Prema izveštaju Generalnog direktorata Evropske unije za mobilnost i transport, Republika Srbija je na četvrtom mestu u Evropi po broju poginulih u saobraćajnim nesrećama.
Na ovo treba dodati podatak da, svakog meseca jedno dete pogine i nešto više od 110 dece bude povređeno u saobraćajnim nezgodama. Minut do dvanaest je odavno prošao a povodom sprečavanja stradanja u saobraćaju sistem ne preduzima nikakve mere niti postoji sistemsko delovanje.
Svedoci smo da smo u poslednjih par godina imali bezbroj primera da se neko autom, kombijem, kamionom i random mašinom zaleće i ulazi među ljude koji mirno protestvuju na ulici tražići svoja prava.
Prilikom takvog nasilničkog ponašanja dolazilo je do obaranja i gaženja pešaka, uz nanošenje teških ili lakših telesnih povreda. Za sve to postoje svedoci, video snimci na društvenim mrežama i prilozi medija koji su o tome izveštavali sa lica mesta.
Igor Velić, master inženjer saobraćaja, u autorskom tekstu na portalu „sigurnestaze.com“ ističe da nikada nije čuo predstavnike Ministarstva unutrašnjih poslova i Agencije za bezbednost saobraćaja da su se oglasili povodom ovako grubog i nasilničkog ponašanja koje ugrožava živote i zdravlje ljudi.
On podseća da se protestima nalaze deca, mladi, studenti, starija lica, osobe sa invaliditetom i majke sa malom decom, pa se postavlja pitanje zašto se ne kažnjavaju učesnici u saobraćaju koji se autom, kombijem ili kamionom zalete u masu ljudi koji mirno protestuju na ulici tražeći svoja prava?
Zbog toga Velić predlaže da se u izmene i donošenje novog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, korigovanje i dopuna člana 41,kojim je definisana nasilnička vožnja.
Naime, u članu 41.se kaže da „Nasilnička vožnja je postupanje vozača koje je u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraćaja, odnosno, prilikom koje vozač ne pokazuje obzir prema bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju”.
Kako se definiše nasilnička vožnja?
Podsetimo, pod nasilničkom vožnjom smatra se:
1) kada vozač dva ili više puta prođe svetlosni saobraćajni znak kada mu je tim znakom zabranjen prolaz, ako između dva uzastopna prolaska nije prošlo više od 10 minuta,
2) kada vozač izvrši preticanje kolone vozila pri čemu svojim vozilom prelazi ili se kreće po neisprekidanoj uzdužnoj liniji koja razdvaja kolovozne trake po smerovima kretanja,
3) kretanje vozila na putu u naselju brzinom koja je za više od 90 km/h veća od dozvoljene, odnosno van naselja brzinom koja je za više od 100 km/h veća od dozvoljene,
4) upravljanje vozilom u stanju potpune alkoholisanosti (više od 2,00 mg/ml).
Igor Velić zbog poslednjih događaja na građanskim protestima u Srbiji predlaže da se u članu 41. treba doda nova stavka koja bi glasila – „da se pod nasilničkom vožnjom smatra i kretanje motornim vozilom na putu gde se održavaju sportske ili druge priredbe, javni skupovi i građanski protesti“.
Na ovaj način bi, preme mišljenju Velića, bila unapređena bezbednost saobraćaja.
„Institucionalno i zakonski moramo dati sve od sebe da ovakav vid ponašanja sprečimo i sankcionišemo. Jer kako se kaže u trećem članu zakona ‘Svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike, kao i da preduzme sve potrebne mere radi izbegavanja ili otklanjanja opasnih situacija nastalih ponašanjem drugih učesnika u saobraćaju, ako sebe ili drugog time ne dovodi u opasnost'“, zaključio je Velić.
Provokatori na svakom skupu
Provokatori SNS koji glume „nezadovoljne građane“ širom Srbije izazivali su incidente tokom komemorativnih blokada. U Beogradu je jedan kolima gurkao ljude, a jedna starija gospođa lupala šamare okupljenima.
Više je od indicija da nisu u pitanju nikakvi „nezadovoljni građani“ nego okupljeni provokatori bliski vladajućoj stranci ili čak njeni članovi.
U blokadi Takovske ulice ispred RTS-a bila su dvojica takvih, od kojih je jedan automobilom punih petnaest minuta gurkao ljude u blokadi. Kao, žurilo mu se – mada nikako nije hteo da, kao većina vozača, okrene automobil i ode drugim putem.
Reporter „Vremena“ svojim ušima ga je čuo dok je, šetajući oko automobila, nekome telefonirao i pitao „gde je pojačanje“.
Ali, „pojačanja“ nije bilo i „građanin u žurbi“ na kraju nikog nije pregazio nego je morao da čeka kraj blokade.
Inače, narodni poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta, koji je bio prvi do nestrpljivog automobila, vikao je okupljenima da niko ne treba da reaguje na provokacije niti da slučajno udari automobil.
„Gospođa“ ošamarila građanku
Redakciji „Vremena“ javila se i Andreja sa Zvezdare koja je ovog petka učestvovala u blokadi raskrsnice Bulevara Kralja Aleksandra i Batutove i onde dobila šamar od žene koju smatra provokatorkom.
Kaže nekoliko „gospođa“ od oko šezdeset godina onde su se laktale i psovale građane.
„Jedna je pljuvala i vikala nam ‘pu pu govna, majmuni, stoko’, onda je vređala mog oca. Druga je gurala ljude laktom u rebra i tačno vidiš da očekuje reakciju. Ali, kad sam se okrenula, pljas, udarila mi je šamar. Prvo sam bila zbunjena i samo sam joj rekla ‘sklonite se odmah’, a ona je psovala i nastavila da ide u udara ljude laktom“, priča Andreja.
„Imala sam želju da uđem u sukob, ali nisam jer su ljudi oko mene molili da ne reagujem. Jer oni to i rade da bismo mi reagovali. Kao u lošim filmovima sa očajnom režijom“, dodaje ona.
Kako kaže, pojava takvih ljudi na skupovima je podjednako srceparajuća i tragična. „Ideja da gubitak jednog, a kamoli petnaest života nije vredan petnaest minuta stajanja. Jesu one provokatorke, ali nam jesu i sugrađanke.“
Izvor: Blog „Sigurne staze“