„Zlatne godine“: Nestašica skupog šampanjca

Kako bi srpski potrošači umeli da cene šta sve naprednjačka vlast čini za njih prorežimski tabloidi svaki čas javljaju čega sve nema na policama trgovina u Nemačkoj, ekonomski najmoćnijoj zemlji Evrope, i kako je tamo sve strašno poskupelo, mnogo više nego kod nas.

Istina je da neke namirnice zaista jesu poskupele, ali ta poskupljenja zbog velike razlike u primanjima mnogo manje utiču na životni standard nemačkih u odnosu na srpske građane, a kamoli na njihovu egzistenciju. Tačno je i da u Nemačkoj ponekad nema neke konkretne vrste brašna, ali zato ima pet vrsta drugih, da nema svake marke suncokretovog zejtina, ali zato desetak zejtina od maslina, tikve, bundeve, grožđa i drugih plodova, koje mogu a se kupe po nižim cenama nego u Srbiji.

Nekih proizvoda, međutim zaista ponestaje – recimo određenih vrsta šampanjca.

U regiji Šampanj u Francuskoj registrovano je oko 5000 proizvođača šampanjca. Međutim, piše uticajni nemački nedeljnik „Špigel“, ozbiljno preti nestašica skupog francuskog šampanjca koji prozvodi Moët et Chandon, firma koja je u vlašnitvu grupe LVMH (Louis Vuitton Moët Hennessy) i koja godišnje ukupno proizvede oko 68 miliona boca raznih vrsta šampanjca. Cena zavisi od berbe.

Na najbogatije kriza ne utiče

Na LVMH sveopšta kriza nimalo ne utiče, piše „Špigel“. Kompanija uprkos ratu u Ukrajini, energetskoj krizi i inflaciji sjajno posluje. Biće da svuda na svetu, svemu uprkos, ima mnogo razloga za slavlja. Pogotovu kod onih bogatijih stanovnika planete.

Da je to tako potvrdio je menadžment LVMH kada je saopštio da im ponestaju zalihe nekih vrhunskih marki šampanjca. U intervjuu agenciji Blumberg jedan od vodećih menadžera firme Filip Šaus kaže, da interno ovu fazu poslovanja već nazivaju „Roaring Twenties“, kako u SAD nazivaju „zlatne“ dvadesete godine 20. veka, kada je u vazduhu već lebdela kriza pred Veliku depresiju, a koje su obeležile divlje žurke viših sloveja – uz nezaobilazni šampanjac.

Procvat proizvođača luksuzne robe usred trenutne krize je globalni fenomen, piše „Špigel“. Promet konglomerata Moët-Vuitton je 2021. iznosio rekordnih 64 milijarde evra, što bio porast od 44 odsto. Njihov najveći konkurent Hermès je prošle godine podigo promet za 24 odsto.

Objašnjenje je veoma jednostavno: bogati kupci luksuznih robnih marki imaju toliko novca, da jednostavno ne haju za poskupljenja luksuzne robe od desetak i više odsto.

U Beogradu u boljim vinotekama šampanjac Moët et Chandon može da se nađe po ceni između 7.000 i 105.000 dinara, već prema berbi i marži prodavca. Ima mnogo vrsta itaijanskih, austrijskih, slovenačkih penušavih vina, ali to je neka druga priča.

Kako se od grožđa prave penušava vina izmislio je monah iz redova Benediktinaca Dom Perinjon. Bio je redovnik u manastiru Sen Pijer u mestu Otvilije. Po njemu je nazvana jedna vrsta šampanjca, a firma Moët et Chandon podigla je muzej u njegovu čast.

J.H./Spiegel

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com