Da li je stavljanje na američku crnu listu braće Veselinović, Milana Radoičića i ostalih znak za Aleksandra Vučića da mora da ih se odrekne? Kako su braća Veselinović izrasli u najbogatije ljude u Srbiji koji obrću milione, imaju rudnike, zgrade i hotele? Zašto njihova centralna građevinska firma Inkop radi na skoro svakom velikom infrastrukturnom gradilištu u Srbiji? I mogu li se pod sankcijama Vašingtona naći Andrej Vučić, Goran Petrović i drugi sa fotografijama u društvu Zvonka Veselinovića
foto: oliver bunić / ras…i Zvonko Veselinović
Jedna prošlonedeljna vest iz Sjedinjenih Američkih Država nije se našla u udarnim vestima nacionalnih TV stanica i većine dnevnih novina. Ona glasi: braća Žarko i Zvonko Veselinović, Milan Radoičić i još nekoliko Srba sa severa Kosova označeni su kao pripadnici koruptivnih mreža povezanih sa međunarodnim organizovanim kriminalom i stavljeni su pod sankcije Vašingtona. Takođe, pobrojane su i firme u vlasništvu braće Veselinović. I za njih su na snazi sankcije, što će znatno otežavati poslovanje sa inostranstvom.
Inače, imena “lidera Srba sa severa Kosova”, kako vlast naziva Veselinovića, Radoičića i ostale odavno se pominju u pismima Beloj kući koje šalju grupe američkih kongresmena. Počelo je s njima dvojicom, a tek treba da se vidi ko je još na toj “srpskoj listi”. Reč je o ljudima koji se u Srbiji predstavljaju kao uspešni poslovni ljudi, a svet ih vidi kao perače novca ili učesnike u trgovini drogom.
Iako vlast ovu temu drži “ispod radara”, primetno je da je zavladala velika nervoza, od Aleksandra Vučića i Ane Brnabić pa naniže u sistemu Srpske napredne stranke. Ko je sve na američkoj listi, javnost možda sazna već ove nedelje. Naime, u posetu Beogradu stigao je Pol Ahern, predstavnik američkog ministarstva finansija koje je donelo sankcije za grupu Žarka i Zvonka Veselinovića, Radoičića i drugih. Ahern je već u februaru 2020. bio u Beogradu. Tada je sa predstavnicima Vlade razgovarao o situaciji sa sprečavanjem pranja novca i borbi protiv korupcije i kriminala. Sada dolazi pod drugom administracijom i sa jačim “argumentima”.
LOVCI IZ HELIKOPTERA
Braća Veselinović spadaju u najmoćnije i najbogatije ljude u Srbiji. Od sitnih trgovaca i švrecera – kako su ih opisivali iz vlasti koja ih je hapsila 2011. – izrasli su u uticajne privrednike: obrću milione, imaju silnu mehanizaciju, rudnike, zgrade i hotele, a neki izvori tvrde da su posebno razgranali poslove u Novom Sadu i ostatku Vojvodine. Njihova centralna građevinska firma Inkop radi na skoro svakom velikom infrastrukturnom gradilištu u Srbiji.
U slobodno vreme uživaju u lovu: iz helikoptera na Goliji ili na safarijima u Africi. Njihova jahta “Sara” smeštena je u ekskluzivnoj marini u Crnoj Gori.
A sve se to dešava dok su bili pod istragama zbog učešća u kriminalnim radnjama na Kosovu. Reč je nedokazanim sumnjama o njihovoj povezanosti sa distribucijom narkotika, te otimanjem kamiona i kamenoloma na početku preduzetničkog staža.
Na jednoj fotografiji Zvonko Veselinović izlazi iz pritvora u pratnji svog kuma Milana Radoičića. Ali postoje i druge slike: on u razgovoru sa Ramušom Haradinajem, koji je optužen za ratne zločine na Kosovu; on sa Andrejem Vučićem u agenciji Inviktus; on sa Nikolom Petrovićem, nekadašnjim direktorom EMS-a i kumom Aleksandra Vučića…
U obrazloženju američke odluke da stavi na crnu listu Veselinovića, njegovog brata i kuma Radoičića stoji da ova grupa ima velike političke i poslovne veze.
To ni za koga nije novost. Istraživački novinari već godinama detaljno izveštavaju o njihovom uticaju i o direktnoj povezanosti sa vrhom srpske države.
Još u opoziciji Vučić je branio Veselinovića. Tada je izjavio da će prvo da uhapsi Branka Miljkovića, vlasnika firme “Ratko Mitrović”, a da neće da dozvoli da se kažnjava onaj koji brani Srbe na severu. Naravno, mislio je na Veselinovića. Ovaj pristup je doneo i rezultat: Miljkovićeva građevinska firma gotovo je nestala, a imperija braće Veselinović je zablistala u svim velikim infrastrukturnim i građevinskim radovima u Srbiji.
foto: strahinja aćimović / tanjugS POGLEDOM NA PREDSEDNIKA: Radoičić i Rakić sa saradnicima iz Srpske liste na galeriji skupštinske sale tokom Vučićevog obraćanja na sednici o Kosovu, juna 2021.
DUGAČKA CRNA LISTA
Vezano za nasilje na severu Kosova za koje se sumnjiče braća Veselinović, njihov kum Radoičić i ostali, dokument američke administracije pominje umešanost u ubistva, a posebno u ubistvo Olivera Ivanovića u januaru 2018. Za sada, tužilaštvo u Prištini je od takvih optužbi odustalo jer nema dovoljno kredibilnih dokaza.
Oni što se na samom severu Kosova dešava poslednjih desetak godina jeste da su Veselinovići i Radoičić uz pomoć ostalih a u dogovoru sa svojim albanskim partnerima tamo uspostavili svoju neformalnu vlast. Ovaj proces je i formalizovan time što je kum Milan Radoičić postao vođa Srpske liste, političkog krila ove grupe i filijale SNS-a na Kosovu.
Za razliku od svih drugih tema, Vučić još nije stigao da se izjasni o okolnostima vezanim za Veselinovića, Radoičića i ostale. Zasad je uskočila u ring samo Ana Brnabić da demantuje tvrdnje urednika međunarodne organizacije istraživačkih novinara OCCRP Drua Salivena, koji je rekao da je na spisku za sankcije i Andrej Vučić. Da li je njen nastup bio deo planirane i glumljene srdžbe ili se iza brda valja nešto što će je istinski iznervirati? Američka crna lista je dugačka i sa nje se teško silazi.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Vlast pokazuje da ne poštuje ni sopstvene odluke, niti sama zna šta hoće i šta radi. Kada kažu da će se baviti isključivo Generalštabom iz druge polovine 20. veka, a ne i kasarnom Petog puka ili starim Generalštabom, jasno je da im se ne može verovati. Niko ne može da garantuje da će ijedan objekat u tom obuhvatu ostati zaštićen i sačuvati svoj spomenički integritet. Spremni smo da se borimo na civilizovan način. Postoji i potreba, koju je deo javnosti jasno iskazao – tražeći i podršku od nas kao struke, na šta su neki od nas i pristali – da, ukoliko počne rušenje, objekte branimo i fizički... U svakom slučaju, naši naredni koraci zavisiće od poteza vlasti. Mi poznajemo zakonske okvire, ali znamo i da se vlast ne drži zakona”
U zemlji u kojoj se politički problemi često rešavaju tako što se proglašavaju nepostojećim, studenti su uradili nešto radikalno jednostavno: imenovali su problem i pokušali da ga izmere. A kad smo kod imenovanja, nemojmo zanemariti ni šta je tih 400.000 građana uradilo. Stali su iza zahteva za izborima imenom i prezimenom, adresom i brojem telefona
Na Kosovu su, nakon gotovo jednogodišnje blokade institucija, 28. decembra održani vanredni parlamentarni izbori. Kakvi su izborni rezultati i šta je na njih uticalo? Šta za Srbe s Kosova može značiti još jedna vlada Aljbina Kurtija?
“Ključno je da se rešenje za NIS postigne u prvom kvartalu 2026. godine, posebno imajući u vidu širi geopolitički kontekst. Početak 2026. već je obeležen geopolitičkim potresima u Iranu i Venecueli. Obe zemlje su naftne sile i članice OPEC-a, ali su ograničene u slobodnoj prodaji nafte usled OFAC-ovih sankcija. Geopolitičke tenzije sa ovakvim zemljama imaju značajan uticaj na cene nafte i sirovina, pa postoji realan rizik da treće zemlje snose posledice”
Razlika između zemalja sa razvijenim medicinskim sistemima i Srbije u kojoj se sistem održava još samo na entuzijazmu predanih lekara i predanog osoblja, ravna je razlici između neba i zemlje. U srećnijim zemljama nije lakše samo živeti, nego i mreti
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
