Da li je stavljanje na američku crnu listu braće Veselinović, Milana Radoičića i ostalih znak za Aleksandra Vučića da mora da ih se odrekne? Kako su braća Veselinović izrasli u najbogatije ljude u Srbiji koji obrću milione, imaju rudnike, zgrade i hotele? Zašto njihova centralna građevinska firma Inkop radi na skoro svakom velikom infrastrukturnom gradilištu u Srbiji? I mogu li se pod sankcijama Vašingtona naći Andrej Vučić, Goran Petrović i drugi sa fotografijama u društvu Zvonka Veselinovića
foto: oliver bunić / ras…i Zvonko Veselinović
Jedna prošlonedeljna vest iz Sjedinjenih Američkih Država nije se našla u udarnim vestima nacionalnih TV stanica i većine dnevnih novina. Ona glasi: braća Žarko i Zvonko Veselinović, Milan Radoičić i još nekoliko Srba sa severa Kosova označeni su kao pripadnici koruptivnih mreža povezanih sa međunarodnim organizovanim kriminalom i stavljeni su pod sankcije Vašingtona. Takođe, pobrojane su i firme u vlasništvu braće Veselinović. I za njih su na snazi sankcije, što će znatno otežavati poslovanje sa inostranstvom.
Inače, imena “lidera Srba sa severa Kosova”, kako vlast naziva Veselinovića, Radoičića i ostale odavno se pominju u pismima Beloj kući koje šalju grupe američkih kongresmena. Počelo je s njima dvojicom, a tek treba da se vidi ko je još na toj “srpskoj listi”. Reč je o ljudima koji se u Srbiji predstavljaju kao uspešni poslovni ljudi, a svet ih vidi kao perače novca ili učesnike u trgovini drogom.
Iako vlast ovu temu drži “ispod radara”, primetno je da je zavladala velika nervoza, od Aleksandra Vučića i Ane Brnabić pa naniže u sistemu Srpske napredne stranke. Ko je sve na američkoj listi, javnost možda sazna već ove nedelje. Naime, u posetu Beogradu stigao je Pol Ahern, predstavnik američkog ministarstva finansija koje je donelo sankcije za grupu Žarka i Zvonka Veselinovića, Radoičića i drugih. Ahern je već u februaru 2020. bio u Beogradu. Tada je sa predstavnicima Vlade razgovarao o situaciji sa sprečavanjem pranja novca i borbi protiv korupcije i kriminala. Sada dolazi pod drugom administracijom i sa jačim “argumentima”.
LOVCI IZ HELIKOPTERA
Braća Veselinović spadaju u najmoćnije i najbogatije ljude u Srbiji. Od sitnih trgovaca i švrecera – kako su ih opisivali iz vlasti koja ih je hapsila 2011. – izrasli su u uticajne privrednike: obrću milione, imaju silnu mehanizaciju, rudnike, zgrade i hotele, a neki izvori tvrde da su posebno razgranali poslove u Novom Sadu i ostatku Vojvodine. Njihova centralna građevinska firma Inkop radi na skoro svakom velikom infrastrukturnom gradilištu u Srbiji.
U slobodno vreme uživaju u lovu: iz helikoptera na Goliji ili na safarijima u Africi. Njihova jahta “Sara” smeštena je u ekskluzivnoj marini u Crnoj Gori.
A sve se to dešava dok su bili pod istragama zbog učešća u kriminalnim radnjama na Kosovu. Reč je nedokazanim sumnjama o njihovoj povezanosti sa distribucijom narkotika, te otimanjem kamiona i kamenoloma na početku preduzetničkog staža.
Na jednoj fotografiji Zvonko Veselinović izlazi iz pritvora u pratnji svog kuma Milana Radoičića. Ali postoje i druge slike: on u razgovoru sa Ramušom Haradinajem, koji je optužen za ratne zločine na Kosovu; on sa Andrejem Vučićem u agenciji Inviktus; on sa Nikolom Petrovićem, nekadašnjim direktorom EMS-a i kumom Aleksandra Vučića…
U obrazloženju američke odluke da stavi na crnu listu Veselinovića, njegovog brata i kuma Radoičića stoji da ova grupa ima velike političke i poslovne veze.
To ni za koga nije novost. Istraživački novinari već godinama detaljno izveštavaju o njihovom uticaju i o direktnoj povezanosti sa vrhom srpske države.
Još u opoziciji Vučić je branio Veselinovića. Tada je izjavio da će prvo da uhapsi Branka Miljkovića, vlasnika firme “Ratko Mitrović”, a da neće da dozvoli da se kažnjava onaj koji brani Srbe na severu. Naravno, mislio je na Veselinovića. Ovaj pristup je doneo i rezultat: Miljkovićeva građevinska firma gotovo je nestala, a imperija braće Veselinović je zablistala u svim velikim infrastrukturnim i građevinskim radovima u Srbiji.
foto: strahinja aćimović / tanjugS POGLEDOM NA PREDSEDNIKA: Radoičić i Rakić sa saradnicima iz Srpske liste na galeriji skupštinske sale tokom Vučićevog obraćanja na sednici o Kosovu, juna 2021.
DUGAČKA CRNA LISTA
Vezano za nasilje na severu Kosova za koje se sumnjiče braća Veselinović, njihov kum Radoičić i ostali, dokument američke administracije pominje umešanost u ubistva, a posebno u ubistvo Olivera Ivanovića u januaru 2018. Za sada, tužilaštvo u Prištini je od takvih optužbi odustalo jer nema dovoljno kredibilnih dokaza.
Oni što se na samom severu Kosova dešava poslednjih desetak godina jeste da su Veselinovići i Radoičić uz pomoć ostalih a u dogovoru sa svojim albanskim partnerima tamo uspostavili svoju neformalnu vlast. Ovaj proces je i formalizovan time što je kum Milan Radoičić postao vođa Srpske liste, političkog krila ove grupe i filijale SNS-a na Kosovu.
Za razliku od svih drugih tema, Vučić još nije stigao da se izjasni o okolnostima vezanim za Veselinovića, Radoičića i ostale. Zasad je uskočila u ring samo Ana Brnabić da demantuje tvrdnje urednika međunarodne organizacije istraživačkih novinara OCCRP Drua Salivena, koji je rekao da je na spisku za sankcije i Andrej Vučić. Da li je njen nastup bio deo planirane i glumljene srdžbe ili se iza brda valja nešto što će je istinski iznervirati? Američka crna lista je dugačka i sa nje se teško silazi.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kada pričamo o formalnim vezama opozicije, tu se govori o dogovorima lidera, pozicioniranju u javnosti, raspravi u medijima. Suština promene je u masovnom uključivanju građana. Ako je ovo cilj povezivanja, onda je to nešto što je suštinski važno kako bi se zajedno pokrilo 16.000 kontrolora na izborima i obavila uspešna terenska kampanja. Kada imate stranku-kartel koja je okupirala sistem i protiv koje se borite, jedini način da pobedite jeste stvaranje masovnog fronta i pokreta. Prosto medijsko povezivanje i pozicioniranje opozicionih lidera i javni sastanci nisu ključ za takvu promenu
“Ključni faktor za izbore na leto jeste to što će vlast proceniti da na jesen neće imati bolju situaciju po sebe kad je reč o izbornom rezultatu. Naime, posle leta, zbog ekonomske situacije, može da im se desi dodatno krunjenje glasača”, smatra analitičar Aleksandar Ivković
Izbori za Studentski parlament Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (II deo)
“Zahvaljujući našim profesorima, zadržan je optimizam i elan i dogovoren je sastanak sa predstavnicima obe organizacije (“Medicinski krug” i SINAPSA), prodekanom Živaljevićem, v. d. dekanom Trajkovićem i nezavisnim profesorima”, kažu za “Vreme” predstavnici Studentskog protesta. “Čekajući petak i potvrdu svih pozvanih članova, organizacija SINAPSA uz pomoć profesora i advokata sastavlja krivične prijave i tužbe”
Kao dete rođeno i odraslo u komunizmu-socijalizmu, rano sam naučio značaj Prvog maja. To je bio dan kada mama nije radila, za razliku od tate koji je imao takav posao da se radilo uvek ako ste radnik i ako su se delile Prvomajske nagrade. Ukratko, mama je tog dana bila kod kuće, a tata – zavisno od slučaja do slučaja
Dečji program RTS-a nekad i sad, uz upitnu budućnost
Vladimir Manojlović je ceo radni vek proveo u Redakciji programa za decu. Kad je novom sistematizacijom programa RTS-a pripojena drugoj redakciji, napisao je pismo piscima i ostalim autorima za decu da to spreče. Ovo je njegova priča
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
