U Valjevskom muzeju je otvorena izložba pejzaža „Dah prirode“, poznatog fotografa Miroslava Jeremića. Izložene su crno-bele fotografije, motivi su sa Durmitora, Prokletija, Stare planine, Valjevskog pobrđa…
O dobrom čoveku i majstoru fotografije Miroslavu Jeremiću, istoričarka umetnosti Nataša Kristić napisala je u katalogu izložbe da od početka karijere on istrajno neguje viziju sveta ispunjenu savršenom lepotom prirode, da je on nadišao fotografiju i zakoračio u likovnu umetnost i da zato pred njegovim pejzažima stojimo kao u galeriji klasičnog slikarstva.
Pred Jeremijinim fotografijama zastao je i poznati novinski fotograf Imre Sabo, koji kaže: „Ne znam da li vi čujete žubor vode ovih vodopada, ja ih čujem. Verovatno kada pogledate fotografije na kojima je mnogo snega vi čujete škripu nogu koje prolaze kroz sneg. E to je Jeremija. Jeremija je, kako je u katalogu napisano, čovek koji voli da tihuje u prirodi, i to je pravi izraz. To tihovanje u prirodi dovodi do nečega do čega ja mogu da dođem samo tako što gledam njegove fotografije.“
Zašto se odlučio za crno-belu kolekciju, Jeremić kaže: „S obzirom na to da ovom izložbom obeležavam 55 godina od početka bavljenja fotografijom, a kada sam počeo da se bavim fotografijom bila je samo analogna fotografija, nije bilo digitalnih zapisa, radilo se u mračnoj komori, bili su crno-beli filmovi, tako da sam hteo da nas podsetim na to vreme i vratim nas malo u taj crno-beli svet.
A o svom zanatskom i umetničkom postupku kazuje: „Morate znati geografiju, biljke, morate znati kako ceo taj biodiverzitet diše, da su oni mnogo važniji od nas, da osluškujemo i pratimo.“
Jeremić (1953) je studirao kameru na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, radio kao kamerman na RTS-u, fotografijom se bavi od gimnazijskih dana, u esnafskoj organizaciji je Majstor fotografije, izlagao je u zemlji i inostranstvu i osvojio na desetine nagrada. Između ostalog, na prijateljskoj osnovi, objavljivao je fotografije i u nedeljniku „Vreme“.
