Foto: FoNet
Sistem video-nadzora za automatsko prepoznavanje lica je atak na slobodu građana i u suprotnosti sa obavezama koje je Srbija preuzela u sklopu pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, ocenio je Nacionalni konvent o EU
Nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima je u proceduri, u fazi javne rasprave tokom koje će pojedinci i organizacije moći da kažu šta misle o njemu.
Javna rasprava će biti održana od 21. do 27. decembra.
Nacionalni Konvent o Evropskoj uniji je danas ocenio da ovaj Nacrt „nije po meri građana“, kao i da „ne ispunjava obaveze koje je Vlada Srbije preuzela u pristupnim pregovorima sa EU“. Zato predlaže da se javna rasprava produži do 31. januara iduće godine, kako bi bilo dovoljno vremena da se sporni predlozi poprave.
Sporni predlozi se odnose na uvođenje sistema video-nadzora za automatsko prepoznavanje lica.
O njima su se pojedine opozicione stranke i nevladine organizacije oglasile i pre javne rasprave.
Primetile su da je to isti onaj zakon koji je prošlog leta predložio Aleksandar Vulin tadašnji ministar policije, a koji je septembra 2021. povučen nakon oštrih kritika civilnog društva, odnosno, nakon izjave predsednika Vučića da ga nije pročitao. Takođe, nije jasno zašto su sporne odredbe ostale, upozoravaju na široke mogućnosti zloupotrebe, kao i na povredu ustavnih prava.
Sigurnosne kamere za ovaj sistem već postoje, to su kamere kineske kompanije Huavej koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije kupilo još 2019. godine i koje su već instalirane na ulicama Beograda. Nevladine organizacije upozoravaju da se njihovom upotrebom ugrožava pravo na privatnost građana.
Kako navodi RSE, upotreba sistema masovnog nadzora pravda se potrebom za unapređenjem bezbednosti, a MUP je ranije naveo da će korišćenje napredne tehnologije doprineti „prevenciji kriminala, većoj stopi otkrivanja krivičnih dela i prekršaja i hapšenju učinilaca“.
Projekat „Bezbedan grad“, u okviru kojeg su kupljene od kineskog Huaveja, predviđa da ih bude više od 1.000 na 800 lokacija u Beogradu.
U članu 44. novog Nacrta zakona navodi se da se delovi sistema za obradu podataka koriste i za automatsku detekciju lika koja uključuje „obradu biometrijskih podataka detektovanog lika i telesnih karakteristika, vreme i lokaciju i učešće lica u događaju (…)“.
U članu 71. navodi se da se prepoznavanje na osnovu biometrijskih karakteristika može izvršiti „radi pronalaženja izvršioca krivičnog dela, za pronalaženje lica za koje se osnovano sumnja da priprema krivično delo, te za pronalaženja lica za kojim se traga“.
Iz MUP-a su ranije za RSE naveli da sistem prepoznavanja lica još nije u funkciji i da će javnost o tome biti blagovremeno obaveštena.
U novom dokumentu su, ocenjuju organizacije civilnog društva, sporne i druge odredbe poput one koja daje ovlašćenja policiji da i bez naredbe suda ulazi u stanove i druge prostorije.
Srbija je, u okviru saradnje sa kineskom kompanijom Huavej, 2017. godine potpisala Memorandum o strateškom partnerstvu o razvoju širokopojasnog interneta, a dve godine kasnije potpisan je i Memorandum za razvoj projekta ‘pametnih gradova’.Kao deo tog projekta, u Beogradu je septembra 2020. otvoren i Huavejev Centar za inovacije i razvoj digitilazacije. Prethodno je u martu otvoren i gradski „Data centar“ u Kragujevcu.
SAD su ovoj kompaniji 2019. uvele sankcije, uz obrazloženje da predstavlja bezbednosnu pretnju zbog veza sa kineskom vladom. Sumnja se da Kina pruža pristup velikim setovima podataka drugih zemalja.
Stav Srbije o saradnji sa Huavejem nije promenjen ni nakon što se predsednik Aleksandar Vučić potpisom na sporazumu u Vašingtonu septembra 2020. obavezao da će zabraniti upotrebu 5G mreže koja je nabavljena od nepouzdanih kupaca.
S.Ć./RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Nacrt novog Zakona o policiji je onaj isti koji je Vulin pokušao da progura jula prošle godine. Nacrt legalizuje napredni softver za praćenje i identifikaciju, ozvaničava policijskog dušnika, dozvoljava ulaz na privatni posed bez naloga
