Pre nekoliko meseci, muškarac u Bosni i Hercegovini ubio je svoju ženu i taj čin je prenosio uživo na Instagramu. U Srbiji je ove godine 28 žena ubijeno u rodno zasnovanom nasilju, uprkos naporima da se podigne svest i preokrene taj trend. Aktivisti na Kosovu kažu da je nasilje nad ženama „nacionalna vanredna situacija“.
Širom Zapadnog Balkana žene su žrtve maltretiranja, silovanja, premlaćivavnja. Počinioci su često njihovi partneri i nakon što su više puta nasilje prijavljivale institucijama. Na desetine ovakvih slučajeva se završilo ubistvom žen. Region je izrazito konzervativan, sa viševekovnom tradicijom muške dominacije, ali je problem nastao posle ratova 1990-ih i političkih, ekonomskih i društvenih kriza koje traju od okončanja sukoba, piše Asošijejted pres.
Javnost u BiH i čitav region potresla je brutalna stvarnost koja je kulminirala u avgustu, kada je u Gradačcu na severoistoku te zemlje bivši partner pucao ženi u glavu i ubistvo prenosio uživo na Instagramu.
Manjakva institucionlna zaštita žena
Kao odgovor, ženske grupe u regionu organizovale su proteste kako bi privukle pažnju javnosti i sa zahtevom za akciju. One su uspostavile linije za pomoć i sigurne kuće za žene, ali aktivisti najviše krive vlasti što ne deluju odlučnije u oblasti zaštite žena i suprotstavljanju kulturi nekažnjivosti.
„To ubistvo je bilo tako jezivo i toliko tragično da je otvorilo oči“, rekla je Jadranka Miličević, članica Fondacije Cure.
Na Zapadnom Balkanu većina zemalja je donela zakone i propise za borbu protiv nasilja nad ženama, ali je njihova primena i dalje nedosledna, kažu aktivisti.
Bosna je, na primer, bila među prvim zemljama koje su ratifikovale Istanbulsku konvenciju Saveta Evrope o nasilju nad ženama, ali je problem od tada samo rastao, kazala je Miličević.
„Potpisali smo sve relevantne međunarodne deklaracije, rezolucije i konvencije, ali je njihova primena upitna“, rekla je ona. „Previše ljudi doživljava (porodično) nasilje kao privatno pitanje između dvoje ljudi. Oni ne shvataju da je to društveni problem“, dodala je.
Kao jedan od ključnih problema posmatrači navode blage kazne u BiH. U izveštaju GREVIO-a (stručnog tela koje prati implementaciju istanbulske konvencije) iz 2022, navodi se da takva sudska praksa podstiče „osećaj nekažnjivosti“ koji snažno osećaju i počinioci i njihove žrtve.
Samo jednom je ubica osuđen na maksimalnu kaznu od 40 godina ztvora u slučaju kada je žrtva bila žena, rekla je Miličević. Ukupno 65 žena je ubijeno u proteklih 10 godina, a pet je preživelo pokušaj ubistva u zemlji sa 3,3 miliona stanovnika, pokazuju lokalni podaci.
Na Kosovu od 2000. godine ubijeno 66 žena
Slična situacija je i na Kosovu, takođe izuzetno patrijarhalnom i muško orjentisanom balkanskom društvu. Tamo je prošlogodišnji slučaj silovanja 11-godišnje devojčice koje je počinilo pet napadača izazvalo ulične proteste na kojima je zatražena bezbednost za žene, što je dovelo do ostavke šefa policije.
Ali demonstranti su ponovo izašli na ulice kasnije tokom 2022, besni zbog dva ubistva u Prištini, kada je 63-godišnju nastavnicu geografije sekirom ubio njen suprug, dok je u drugom slučaju trudnicu ispred bolnice ubio njen muž dok je čekala da se porodi.
Od 2000. godine ukupno 66 žena su na Kosovu ubili njihovi partneri ili muževi, na teritoriji na kojoj živi dva miliona ljudi, dok je samo jedan počinilac osuđen na doživotni zatvor, pokazuje zvanična statistika.
„Ključno pitanje je odgovor države na nasilje“
„Nasilje nad ženama i nasilje u porodici su globalni fenomen. To postoji svuda, ali je ključno pitanje odgovora države na nasilje“, rekla je Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra Srbije.
„Nažalost, ono što vidimo na Balkanu je da je nasilje odobreno. To je model ponašanja koji nije dovoljno osuđivan u javnosti“, dodala je.
Ona smatra da deo problema leži u tome što „institucije ne snose odgovornost“ i da nema posledica za greške u vođenju slučajeva što, kako je dodala, obeshrabruje žene da se obraćaju za pomoć državi, posebno u manjim sredinama.
„Nemamo dovoljno strukturiran sistem odgovornosti za svakog profesionalca za pogrešne radnje, odnosno nepostupanje“, kaže Mcanović. „Retko se dešava da policajci, socijalne službe, tužioci ili sudski službenici budu pozvani na odgovornost ako se dese greške i žena kasnije bude ubijena“.
Ceo tekst čitajte na Glas Amerike
Z.S/VOA
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
