Zašto se žene u Srbiji stide menopauze?

Nesanica, bol u zglobovima, neredovna menstruacija, promene raspoloženja, toplotni talasi, prekomerno znojenje, usporavanje metabolizma i menjanje ženskog tela brzinom svetlosti u jednom trenutku – sve su ovo znaci menopauze ili perimenopauze.

Uglavnom, žene posle 45 mogu već da imaju nove telesne i psihičke muke (posle rađanja i davnog puberteta). Nije retko da žene o ovome ćute, da se osećaju manje vrednima u ovom društvu, jer je njihova reproduktivna uloga praktično gotova, a prema standardima patrijarhata to je njena najveća i najvažnija uloga.

Neke žene ćute i kriju kada im počnu simptomi, sramota ih je da o tome pričaju, pa mnoge i ne odu kod lekara, jer i „to će da prođe“. Ali, neće to tek tako da prođe, i postoji više načina na koji žene mogu same sebi da pomognu. Pre svega da znaju o čemu se radi, a onda i da slobodno pričaju o tome i zatraže pomoć.

„Perimenopauza je period koji prethodi menopauzi. U striktnom prevodu menopauza je poslednji ciklus u žuvotu i nastaje dvanaest meseci od poslednjeg ciklusa. Na našem podneblju nastaje između 48 i pedesete godine najčešće,“ kaže čuvena ginekološkinja dr Mima Fazlagić za „Vreme“

.Ona dodaje da perimenopauza može da počne i deset godina pre poslednjeg ciklusa, odnosno to je period kada hormoni počinju drugačije da rade, nema više uredne ovulacije i počinju simptomi neurednog ciklusa, promene raspoloženja, nesanice. Ovo nije obavezno i svaka žena ima  različite simptome, a moguće je i da ih ne bude.

„U ovom periodu je najvažniji ginekolog. Ginekolog kod koga žena odlazi na redovne preglede je neko ko će detaljno da joj objasni sve vezano za ovaj period i na najbolji način je provede kroz ovaj period,“ kaže dr Fazlagić.

Zablude o menopauzi

„Najčešća zabluda je da žena može da ostane trudna dokle god ima ciklus. Posle 44 godine trudnoća je praktično nemoguća zbog starosti jajne ćelije, pogotovo ako je u pitanju prva trudnoća,“ nastavlja dr Fazlagić.

Takođe, kako kaže, sledeća velika zabluda je da što se duže ima ciklus žena će sporije stariti. Vlada zabluda da će estrogen zaustaviti starenje. „Nažalost i da se uzima čitav život ne može se odložiti starenje. Danas znamo mnogo više o ulozi genetike, ishrane, stila života i drugim faktorima koji su značajniji od samog estrogena.“

Pročitajte još Pravo žena na nasledstvo: Običaji jači od zakona

Dr Fazlagić dodaje da je genetika veliki faktor rizika za ranu menopauzu i da je danas moguće uraditi genetske testove koji predviđaju ranu menopauzu.

Prema njenim rečima ne postoje jedna savršena terapija. Svaka žena je posebna i zato je važno za svaku pojedinačno izabrati šta je najpogodnije. Zavisi od godina, tegoba, anamneze, očekivanja i mnogih drugih faktora. Za ovu vrstu problema je važan personalizovani pristup.

„Klimakterične babetine“

„Mislim da se o menopauzi u priličnoj meri razgovara, ali privatno, u javnoj sferi se tome ne poklanja pažnja niti dovoljno, niti na adekvatan način. U medjiskog sferi vladaju zakoni tržišta, a tržište ne želi ovakvu temu, iako je veliki broj konzumerki medija u menopauzi, međutim, s obzirom na to da čine 50 % stanovništva, i mnogo manji deo uredničkog i vlasničkog kadra za to prosto nema šanse da se probije,“ kaže Lidija Vasiljević, doktorka politikologije i psihoterapeutkinja za „Vreme“.

Muškarcima je ova tema gadna, a žene je sramota. Mlađe žene o tome ne žele da razmišljaju i veoma im je strana ta tema, a starije žene ne očekuju podršku, niti otvaranje ovih tema, jer toga nije bilo ni dosad. Vasiljević potvrđuje da je većini žena veoma neprijatno i da se trude se da se znaci menopauze ne vide, tj. ne primete.

„Od znakova zapravo jedino su vidljivi valunzi, a stereotipna slika, kako u Srbiji vole da nas počaste, je klimakterične babetine koje se zajapurene hlade s čim god stignu.“ Ona dodaje da žene celog života nešto skrivaju zbog rodnih uloga i veoma jakog pritiska. Prvo se libe znakova puberteta, jer je to otvoreni poziv na seksualno posmatranje i seksualizovano ponašanje društva,zatim se kriju stomaci u trudnoći – nekad zbog sramote a nekad i da bi se zadržao posao, krije se menopauza jer je poziv na linč, ženi se ponovo oduzima kredibilitet pod okriljem hormonalnog disbalansa.

Međutim, za razliku od puberteta ovde nema čak ni skrivenih simpatija, jer menopauza znači kraj svrsishodnosti žene u patrijarhatu, čemu onda ona služi, sem da uskoči svojoj odrasloj deci i pomogne oko obaveza. Lagano čeka smrt.

Tabuiziranje menopauze

Psihičke poteškoće nastaju u velikoj broju slučajeva u saradnji sa društvenim pritiscima, očekivanjima koje od žena imaju šira i uža zajednica, porodice. Menopauza je prirodna stvar, nije bolest, niti je sama po sebi izvor bolesti, međutim, kao jedno tranzitno stanje, svakako povećava osetljivost i ranjivost žena.

„Iskustvo koje imam lično, kao i sa prijateljicama i klijentkinjama me upućuje na oblasti životne energije, spavanja, kao i fluktuacija raspoloženja. To je neminovnost hormonalnog pada, i opet prirodno je i očekivano, međutim, mislim da značaj koji se pridaje otežava simptome, patologiziranje onoga što osećamo, za šta je zaslužno društvo i predrasude kao i tabuiziranje menopauze“, kaže Vasiljević.

Što se tiče psihičkih poteškoća tokom menopauze, one se mogu pojačati u bilo kojim drugim potencijalno kriznim situacijama ili u fazama koje su i endokrino izazovne. “S obzirom na to da se biohemijski profil žene menja, menja se i način na koji reaguju na medikalnu terapiju. Destabilizujuće deluju i promene raspoloženja, kao i doživljaj sebe kao osobe koja je u poslednjoj životnojfazi, to svakako zvuči pesimistično, ali ponovo, ko je odredio takav diskurs posmatranja, svakako društvo,“ nastavlja ona.

Prema njenim rečima, ne postoji stručno lice za menopauzu, kao ni za pubertet, već možemo, nažalost, odvojeno da se obratimo onima koji se brinu za naš duh, psihu ili telo.

„To odvajanje, još od Aristotela je na snazi, a potpuno je pogrešno. Znači ginekolozi će se pozabaviti za telesni i endokrini deo, a psiholozi, psihijatri za potencijalne krize, pružanje podrške, i pomoć u prihvatanju novih doživljaja sebe. Nekada će se za sve ovo pobrinuti prijateljice, knjige, muzika ili alternativna medicina. Meni je npr, jako pomoglo uzimanje biljnih preparata.“

„Ženske bolesti“

Žene često tokom života, još od mladosti, čuju termin „ženske bolesti“ i to baš zbog toga da o tome ne bi pričale u javnosti ili pred muškarcima. Danas su vremena drugačija, žene se trude i bore za svoje slobode, pa i za tu da govore o stvarima koje drugi možda ne žele da čuju.

„Ženske bolesti će biti tu dok svi ne preuzmu odgovornost za patologizaciju žena koja postoji od kad je sveta i veka, samo menja forme. Kroz celu istoriju se u bolesti fizičke i mentalne nevidljivo ispisuje rodna dimenzija. Primer za to je histerija oko koje se bazirala okosnica ženine nestabilne prirode.

Drugo stanje je takođe, kao naziv patologizirano, a menopauza se posmatra kao kraj seksualnosti žene. Zbog čega? Po tome zapravo vidimo da se seksualnost, a ni sam seks još nije odvojio od svoje prokreativne funkcije. Za to treba da zahvalimo, naravno i crkvi koja ne miruje,“ zaključuje Lidija Vasiljević.

Foto:Pixabay/sasint

Ratnički kroz ovaj deo života

Poznata spisateljica i scenaristkinjia Ana Rodić danas rado govori o tome kroz šta prolazi kao žena, pa i o menopauzi.

„Imala sam sreće da o menopauzi slušam od mame, a onda da razgovaram sa mojim uskim krugom drugarica raznih generacija. Zato osećam obavezu ali i potrebu da o menopauzi koja se krije pod opravdanjem individualne ženske privatnosti javno govorim, zbog svih žena koje sem Gugla često nemaju kome da se obrate za odgovore,“ kaže Rodić.

Ona kaže da muško telo prilično stabilno prolazi kroz proces odrastanja i starenja, za razliku od ženskog koje uz zajedničko hormonsko ludilo puberteta, prolazi kroz jednomesečne cikluse (menstruacije), zatim kroz hormonske disbalanse tokom trudnoće i posle porođaja (ovo se naravno odnosi na žene koje su rađale i koje će odlučiti da rađaju) a zatim kroz perimenopauzu i menopauzu.

„Sve nabrojano utiče na koncetraciju, raspoloženje i snagu žene, pa smo mi u startu u lošijoj poziciji da profesionalno napredujemo i obezbedimo sebi materijalnu sigurnost. Da bismo stale u ravan sa muškim karijerama i finansijama, mi smoprin uđene da preko svega nabrojanog, uz realnu poziciju i percepciju položaja žene u društvu (još uvek) danas, ulažemo duplo više truda i rada.“

Nova faza tela koje se troši

Ana je takođe jedna od žena koja je mislila da će joj se život pojednostaviti sa ulaskom u menopauzu, međutim, kako kaže prvi simptomi (nakon neredovnog ciklusa) bili su bolovi u zglobovima i mišićima i uopšte nije shvatila da to ima veze jedno sa drugim. Kada se požalila mami, ona je rekla da je sve to u paketu nove faze tela koje troši.

Koliko sam pričala i čitala prvi simptomi su individualni, verovatno da kod svakog krene sa najslabijeg mesta. Kod mene nastavilo redom: usporavanje metabolizma, noćna buđenja, nesanice, gubljenje oblika figure, valunzi koji su do te mere neprijatni da žena poželi da ne izlazi iz kuće, jer ne želi da je iko gleda kada se to događa.

„Preznojavanja dolaze i odlaze bukvalno bez ikakve naše kontrole. Stvar sam rešila tako što sam u svakom društvu u kome sam se našla izgovarala rečenicu: “Izvinite ja imam valunge pa ću se oblačiti i skidati više puta tokom večeri, da ne pomislite nešto drugo.”

Ana dodaje da je ona valunge zaustavila (bar zasad) makom u prahu koji pije svaki dan. Dobra drugarica joj je rekla da se tokom menopauze gubi tonus mišića i da slabe kosti pa je počela da diže tegove kući i pije dodatno protein. Tonusu lica koje pada pod snagom gravitacije prkosi fejs jogom.

„Ratnički prolazim i kroz ovaj period mog ženskog života. Velika sam protivnica produžavanja ciklusa uzimanjem hormona, a takođe i estetske hirurgije koju žene koriste da bi se podmlađivale i ulepšavale. Svi ćemo umreti, a neki od nas će imati sreće pa će i ostariti, treba slaviti taj bingo.

Sve faze svog ženskog tela obožavam, čak i kad su najteže i najgore u direktnoj sam zaljubljenoj komunikaciji sa svojom ženstvenošću koju uvek glasno ističem. Naša tela su uzbudljiva i zanimljiva u svojim promenama i sa ponosom treba da govorimo o njihovim menama. Hvala svim starijim sestrama koje nas pripremaju i upozoravaju na opasnosti kojih ima, ako se zapuštamo i prepuštamo ovom ulasku u starost, i hvala mlađim sestrama koje glasno pitaju, kaže Ana Rodić za portal „Vreme“.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com