Neki advokati ubede svoje klijente da treba da traže podatke za koje znaju da do njih ne može da se dođe u zakonskom roku, pa zatim upućuju žalbe, što znatno opterećuje budžet njihovih poverenika, kaže poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović
Pojedini advokati su bili toliko ažurni u traženju informacija od javnog značaja da su uspeli da za godinu dana naplate iz državnog budžeta 24,7 miliona dinara na ime troškova za nedavanje odgovora po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, a neke advokatske kancelarije zaradile su na taj način ogromne sume novca, piše „Politika“.
Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović obelodanio je podatak da je procenat advokatskih žalbi koje su stizale u tu instituciju pre godinu dana bio sedam do devet odsto, a sada je 75 odsto, što je posledica izmena Zakona od kojih su „oni najviše profitirali“.
Kako je objasnio, oni su tražili podatke do kojih ne može da se dođe u zakonskom roku i zatim upućivali žalbe, čime je udar na budžet njihovih klijenata postao ogroman.
„Upoznao sam sa tim Ministarstvo finansija i oni su se složili da nešto mora da se uradi, ali imamo i drugu stranu medalje, jer gube i oni koji u čestitom maniru, u cilju za koji je propisan zakonom, podnose zahtev“, napomenuo je Marinović.
On je dodao da zbog toga i mnoga udruženja građana, koje zaista interesuju informacije od javnog značaja, teže i sporije dolaze do njih.
Ove godine je instituciji Poverenika stiglo čak 9.600 žabi, a samo u jednom danu u septembru primljeno ih je 600.
Iz budžeta Poverenika isplaćeno je 978.000 dinara na ime troškova po presudama Upravnog suda, a advokatske usluge koštaju 49.000 po predmetu, pa su u pripremi prijave protiv nekoliko kancelarija za koje je više nego očigledno da zloupotrebljavaju zakon, navodi Politika.
B.G./FoNet/Politika
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Ima isto ime i prezime kao kontroverzni biznismen s Kosova i zato se njegova firma našla na listi američkih sankcija. Zvonko Veselinović, penzioner iz Šapca kaže da nema nikakve veze s imenjakom
Iako je sto puta „pobedio“ izmišljenu obojenu revoluciju, Aleksandar Vučić još ne sme na izbore. I tako je ušao u tamni vilajet
Dok Srbija u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom znatno zaostaje za Albanijom i Crnom Gorom, Aleksandar Vučić pred svoj put za Brisel predlaže da svi zajedno uđu u EU. Vidimo se tamo, poručuje mu Milojko Spajić
Studenti Pravnog fakulteta protestom „365 dana traženja pravde“ obeležili godišnjicu početka blokade na tom fakultetu
Službena beleška tužiteljke Prvog osnovnog javnog tužilaštva otkriva da joj je 5. novembra onemogućeno da izvrši uviđaj na prostoru Ćacilenda, iako je postojala prijava o teškom krivičnom delu. Dokument baca novo svetlo na postupanje policije tokom protesta
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Poverenik za informacije od javnog značaja naveo je da je prošle godine doneto 547 rešenja u kojima je organima vlasti naloženo da prethodno uskraćene informacije učine dostupnim, a oni to nisu uradili u 148 slučajeva, što znači da stepen izvršenja odluka Poverenika iznosi skoro 73 odsto
Umesto da ceni dokaze koje mu je tužilac dostavio uz tužbu i obrazloži zašto im nije poklonio veru, na primer, zbog sumnje u njihovu autentičnost ili tačnost, Upravni sud se odlučio za slobodarsku misao, tj. misao slobodnu od pravne logike i logike prosečnog građanina koja se može očekivati u datim okolnostima
