Zakon o stranim agentima u Rusiji: Likvidiran Saharovljev Memorijal

Vrhovni sud  Rusije usvojio je tužbu Generalnog tužilaštva i 28. decembra odlučio da likvidira međunarodnu organizaciju Memorijal zvanično osnovanu 1992. godine u Moskvi, a koja je počela sa radom 1987.  Jedan od organizatora i prvi počasni predsednik Memorijala bio je akademik Аndrej Saharov. Prvi predsednik Rusije Boris Jeljcin je bio u savetu Memorijala.

Glavni zadatak Međunarodnog istorijskog, obrazovnog, dobrotvornog i humanitarnog društva Memorijal bio je proučavanje političke represije u SSSR. Оd 1989. godine u Rusiji je podignuto preko 1.500 spomenika žrtvama političke represije, od čega 210 u Moskvi.

U Rusiji se gašenju ove organizacije usprotivilo oko 300 javnih ličnosti, među kojima 62 akademika i dopisnih članova Ruske akademije nauka. Оni su u otvorenom pismu likvidaciju Memorijala opisali kao „pokušaj da se naciji oduzme pamćenje“.

U odbranu Memorijala bio se oglasio se i Jeljcin centar, baš kao i dobitnici Nobelove nagrade za mir Mihail Gorbačov i Dmitrij Muratov koji su pozvali tužilaštvo da slučaj reši vansudski i odustane od tužbe.

Memorijal je sudskom odlukom likvidiran zbog „sistematskog kršenja zakona o stranim agentima“, koji je, kako ruski zvaničnici ponavljaju, donet po ugledu na istoimeni zakon koji je u SAD na snazi od 1930-ih. Po tom zakonu NGO koje se finansiraju iz inostranstva u svakom objavljenom materijalu moraju da navedu da ga je sačinila „organizacija koja je proglašena za stranog agenta“.

Provladina „Izvestija“ pozivajući se na „obaveštene  izvore“ piše da je Memorijal iz inostranih izvora u prvoj polovini 2021. dobio 189 miliona rubalja, u 2019. godini  131,2, u 2020. godini 147,8 miliona rubalja. Prema „Izvestiji“ strani sponzori Memorijala su Fondacija Fridrih Nauman, Fondacija Hajnrih Bel, Fondacija Kerber i niz drugih. Na ročištu su saopštene  informacije o novčanim primanjima iz SAD, Nemačke, Luksemburga.

Memorijal je u „registar stranih agenata“ upisan  2016. godine. Organizacije proglašene za stranog agenta po pomenutom zakonu mogu da nastave sa radom, ali su neke od njih, kao Fond za borbu protiv korupcije Alekseja Navaljnog, proglašene za ekstremističke i samim tim zabranjene.

Tužilac je tokom rasprave pred Vrhovnim sudom 28. decembra optužio Memorijal da poslednjih godina „stvara lažnu sliku SSSR-a kao „terorističke države“ i da «rehabilituje nacističke zločince na čijim rukama je krv sovjetskih građana“.

Portparol tužilaštva Аleksej Žafjarov je rekao da Memorijal spekuliše na temu represije i da je uključen u rehabilitaciju „izdajnika domovine“, da se žali  da umesto države radi na rehabilitaciji žrtava represije, mada je navodno samo tužilaštvo od 1991. godine rehabilitovalo 500.000 ljudi, a Ministarstvo unutrašnjih poslova tri miliona. Žafrjov tvrdi i da se u protekle dve godine Memorijal internešenel nikada nije obratio tim institucijama sa zahtevom da se bilo ko proglasi za žrtvu represije.

„Zašto smo sada mi, potomci pobednika, prinuđeni da gledamo pokušaje rehabilitacije izdajnika otadžbine i nacističkih saučesnika… Verovatno zato što to neko plaća“, naglasio je  Žafjarov.

Da se Memorijal za rehabilitaciju nacizma privede pravdi zatražili su Veterani Rusije, a za likvidaciju te organizacije zalagali su se i rusko Ministarstvo pravde i ruska Federalna služba za nadzor u oblasti komunikacija, informacionih tehnologija i masovnih medija Roskomnadzor. Predsednik Vladimir Putin je bio izrazio nadu da će suđenje za likvidaciju Memorijala biti objektivno.

Оdbrana Memorijala je tužbu nazvala neosnovanom i najavila da namerava da uloži žalbu na odluku svim pravnim sredstvima, da je to međunarodna organizacija sa ograncima u više zemalja koja se bavi istraživačkim i obrazovnim radom i ljudskim pravima, te da se ne može likvidirati na način na koji to pokušava da uradi Tužilaštvo.

Podršku Memorijalu dali su šefica Кomisije za ljudska prava Saveta Еvrope Dunja Mijatović, a predsednici Еstonije, Letonije, Litvanije i Poljske su izrazili zabrinutost zbog «prekrajanja ruske istorije».

Obzirom na rasplamsale istorijske sporove o karakteru Drugog svetskog rata, o rezoluciji Evropskog parlamenta o izjednačavanju nacizma i komunizma  i istorijskog revizionizma i na dosdašanje ruske reakcije na sve to, ovo poslednje teško da može da bude od pomoći Memorijalu.

M.M./Novaja gazeta/Viborča/Komersant/Rusija sevodnja/RBK/RIAN/Interfaks/Izvestija

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com