Novi broj „Vremena“
Šoškić za „Vreme“: Znamo ko je ko
Bivši guverner Dejan Šoškić, kandidat Studentske liste, u razgovoru za novi broj „Vremena“ najavljuje da će nova vlast ukloniti loše kadrove, doneti zakon o lustraciji i ispitati poreklo imovine
Intervju: Dejan Šoškić, ekonomista
Narod ili korupcija
Koga vidimo kao “velike znalce” u tom režimu koji nešto tobože znaju? Uglavnom priučene ljude sa kupljenim diplomama. Kod njih su evidentno najveći “znalci” jedna osoba koja je navodno završila neku dopisnu loše rangiranu biznis školu u ruralnoj Americi, jedan dva puta dokazani plagijator, a i jedna starija žena koja je navodno doktorirala na jednom privatnom fakultetu, na kome je njen predsednik stranke otprilike u isto vreme završio master tezu čiji naslov nije znao da kaže kad je javno upitan o tome. Studentska lista ima više od 140 doktora nauka. U pitanju su ljudi neuporedivo većih sposobnosti. O razlici u čestitosti i moralu ne treba trošiti reči
IZBORI 2026: Izlaznost
Svaki birač više glas je protiv režima
Visoka izlaznost će, kažu sagovornici “Vremena”, biti pokazatelj da li je Studentski pokret, kao neočekivana politička sila koja se pojavila nakon novosadske tragedije, uspeo u nameri da građanima vrati nadu da je moguće izaći iz ćorsokaka u kojem se zaglavila Srbija. Istovremeno, ona će biti i znak da naprednjaci nisu uspeli da značajan broj građana koji su protiv njih oteraju u apstinenciju
Izbori 2026 (II)
Šta nas čeka posle 25. oktobra
Studentska pobeda otvara pitanje predaje vlasti, pobeda SNS a pitanje prihvatanja rezultata, a osporen ishod novu fazu političke krize. Bojan Pajtić i Dragan Popović za “Vreme” govore o tome šta bi moglo da se dogodi nakon zatvaranja biračkih mesta, ali i zašto promena počinje pre formiranja nove vlade
Predsednički izbori 2026.
Biranje najboljeg među jednako dobrima
Iako im je fokus na parlamentarnim izborima, studenti su najavili da će imati kandidata za predsednika. Koga će i na koji način studenti izabrati da predstavlja pokret koji insistira na decentralizaciji, i može li taj kandidat da okupi dovoljno širok krug birača i dobije podršku opozicije? Da li će ishod parlamentarnih izbora da odredi poziciju iz koje će studenti ući u predsedničku trku
Politički marketing 2026.
Šta govore i pokazuju predizborne kampanje
Vlast i dalje računa na strah, kontrolu medija i sukob sa političkim protivnicima, dok Studentski pokret pokušava da nametne drugačiji jezik političke mobilizacije. Šta se promenilo u izbornim kampanjama u Srbiji od 1990. godine i da li su stari modeli izgubili moć da ubede birače
Intervju: Marijana Cvetković
Umetnik ne sme ostati socijalni slučaj
“Najteže će biti ukloniti nasleđe ove vlasti – taloge nacionalizma i klijentelizma koji su zagadili kulturu i njene institucije. Tu spada i kultura individualizma i ličnog interesa, surevnjivost i sumnjičavost među ljudima. Želimo da u sistem kulture prelijemo kulturu zajedništva, odgovornosti jednih prema drugima i solidarnosti iz studentskog pokreta, ali i mnoga slična iskustva koja smo stekli na nezavisnoj kulturnoj sceni u prethodnim decenijama borbe”
Vlast, policija i građani
Koliko ih je i kakvi su
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) je sa nešto više od 41.000 pripadnika najveća oružana formacija na teritoriji Srbije, ali je veoma teško proceniti njegovu pravu snagu. I to ne samo što nije poznato kolika je stvarna popuna jedinica, već i zbog toga što MUP “boluje” od veoma visoke politizacije rukovodećih struktura i vrlo čudnih i neprimerenih konekcija nižih ešalona sa podzemljem
Tango između institucija i kriminala
Mladost bez budućnosti
Javna je tajna da je najmanje 150 mladih, samo iz Beograda, redovno na raspolaganju kriminalnim klanovima. Regrutuju ih kao kurire, da odu po ili odnesu novac, drogu, poruku, ali i da bacaju Molotovljeve koktele po lokalima, ubijaju i ranjavaju, kao i ono što im ne govore ali se podrazumeva – da budu uhapšeni. Deluje da su kriminalne vođe veoma pažljive i kad je reč o dopuni policijske i tužilačke statistike. Više javno tužilaštvo u Beogradu iz dana u dan hvali se kako rešava slučajeve ubistava i ranjavanja, kao i trgovine drogom. Osumnjičeni koje hapse sve su mlađi, jedva punoletni, statistički se zavodi da je slučaj rešen, a šefovi organizovanog kriminala nisu ni taknuti
Požar na zidinama Niške tvrđave
Kome verovati: Vučiću ili sopstvenim očima
Umesto odgovora na pitanja o organizaciji skupa, merama zaštite od požara i postupanju odgovornih, javnost je od predstavnika vlasti dobila tvrdnje da štete nema i da su snimci koji prikazuju požar proizvod veštačke inteligencije
Srbija i nuklearke
Da li su isplativi mali modularni reaktori
Čak i kada bi Srbija izabrala tehnologiju i obezbedila finansiranje, ostalo bi pitanje lokacije budućeg nuklearnog postrojenja: složene analize geoloških i seizmičkih karakteristika, dostupnost rashladne vode, povezanost sa elektroenergetskom mrežom, uticaj na životnu sredinu, nuklearna sigurnost. Utoliko to nije samo tehničko već i političko pitanje: koja bi lokalna zajednica bila spremna da prihvati mali atomski reaktor
Inovativni lekovi
Zašto Srbija kaska za Evropom
Veliki deo evropskih zemalja prešao je na veće finansiranje inovativnih lekova, jer taj trošak dugoročno premašuje cenu klasičnog lečenja. Naš sagovornik naglašava da se u Srbiji prioriteti u zdravstvu utvrđuju tako što se uradi istraživanje javnog mnjenja. Pa onda daj da radimo ono što je najpopularnije
Tribine “Vremena”: “Srbija pred izborom”
Režim nudi samo nasilje
Treća tribina u serijalu “Srbija pred izborom”, koji nedeljnik “Vreme” organizuje uoči predstojećih izbora, održana je 5. oktobra u Čačku. Na godišnjicu pada Miloševićevog režima okupili smo se u gradu koji je tom događaju dao veliki doprinos, u trenutku kada se Srbija ponovo nalazi pred istorijskim izborom: između kleptokratskog režima s jedne i naroda i studenata s druge strane. Odlučuje se o budućnosti zemlje: hoćemo li i dalje živeti pod nenormalnim kultom ličnosti, izloženi korupciji koja ubija, ili ćemo postati normalna i uređena država. A kada je reč o izborima kao načinu da se ta odluka donese, koje su sličnosti, a koje razlike između 5. oktobra 2000. i današnjih prilika? O ovim i drugim temama govorili su: profesor Bojan Pajtić, novinar OzonPressa Stojan Marković i novinar “Vremena” Nedim Sejdinović. Tribinu je vodio Filip Švarm, glavni i odgovorni urednik “Vremena”
Novi broj „Vremena“
„Neprijatelj“ napada Vučića i Srbiju, a zna se kako se postupa sa takvima
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Izbori 26
Režim protiv dijaspore
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – u Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Muke po gradonačelniku
Šapić preživeo 6. oktobar
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Izborna propaganda: Naprednjaci i žene
Kuća, deca i da ćute
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Intervju: Sara Valentik, Studentska lista
Srbija mora da bude država bez korupcije i mafije
“Studentska lista ima veliki broj stručnih ljudi iz različitih oblasti – zdravstva, poljoprivrede, kulture i drugih. Imamo mogućnost da zajedno stvaramo rešenja i dajemo predloge, jer je svako od nas stručan u nekoj oblasti. Zajedno možemo da stignemo do našeg cilja”
Izbori u Bosni i Hercegovini
Dodikov povratak, ako je ikuda i odlazio…
Etnonacionalisti su pobijedili na svim stranama, glasači su zbili nacionalne i klijentelističke redove, jer kako drugačije analizirati stanje društva u kojem Mićo Kraljević, čovjek osuđen zbog otmice drugog narodnog poslanika i sa potvrđenom optužnicom zbog veličanja ratnih zločinaca, dobije 7500 glasova, dok advokatica i aktivistkinja u borbi za zaštitu ljudskih prava Jovana Kisin osvoji 1800 glasova. Korupcija, kriminal i zločini postali su vrijednosne paradigme ovog društva
Trideset godina kasnije: Studentski protest 1996-1997.
Srbija je ponovo svet
Protest je (vidi sliku) trajao dugo, više od 100 dana i izgledalo nam je da se tako nešto više nikada neće dogoditi. Naša ideja bila je da taj protest donese promenu koja će svim generacijama posle nas omogućiti da se normalno školuju i da nikada više ne provode čitavu zimu na ulici. Naših 100 dana, međutim, pretvorilo se u 700 dana današnjih studenata. Naše povlačenje bilo je trajno, njihovo taktičko
Intervju: Vladimir Obradović, novi predsednik IPMA fondacije
“Šta znaš” mora postati važnije od “čiji si”
Poređenje sa Milanom Nedeljkovićem (predsednikom Upravnog odbora BMW AG) svakako mi prija, mada govorimo o veoma različitim organizacijama i karijerama. Poruku smatram važnijom od nas dvojice: Srbija nema problem sa nedostatkom talentovanih i obrazovanih ljudi
Tribine “Vremena”: “Srbija pred izborom”
Naprednjačka kampanja straha
Druga tribina u serijalu “Srbija pred izborom”, koji nedeljnik “Vreme” organizuje uoči predstojećih izbora, održana je 27. septembra u Banatskom Velikom Selu, u prostorijama Soltur 95. Kako izgledaju predizborne kampanje i šta njihovi dosadašnji rezultati govore o odnosu političkih snaga? Šta pokazuju istraživanja javnog mnjenja, šta smo do sada videli i šta možemo da očekujemo u danima koji prethode izborima, na sam izborni dan i nakon njega? O tome smo razgovarali, ali i o medijskoj sceni u predizbornom ambijentu – o ogoljenoj propagandi i načinu na koji vlast pokušava da oblikuje javnost. Neizostavne teme bile su i režimsko nasilje, izborne prevare, pritisci i različiti oblici političkih manipulacija, kao i uloga međunarodne zajednice i njeno mesto u ovdašnjim političkim procesima. Pred vama je transkript dela razgovora.Govornici: Dušan Lj. Milenković, politički konsultant; Željko Bodrožić, novinar i predsednik NUNS-a; Nedim Sejdinović, novinar nedeljnika “Vreme”; moderator: Filip Švarm, urednik “Vremena”
Mediji
Vreme izbora: Jedni drugima čuvamo leđa
U septembru je „Vreme“ oborilo rekorde čitanosti i gledanosti. U oktobru, mesecu preloma, pozivamo Vas da se pretplatite i iskoristite veliki popust
Izbori 2026.
Ko koga stavlja na „ignore”: MSP se obraća biračima kao da je SNS
Ministarstvo spoljnih poslova, iako državna institucija, usred izborne kampanje direktno pokušava da se raspravlja sa jednim od učesnika na izborima - Studentskom listom
Analiza
SNS u televizijskim debatama cilja lenje i kolebljive birače
Kako se ko snalazi u debatama? Zašto se tamo ide ili ne ide? O tome piše „Vreme“ u novom broju
Novi broj „Vremena“
Peti oktobar i drugi duhovi: Šta ako režim ne prizna poraz?
U novom broju „Vreme“ donosi niz analiza i intervjua u susret izborima 25. oktobra
