Nagrada za istraživačko novinarstvo
Jovana Gligorijević, novinarka nedeljnika “Vreme”, dobitnica je ovogodišnje nagrade za istraživačko novinarstvo “Dejan Anastasijević”. Njen tekst “Seksualno nasilje u Istraživačkoj stanici Petnica: Zavera ćutanja koja je dugo trajala”, objavljen u našem nedeljniku, proglašen je najboljim u kategoriji štampanih medija. U istoj kategoriji, pored teksta koleginice Gligorijević, još dva iz užeg izbora objavljena su u našem nedeljniku – “Štekovi, nasilje i veze sa bezbednosnim službama” Saše Dragojla i “Pritajena kompanija, skrivena država” Nemanje Rujevića.
Za nagrađeni tekst se u obrazloženju NUNS-ovog žirija kaže da je “višestruko značajan i njegov doseg prevazilazi godinu za koju je autorka nominovana za nagradu”.
“Jovana Gligorijević je postavila zanatski i etički standard koji svako onaj ko se bavi novinarstvom – pogotovo istraživačkim – nikada ne bi smeo smetnuti sa uma. Njen tekst je precizan i jasan, pojave su nazvane pravim imenom bez podilaženja bilo kojoj interesnoj grupi, tema je obrađena isključivo u javnom interesu, svaki senzacionalizam je bio isključen, a posebno treba naglasiti i zaštitu žrtava na način kakav gotovo nije zabeležen u novinarskoj praksi Srbije”, saopštio je žiri. A nagrađena koleginica Gligorijević je nakon proglašenja rekla da je “nagrada zapravo na leđima svih onih žena koje su prošle godine istupile i progovorile o seksualnom i drugim oblicima nasilja” i zahvalila se svojoj redakciji i posebno koleginici Mariji Janković.
Nagradu za istraživačko novinarstvo već 17 godina dodeljuje Nezavisno udruženje novinara Srbije, uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, a od pre tri godine nagrada nosi ime našeg kolege Dejana Anastasijevića (1962–2019).
Podrška Rusiji u Beogradu i Banjaluci
Dan pobede i Dan Evrope, 9. maj, prošao je (ne)očekivano bez Aleksandra Vučića: nije ga bilo ni na jednoj strani – u Novom Sadu je premijerka Ana Brnabić sa ambasadorom Evropske unije u Srbiji Emanuelom Žiofreom slavila i veličala naš put na zapad, a u Beogradu su državni funkcioneri sa ambasadorom Rusije Aleksandrom Bocan-Harčenkom učestvovali u manifestaciji “Besmrtni puk” i uz slike Vladimira Putina i veliko slovo Z poslali poruke razumevanja i ljubavi ka istoku. A u Banjaluci su otišli korak dalje, jer su uz ruskog ambasadora u BiH paradirali najviši funkcioneri Republike Srpske, sa Miloradom Dodikom na čelu.
Na skupu u Beogradu uz ambasadora Rusije gradom je prošetalo nekoliko stotina građana, a među njima i ministar Nenad Popović, direktor “Srbijagasa” i visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović, budući poslanici Dveri i Zavetnika… Učesnici su nosili slike svojih predaka, boraca u Prvom i Drugom svetskom ratu, ruske, sovjetske i srpske zastave, a dominirali su kartonski Putin u prirodnoj veličini i veliko drveno slovo Z, simbol ruske agresije na Ukrajinu.
Upadljivo je bilo odsustvo naprednjačkih funkcionera, koji su poput predsednika Vučića zaboravili kako su nekada ponosito marširali u “Besmrtnom puku” gradovima Srbije i Rusije.
Prvi marš “Besmrtnog puka” održan je u sibirskom gradu Tomsku 2012. godine, a organizovali su ga lokalni novinari u sećanje na vojnike Crvene armije, a potom se procesija masovno prihvata širom zemlje. Putin prvi put učestvuje u moskovskoj povorci 2015. i od tada “Besmrtni puk” postaje deo državne propagande, a uz njega je 2018. godine ushićeno Moskvom koračao i predsednik Srbije.
Od 2016. “Besmrtni puk” počinje da se praktikuje i u Srbiji, ali su partizani u zapećku i preovlađuje nacionalistička simbolika i retorika, a fokus je pomeren ka Prvom svetskom ratu.
Istoričar Milivoj Bešlin ističe da je Putinova ideja o “Besmrtnom puku” zloupotreba antifašizma. “Nacionalizacija antifašizma i njegova upotreba u nacionalističke svrhe može se videti i u Srbiji. Ali, u Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji ideja antifašizma bila je povezana sa komunizmom koji je porazio nacionalizam, a oni sa nacionalističkim idejama sarađivali su sa okupatorom”, podsetio je Bešlin u izjavi za BBC na srpskom.
Tržište nekretnina
Tržište nekretnina u Srbiji vredelo je prošle godine 6,5 milijardi evra, što je rast od gotovo 40 odsto u odnosu na 2020. godinu, a kako stvari stoje, biće još vrednije jer je primetan novi skok cena, posebno u Beogradu.
“Prošle i pretprošle godine imali smo najveći rast prometa i cena nekretnina u poslednjoj deceniji, jer su ljudi i tada želeli da ulože u ono za šta misle da je najsigurnije za investiranje, a isto se dešava i sada”, izjavio je za RTS Nenad Đorđević, predsednik Upravnog odbora Klastera nekretnine.
Prognozira se da bi do kraja godine stanovi mogli da poskupe i do 20 odsto, ali ne samo zbog veće potražnje za nekretninama, već i zbog rasta cena novogradnje usled većih cena građevinskog materijala na svetskom tržištu i posledica rata u Ukrajini.
Prosek cene kvadrata u Srbiji podižu Beograd i Novi Sad, a u glavnom gradu se najviše prodaju stanovi od 1.500 do 3.500 evra po kvadratnom metru.
Izbor najkorisnijeg igrača NBA
Kao što se očekivalo, jer fakti su bili neumoljivi, Nikola Jokić (27) je drugu godinu zaredom najkorisniji igrač (MVP) u regularnom delu sezone američke košarkaške NBA lige. Lider ekipe iz Denvera prosečno je po utakmici ubacivao 27,1 poen i beležio 13,8 skokova i 7,9 asistencija, imao je 19 tripl-dabl učinaka i oborio je brojne rekorde u najjačoj košarkaškoj ligi, između ostalog postao je prvi igrač u istoriji koji je u sezoni stigao do 2.000 poena, 1.000 skokova i 500 asistencija. On je najzaslužniji što je njegov tim došao do šestog mesta Zapadne konferencije, ali ove godine nije uspeo sa Nagetsima dalje od prvog kola plej-ofa, gde ih je zaustavio Golden Stejt iz San Franciska. Nagrada za najkorisnijeg igrača ustanovljena je pre 66 godina, nosi ime Morisa Podolofa, prvog predsednika NBA lige, a u žiriju je 135 američkih sportskih novinara. Najviše puta, šest, MVP titulu poneo je Karim Abdul Džabar (nastupao za Milvoki Bakse i LA Lejkerse), a za njim Bil Rasel (Boston Seltiksi) i Majkl Džordan (Čikago Bulsi) sa po pet. Somborski “Džoker” je sada sa dve MVP titule u društvu velikana – Stefa Karija, Janisa Adetokumboa, Stiva Neša, Tima Dankana, Karla Melouna i Boba Petita, i ima ih više od igrača kao što su Šejkil O’Nil, Kobi Brajant, Džejms Harden…
Ako se istraga koristi kao političko sredstvo, ako se zaključci iznose pre nego što su činjenice utvrđene i ako se institucije stavljaju u službu narativa, pitanje je šta je sledeće. Ne radi se više samo o tome šta se desilo u Rektoratu ili na Filozofskom fakultetu. Pitanje je šta čeka društvo, šta mu sledi iz ovakvih obrazaca i koliko dugo to može da funkcioniše. Ali, vidimo i da ima ko da se suprotstavi svemu tome
Dok čekamo da se REM probudi, mediji svesno, bez ikakvog straha od sankcija, krše zakone i Kodeks novinara. To podrazumeva guranje narativa da su “blokaderi” krivi za sve loše u društvu, nekritičko prenošenje poruka da “su na kraju i ubili devojku”, kao i da policija ima pravo da studente “bije i da ih ubije”
Da li je moguć poraz Viktora Orbana i, ako se desi, hoće li ga on prihvatiti? Šta mađarski premijer nudi biračima, a šta oni traže? Zašto je prema anktama u prednosti njegov rival njegov Piter Mađar? Zbog čega je pod Fidesom procvetala sistemska korupcija, a razorene vladavina prava i autonimija univerziteta? Na koji način su ova stranka i njen lider na izborima radili sveo ono šta u Srbiji radi SNS, izuzev premlaćivanja građana? I kakve veze sa svime ovim ima predsednik Srbije
Erik Beket Viver smatra da, ako opozicija pobedi, prvo što će uslediti biće veliki prelet: “Hiljade i hiljade njih će menjati stranu, tvrditi da nikad nisu bili za Fides.” Zatim očekuje da mnogo ljudi na nižim pozicijama počne da govori šta se zaista dešavalo. “Svašta će isplivati, ne bih se iznenadio ni da se pojave informacije o političkim ubistvima.” A Ako Orban ipak pobedi? “Osveta, osveta, osveta. Odlazak iz EU. I zatim, poslednji privid vladavine prava biće odbačen”
Ove godine obeležavamo tri “jubileja”: 20 godina od osnivanja Republike Srbije kao nezavisne države, 20 godina Dačića na vrhu SPS-a i 20 godina od smrti Miloševića. Ivica Dačić se vratio iz bolnice sa fanfarama, dok Branko Ružić poručuje da SPS treba sačuvati od dobrovoljne eutanazije
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
