“U ovom trenutku ima svega dovoljno, beogradske elektrane imaju dovoljno gasa i mazuta, kao što su i sve druge toplane u Srbiji obezbedile energente, a dodatno postoje i rezerve mazuta u slučaju da bude potrebna supstitucija drugih energenata“, rekla je Zorana Mihajlović za TV Happy.
Kao eventualne probleme navela je nedovoljan priliv gasa iz Balkanskog toka i mogući nedostatak električne energije u Evropi, jer će tokom zime Srbija sigurno morati da uvozi 15-25 odsto svojih potreba za strujom, pa je u tom kontesktu ponovo kao ključnu spomenula uštedu električne energije.
Što se snabdevanja gasom tiče, Mihajlovićeva je rekla da je skladište u Banatskom Dvoru napunjeno u srpskom delu i „prilično“ napunjeno u delu kojim upravlja ruski „Gasprom“, a u Mađarskoj je do sada uskladišteno oko 380 miliona kubnih metara gasa, a očekuje se da uskoro bude i punih 500 miliona kubnih metara.
Rekla je ministarka i da ukupne rezerve ostalih energenata trenutno ottprilikee mogu da pokriju dvomesečnu proizvdnju, da je mazut obezbeđen do kraja grejne sezone, kao i da je plan da se obavezne rezerve nafte i naftnih derivata dodatno povećaju tako da mogu da pokriju i 90 dana.
Mihajlović je naglasila da nije ugroženo snabdevanje sirovom naftom Jadranskim nafotovodom, s tim da će se u skladu sa sankcijama EU prema Ruskoj Federaciji uskoro preći samo na uvoz nafte koja nije poreklom iz Rusije.
Govorila je Mihajlović i o projektima koji bi Srbije trebalo da obezbede energetsku sigrnost u narednih trideset godina. Zabrazliku od gasa i nafte, Srbija bi zu odrđene investicije što se proizvodnje struje tiče mogla da bude nezavisna.
Potpredsednica Vlade je rekla da se najbrže do novih kapacita može doći gradnjom solarnih elektrana i vetroelektrana, koje EPS može da gradi zajedno sa strateškim partnerima, tako da bude većinski vlasnik projekta i da se struja koja se proizvede prvo iskoristi za potrebe Srbije, a da se višak izvozi.
Postoji zainteresovanost američkih kompanija i za gradnju RHE Đerdap 3, koja bi bila prva hibridna reverzibilna hidroelektrana i objasnila: „Ukupni kapacitet te elektrane bi mogao da ide do 2.400 megavata, tako da oko 2.000 megavata bude hidroelektrana, a po 200 megavata da budu solarne elektrane i vetroelektrane”.
O posledicama propadanja EPS-a pod rukovodstvom Milorada Grčića i u kakvom je EPS trenutno stanju Mihajlović se ovog puta nije izjašnjavala.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
