Neki advokati ubede svoje klijente da treba da traže podatke za koje znaju da do njih ne može da se dođe u zakonskom roku, pa zatim upućuju žalbe, što znatno opterećuje budžet njihovih poverenika, kaže poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović
Pojedini advokati su bili toliko ažurni u traženju informacija od javnog značaja da su uspeli da za godinu dana naplate iz državnog budžeta 24,7 miliona dinara na ime troškova za nedavanje odgovora po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, a neke advokatske kancelarije zaradile su na taj način ogromne sume novca, piše „Politika“.
Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović obelodanio je podatak da je procenat advokatskih žalbi koje su stizale u tu instituciju pre godinu dana bio sedam do devet odsto, a sada je 75 odsto, što je posledica izmena Zakona od kojih su „oni najviše profitirali“.
Kako je objasnio, oni su tražili podatke do kojih ne može da se dođe u zakonskom roku i zatim upućivali žalbe, čime je udar na budžet njihovih klijenata postao ogroman.
„Upoznao sam sa tim Ministarstvo finansija i oni su se složili da nešto mora da se uradi, ali imamo i drugu stranu medalje, jer gube i oni koji u čestitom maniru, u cilju za koji je propisan zakonom, podnose zahtev“, napomenuo je Marinović.
On je dodao da zbog toga i mnoga udruženja građana, koje zaista interesuju informacije od javnog značaja, teže i sporije dolaze do njih.
Ove godine je instituciji Poverenika stiglo čak 9.600 žabi, a samo u jednom danu u septembru primljeno ih je 600.
Iz budžeta Poverenika isplaćeno je 978.000 dinara na ime troškova po presudama Upravnog suda, a advokatske usluge koštaju 49.000 po predmetu, pa su u pripremi prijave protiv nekoliko kancelarija za koje je više nego očigledno da zloupotrebljavaju zakon, navodi Politika.
B.G./FoNet/Politika
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Ćacilend je pretvoren u „Božićno seoce“, kako ga zovu vladini tabloidi. Za 31. je na meniju silna besplatna hrana - samo nije najjasnije ko sve to plaća
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Poverenik za informacije od javnog značaja naveo je da je prošle godine doneto 547 rešenja u kojima je organima vlasti naloženo da prethodno uskraćene informacije učine dostupnim, a oni to nisu uradili u 148 slučajeva, što znači da stepen izvršenja odluka Poverenika iznosi skoro 73 odsto
Umesto da ceni dokaze koje mu je tužilac dostavio uz tužbu i obrazloži zašto im nije poklonio veru, na primer, zbog sumnje u njihovu autentičnost ili tačnost, Upravni sud se odlučio za slobodarsku misao, tj. misao slobodnu od pravne logike i logike prosečnog građanina koja se može očekivati u datim okolnostima
