Jovana Gligorijević, novinarka nedeljnika “Vreme”, dobitnica je ovogodišnje nagrade za istraživačko novinarstvo “Dejan Anastasijević”. Njen tekst “Seksualno nasilje u Istraživačkoj stanici Petnica: Zavera ćutanja koja je dugo trajala”, objavljen u našem nedeljniku, proglašen je najboljim u kategoriji štampanih medija. U istoj kategoriji, pored teksta koleginice Gligorijević, još dva iz užeg izbora objavljena su u našem nedeljniku – “Štekovi, nasilje i veze sa bezbednosnim službama” Saše Dragojla i “Pritajena kompanija, skrivena država” Nemanje Rujevića.
Za nagrađeni tekst se u obrazloženju NUNS-ovog žirija kaže da je “višestruko značajan i njegov doseg prevazilazi godinu za koju je autorka nominovana za nagradu”.
“Jovana Gligorijević je postavila zanatski i etički standard koji svako onaj ko se bavi novinarstvom – pogotovo istraživačkim – nikada ne bi smeo smetnuti sa uma. Njen tekst je precizan i jasan, pojave su nazvane pravim imenom bez podilaženja bilo kojoj interesnoj grupi, tema je obrađena isključivo u javnom interesu, svaki senzacionalizam je bio isključen, a posebno treba naglasiti i zaštitu žrtava na način kakav gotovo nije zabeležen u novinarskoj praksi Srbije”, saopštio je žiri. A nagrađena koleginica Gligorijević je nakon proglašenja rekla da je “nagrada zapravo na leđima svih onih žena koje su prošle godine istupile i progovorile o seksualnom i drugim oblicima nasilja” i zahvalila se svojoj redakciji i posebno koleginici Mariji Janković.
Nagradu za istraživačko novinarstvo već 17 godina dodeljuje Nezavisno udruženje novinara Srbije, uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, a od pre tri godine nagrada nosi ime našeg kolege Dejana Anastasijevića (1962–2019).
Podrška Rusiji u Beogradu i Banjaluci
“Besmrtni puk” i Vučićev muk
foto: darko vojinović…
Dan pobede i Dan Evrope, 9. maj, prošao je (ne)očekivano bez Aleksandra Vučića: nije ga bilo ni na jednoj strani – u Novom Sadu je premijerka Ana Brnabić sa ambasadorom Evropske unije u Srbiji Emanuelom Žiofreom slavila i veličala naš put na zapad, a u Beogradu su državni funkcioneri sa ambasadorom Rusije Aleksandrom Bocan-Harčenkom učestvovali u manifestaciji “Besmrtni puk” i uz slike Vladimira Putina i veliko slovo Z poslali poruke razumevanja i ljubavi ka istoku. A u Banjaluci su otišli korak dalje, jer su uz ruskog ambasadora u BiH paradirali najviši funkcioneri Republike Srpske, sa Miloradom Dodikom na čelu.
Na skupu u Beogradu uz ambasadora Rusije gradom je prošetalo nekoliko stotina građana, a među njima i ministar Nenad Popović, direktor “Srbijagasa” i visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović, budući poslanici Dveri i Zavetnika… Učesnici su nosili slike svojih predaka, boraca u Prvom i Drugom svetskom ratu, ruske, sovjetske i srpske zastave, a dominirali su kartonski Putin u prirodnoj veličini i veliko drveno slovo Z, simbol ruske agresije na Ukrajinu.
Upadljivo je bilo odsustvo naprednjačkih funkcionera, koji su poput predsednika Vučića zaboravili kako su nekada ponosito marširali u “Besmrtnom puku” gradovima Srbije i Rusije.
Prvi marš “Besmrtnog puka” održan je u sibirskom gradu Tomsku 2012. godine, a organizovali su ga lokalni novinari u sećanje na vojnike Crvene armije, a potom se procesija masovno prihvata širom zemlje. Putin prvi put učestvuje u moskovskoj povorci 2015. i od tada “Besmrtni puk” postaje deo državne propagande, a uz njega je 2018. godine ushićeno Moskvom koračao i predsednik Srbije.
Od 2016. “Besmrtni puk” počinje da se praktikuje i u Srbiji, ali su partizani u zapećku i preovlađuje nacionalistička simbolika i retorika, a fokus je pomeren ka Prvom svetskom ratu.
Istoričar Milivoj Bešlin ističe da je Putinova ideja o “Besmrtnom puku” zloupotreba antifašizma. “Nacionalizacija antifašizma i njegova upotreba u nacionalističke svrhe može se videti i u Srbiji. Ali, u Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji ideja antifašizma bila je povezana sa komunizmom koji je porazio nacionalizam, a oni sa nacionalističkim idejama sarađivali su sa okupatorom”, podsetio je Bešlin u izjavi za BBC na srpskom.
Tržište nekretnina
Novi rast cena stanova
Tržište nekretnina u Srbiji vredelo je prošle godine 6,5 milijardi evra, što je rast od gotovo 40 odsto u odnosu na 2020. godinu, a kako stvari stoje, biće još vrednije jer je primetan novi skok cena, posebno u Beogradu.
“Prošle i pretprošle godine imali smo najveći rast prometa i cena nekretnina u poslednjoj deceniji, jer su ljudi i tada želeli da ulože u ono za šta misle da je najsigurnije za investiranje, a isto se dešava i sada”, izjavio je za RTS Nenad Đorđević, predsednik Upravnog odbora Klastera nekretnine.
Prognozira se da bi do kraja godine stanovi mogli da poskupe i do 20 odsto, ali ne samo zbog veće potražnje za nekretninama, već i zbog rasta cena novogradnje usled većih cena građevinskog materijala na svetskom tržištu i posledica rata u Ukrajini.
Prosek cene kvadrata u Srbiji podižu Beograd i Novi Sad, a u glavnom gradu se najviše prodaju stanovi od 1.500 do 3.500 evra po kvadratnom metru.
Izbor najkorisnijeg igrača NBA
“Džokeru” ponovo MVP kruna
Kao što se očekivalo, jer fakti su bili neumoljivi, Nikola Jokić (27) je drugu godinu zaredom najkorisniji igrač (MVP) u regularnom delu sezone američke košarkaške NBA lige. Lider ekipe iz Denvera prosečno je po utakmici ubacivao 27,1 poen i beležio 13,8 skokova i 7,9 asistencija, imao je 19 tripl-dabl učinaka i oborio je brojne rekorde u najjačoj košarkaškoj ligi, između ostalog postao je prvi igrač u istoriji koji je u sezoni stigao do 2.000 poena, 1.000 skokova i 500 asistencija. On je najzaslužniji što je njegov tim došao do šestog mesta Zapadne konferencije, ali ove godine nije uspeo sa Nagetsima dalje od prvog kola plej-ofa, gde ih je zaustavio Golden Stejt iz San Franciska. Nagrada za najkorisnijeg igrača ustanovljena je pre 66 godina, nosi ime Morisa Podolofa, prvog predsednika NBA lige, a u žiriju je 135 američkih sportskih novinara. Najviše puta, šest, MVP titulu poneo je Karim Abdul Džabar (nastupao za Milvoki Bakse i LA Lejkerse), a za njim Bil Rasel (Boston Seltiksi) i Majkl Džordan (Čikago Bulsi) sa po pet. Somborski “Džoker” je sada sa dve MVP titule u društvu velikana – Stefa Karija, Janisa Adetokumboa, Stiva Neša, Tima Dankana, Karla Melouna i Boba Petita, i ima ih više od igrača kao što su Šejkil O’Nil, Kobi Brajant, Džejms Harden…
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
