foto: printscreen
Šovinizam na bazenu
Utakmica plej-ofa Super lige Srbije između Crvene zvezde i Šapca, odigrana na beogradskom bazenu “Milan Gale Muškatirović”, ostala je u dubokoj senci šovinističkih ispada sa tribina, a meta je bio novi trener crveno-belih, proslavljeni vaterpolista i trener iz Kotora – Mirko Vičević.
Huligani, njih oko 200, razvili su transparent “Šiptar, Hrvat, Balija, nisu moja bratija” i tokom prvih petnaestak minuta utakmice skandirali: “Delije, delije, hajmo svi u glas, Mirko Vičević nikad deo nas”, “Zvezda, Srbija, nikad Jugoslavija” i “Marš iz Zvezde”, uz već standardno veličanje Ratka Mladića, a potom napustili tribine. Na svom sajtu “navijači” su naglasili da je novi trener “Hrvat iz Crne Gore i čovek koji mrzi Srbe”.
Delegat nije prekinuo utakmicu, niti zatražio da se ukloni tranparent, VK Crvena zvezda niti istoimeno Sportsko društvo nisu do zaključenja ovog broja javno istupili i osudili šovinističko divljanje i vređanje svog trenera. U kratkom saopštenju Vaterpolo savez Srbije jeste osudio događaje u dorćolskoj hali i najavio pokretanje disciplinskog postupka protiv odgovornih osoba, a u svom izveštaju sa utakmice jedini dnevni sportski list “Sportski žurnal” nijednom rečju nije pomenuo dešavanja na tribinama.
I dok nadležni uglavnom ćute, osude stižu sa svih strana: iz Crne Gore, od Vaterpolo saveza, Olimpijskog komiteta, klubova, sportista i sportskih radnika… Bivši vaterpolo reprezentativac Danilo Ikodinović je događanja nazvao “odvratnim” i izrazio sumnju da je sve instruisano od strane vlasti, a advokat Sead Spahović smatra kako ćutanje mnogih nije samo posledica nezameranja organizovanim huliganima, već da mnogi u sportu, politici, tužilaštvu, policiji i žandarmeriji misle isto i da je na delu “puzajući fašizam”.
Mirko Vičević je osvojio brojne medalje sa reprezentacijom Jugoslavije i klupske trofeje, član je Kuće slavnih vaterpolista sveta, a posle raspada SFRJ nastavio je da nastupa za SR Jugoslaviju i pamti se da je bio jedini Hrvat u jugoslovenskog timu na Evropskom prvenstvu u Atini 1991. godine nakon povlačenja igrača iz Hrvatske. Po osamostaljenju Crne Gore, bio je prvi kapiten njene reprezentacije, a kao trener je sa juniorima Crne Gore bio prvi u Evropi 2013. godine.
Ali, sjajna karijera nije ga poštedela šovinističkog vređanja i pretnji jer je, kako objašnjavaju “navijači” a i nacionalistički mediji, predsednik Hrvatskog građanskog društva iz Kotora i član Demokratske partije socijalista, i što je “najcrnje” – podržao je nezavisnost Crne Gore.
Revizija istorije
Ove godine Viši sud u Beogradu odlučivaće o 93 zahteva za rehabilitaciju, među kojima je i zahtev potomaka Milana Aćimovića, jednog od najpoznatijih kolaboracionista u Srbiji tokom Drugog svetskog rata.
Kako podsećaju “Večernje novosti”, postupci rehabilitacije počeli su 2010. godine, a građani i udruženja mogli su da predaju zahteve sve do 2016, i od 2.753 zahteva – 1.983 je usvojeno, 190 zahteva odbijeno, a ostalo je još pomenuta 93 da se reše. Vraćanjem građanskih prava ljudima koji su osuđeni od vlasti nakon rata, njihovi naslednici stiču pravo na povraćaj nacionalizovane imovine, što i koriste.
Među rehabilitovanim ima mnogih koji su osuđeni iz ideoloških razloga, kao politički protivnici, ali i brojnih osvedočenih zločinaca i saradnika okupatora, poput četničkog komandanta Spasoja Drenjanina Zeke, organizatora pokolja 67 meštana sela Vranić u decembru 1943. godine. Zato su velike šanse da i Aćimoviću sud posthumno vrati građanska prava, bez obzira što je bio predsedavajući pronacističkog Saveta komesara, oformljenog desetak dana po okupaciji, a potom i ministar unutrašnjih poslova u kolaboracionističkoj vladi Milana Nedića do novembra 1942. godine, do kada su počinjeni brojni zločini nacista i njihovih domaćih saradnika.
Slučaj “Jovanjica”
Od 18 optuženih u oba slučaja vezana za “Jovanjicu”, još samo jedan nije dostupan sudskim vlastima u Srbiji, a radi se o pripadniku Vojne obaveštajne agencije (VOA) Saši Vujisiću, pošto je Srbiji iz Bosne i Hercegovine prošle nedelje izručen Sergej Mrđa, za koga se u optužnici tvrdi da je bio jedan od najbližih saradnika prvookrivljenog Predraga Koluvije i upravnik imanja na kom se uzgajala marihuana.
BIRN podseća da se u optužnici kaže kako je Mrđa prenosio Koluvijina naređenja radnicima, što je potvrdio i šef firme koja je obezbeđivala “Jovanjicu”, a navode se i dešifrovane poruke dvojica najbližih saradnika u kojima se dogovoraju o uzgoju, skladištenju i predaji droge. Sada je Mrđa jedini u zatvoru, dok su ostali, izuzev begunca Vujisića, na slobodi ili, poput Koluvije, u kućnom pritvoru.
Taksisti vs. Kargo
U najavi je novi otvoreni sukob Udruženja taksi prevoznika i Udruženja “Kargo”, a i jedni i drugi najavljuju proteste i blokade saobraćaja u glavnom gradu.
Taksisti su uputili Vladi Srbije dopis i zahtevaju pre svega povećanje cena usluga koje nisu menjane od 2012. godine, ali i sklanjanje sa ulica vozača platforme “Kargo” kao što su već tražili prilikom poslednjih protesta 2019. Ukoliko vlast ne udovolji njihovim zahtevima, taksisti najavljuju blokade od 21. do 25. februara.
A i prozvana strana iz Udruženja “Kargo” najavljuje proteste jer su im ugrožena prava poslovanja, a strahuju i od novih fizičkih nasrtaja na njihove vozače. Njihova parola “Stop taksi i gradskom kartelu” dolila je ulje na vatru, pa iz Udruženja taksista Srbije poručuju da sledi njihov oštar odgovor.
Sve sluti da će Beograđani ponovo danima živeti u zakrčenom gradu.
Hapšenje u Kovačici
Četvoro zaposlenih u Domu zdravlja u Kovačici prva su grupa u Srbiji koja je uhapšena zbog prodaje lažnih potvrda o vakcinacij nakon što je prošlog proleća “pao” jedan volonter na beogradskom Sajmu, koji je radio na unosu podataka i lažirao dokumenta.
Sumnja se da je direktor ustanove uz pomoć troje zaposlenih omogućio da najmanje petoro građana bez primanja vakcine dobiju potvrdu. Direktor se tereti za krivično delo trgovina uticajem, administrativni radnik za zloupotrebu službenog položaja, a referent za zaštitu od požara i još jedan zaposleni za pomaganje u trgovini uticajem, i svi se nalaze u pritvoru.
A za petoro identifikovanih kupaca određena je mera zabrane prilaska i komunikacije sa svedocima, i sledi im krivična prijava zbog falsifikovanja isprave, jer su, kako tvrdi Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, za 300 evra kupovali potvrde o vakcinaciji.
Među uhapšenima za tragediju na železničkoj stanici u Novom Sadu su i ministar građevinarstva u ostavci Goran Vesić, kao i Jelena Tanasković, vršilac dužnosti generalne direktorke „Infrastruktura železnice Srbije". Vesić demantuje da je uhapšen i tvrdi da se sam prijavio istražnim organima
Raspala se država, raspao se sistem; da li je barem jedno od toga moglo da opstane, makar nauštrb onog drugog? Ili su bili vezani istom bodljikavom žicom?
Porast vojnog budžeta Srbije izazvaće reakcije drugih zemalja u našem regionu u kojem nismo uspeli izgraditi međusobno poverenje i predvidljivost. Ne treba biti spoljnopolitički ekspert da se već sada predvidi virtuelna trka u naoružanju zemalja u regionu koje to sebi ne mogu priuštiti
Privatni univerziteti, domaći i strani, dobiće pravo na finansiranje iz budžeta, a status budžetskog studenta verovatno će se deliti više po naklonosti i lojalnosti nego po zasluzi. Ne delim mišljenje ministarke prosvete da mladi ljudi odlaze iz ove zemlje zato što u njoj nema dobrih univerziteta. Oni odlaze iz ove zemlje zato što u njoj više nema nade. A bez kvalitetnog obrazovanja, nema ni budućnosti
Alija Balijagić ne može biti ni junak, ni hajduk, već samo dokaz nemoći države da kontroliše ekstremno nasilje. On je samo do kraja razgolićena slika surove društvene stvarnosti koja razume samo strah
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
