića i ostalih nastavlja saslušanjima svedoka i ponovnim ispitivanjima okrivljenih. „Mi ne znamo dokle će Slobodan Milošević biti u Hagu, ali to ne znači da se postupak obustavlja. Postupak se protiv Miloševića može prekinuti ukoliko ne bude dostupan našim organima po završetku istrage“, objasnio je Terzić.
HAŠKI MARATON: E, sad je nastala trka ko će od advokata u Hagu braniti Miloševića. „Sem mene niko za sada nema šengensku vizu“, javio se Branimir Gugl. U nedelju 1. jula bilo je potvrđeno da u Hag odlazi da brani Miloševića advokat Zdenko Tomanović koji je u međuvremenu uspeo da dobije vizu. „Gospodina Miloševića treba da brani veliki tim advokata Kineza, Rusa, Amerikanaca…“, predložio je advokat Toma Fila napominjući da on neće biti branilac bivšeg predsednika, jer je „svoje završio kad je Ustavni sud doneo odluku povodom Uredbe savezne vlade o saradnji sa Tribunalom“. Inače, Fila kaže da mu je Slobodan Milošević rekao da „ako me Srbija izda, hoću da me brane strani advokati“.
Jedan od branilaca Slobodana Miloševića pred domaćim sudom advokat Momčilo Bulatović je pojasnio o čemu je zapravo reč: „Ne zna se ko će još osim kolege Tomanovića braniti gospodina Miloševića… Sve zavisi od troškova odbrane, akontacije, honorara…“ Branimir Gugl bio je još jasniji: „Što se nas tiče, da su nam izmireni troškovi odbrane, svi bismo već bili u Hagu.“
Sve u svemu, čini se da tim advokata koji je bio angažovan da Miloševića brani u beogradskoj Palati pravde zbog zloupotrebe službenog položaja nije do dan-danas naplatio svoj trud. Njihove nade da će u Hagu o trošku Tribunala braniti Miloševića su, bar za sada, potonule budući da je optuženi odlučio da se sam brani na svoj način, odnosno da će se haškim optužbama suprotstaviti „političkom odbranom“, što bi u krivičnom postupku, najblaže rečeno, bio nonsens bez presedana.