Foto: AP/Geert Vanden Wijngaert
Lideri EU nisu se obratili povodom sastanka sa partnerima sa Zapadnog Balkana. Kratko su saopštili: „sastanak je dobro prošao“. Za razliku od kolega iz Skoplja i Tirane, srpskom predsedniku bilo je manje neprijatno u Briselu, iako je rekao da je Srbija bila kritikovana zbog odnosa prema rusko-ukrajinskom sukobu
Sastanak lidera Zapadnog Balkana i Evropske unije u Briselu završen je u četvrtak bez zajedničkog saopštenja i konferencije za medije. Iz kabineta Evropskog saveta kratko su rekli da za planiranu konferenciju nije bilo vremena jer se sastanak odužio i dodali da je sve prošlo dobro.
Glavna tema susreta bile su Albanija i Severna Makedonija, kojima ni ovog puta kako za sada stvari stoje, neće biti otvoreni pregovori o pristupanju, zato što ih Bugarska blokira od 2019. godine. Uoči samita, bugarski premijer Kiril Petkov, čijoj je vladi u sredu izglasano nepoverenje, kratko je rekao da nema izgleda da se tokom današnjeg dana otvore pregovori, ali da bi možda u narednim danima moglo da se dođe do nekog rešenja.
Zajedničku konferenciju za medije imali su lideri Otvorenog Balkana, inicijative koja okuplja Severnu Makedoniju, Srbiju i Albaniju. Premijeri Edi Rama i Dmitar Kovačevski nisu krili razočaranje činjenicom da i pored toga što su ispunili se uslove, njihove države neće dobiti početak pregovora o pristupanju.
Za razliku od kolega iz Skoplja i Tirane, srpskom predsedniku je prema njegovim rečima bilo „mnogo manje neprijatno“ u Briselu. Aleksandar Vučić je naveo da je tokom susreta Srbija ipak kritikovana zbog rusko-ukrajinskog pitanja
Govoreći o percepciji zemlje u evropskim medijima, Vučić je spomenuo da je od početka rata u Ukrajini objavljeno 2629 članaka o tome da Srbija ugrožava čitav region, Bosnu, Kosovu. “Da li ste ikada videli ijedno izvinjenje tih medija”, upitao je srpski predsednik.
Objasnio je Vučić evropskim medijima i da je inicijativa Otvoreni Balkan autohtona i da nije podložna bilo kakvom spoljnom uticaju, posebno ne Mađarske ili Rusije. “Sami smo to uradili, nije nam bio potreban niko drugi. Tri balkanske nacije su sele i zajedno pronašle rešenje za neke od svojih problema. Da li je to zabranjeno i da li to treba zabraniti?“
On je poručio da zbog situacije u kojoj je Srbija danas, ima manje frustracija nego „prijatelji“ iz Severne Makedonije i Albanije i dodao da veruje da Srbija može više uraditi u decembru.
S.P./ FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
