Foto: Ivan Radulović/Tanjug
Godinama unazad Zajednica srpskih opština (ZSO) je tačka sporenja u dijalogu Srbije i Kosova. Priština odbija da implementira ovu obavezu iz Briselskog sporazuma, koja je minimum na kome Beograd insistira da bi se nastavio dijalog. Očekuje se da bi na sastanku u Briselu, koji je planiran za 18. avgust, pitanje formiranja ZSO moglo da bude u prvom planu
Da je neophodno da Beograd i Priština implementiraju sve ono što su dogovorili u mnoštvu sporazuma, međunarodna zajednica ponavlja već godinama. Iza takvog stava nedvosmisleno stoje i Evropska unija i Sjedinjene Američke Države. Takva poruka šalje se i uoči najavljenog sastanka na vrhu dve strane u Briselu 18. avgusta.
Američki izaslanik za Zapadni Balkan i dijalog Beograda i Prištine Gabrijel Eskobar poručio je da svi raniji sporazumi moraju da se implementiraju, što uključuje i Zajednicu srpskih opština (ZSO), „i da o tome treba da se razgovara na sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija“.
Zajednica srpskih opština godinama unazad je tačka sporenja između Prištine i Beograda. Prištine odbija da implementira tu obavezu iz Briselskog sporazuma koji je potpisan 2013. godine, a koja je minimum na kome Beograd insistira da bise dijalog nastavio. Ta obaveza, bar zvanično, bila je i povod za nebrojene najave Srpske liste, predstavnika Srba na Kosovu, da napuste kosovske institucije.
Te 2013. godine kada je u Briselu potpisan sporazum o normalizaciji odnosa, Zajednica srpskih opština predstavljana je kao „kamen temeljac“ ovog dogovora. Kako Ahtisarijev plan nije bio dovoljan da se osiguraju prava Srba, ZSO bi prema dogovoru u Briselu trebalo da bude dodatni mehanizam zaštite srpskog stanovništva na Kosovu u 10 opština sa većinski srpskim stanovništvom.
Kamen spoticanja
Iako je Briselski sporazum nesumnjivo regulisao brojna pitanja u odnosima između Srbije i Kosova, odredbe koje se tiču Zajednice srpskih opština uopštene su i neprecizne. Ta „konstruktivna dvosmislenost“, kako se tada govorilo, sada dolazi na naplatu jer Beograd i Priština ne mogu da se dogovore oko statuta, što bi bio prvi korak ka formiranju ZSO. Razlozi za to su što dve strane potpuno različito tumače šta bi trebalo da bude uloga udruženih opština sa većinski srpskim stanovništvom.
Priština i Beograd ne mogu čak ni da se dogovore oko imena ove tvorevine. Za kosovske vlasti to bi trebalo da bude „Asocijacija srpskih opština“, dok Beograd insistira na nazivu „Zajednica srpskih opština“. Razlika nije samo semantička, jer se u slučaju Asocijacije radi o labavijoj formi povezvanja, bez ikakvih izvršnih ovlašćenja.
Iz straha da se na tlu Kosova ne stvori nova Republika Srpska, kosovske vlasti insistiraju da Asocijacija deluje poput nevladine organizacije koja bi se brinula o očuvanju kulturnih, jezičkih i drugih identiteta Srba na Kosovu. Takav predlog za Beograd je neprihvatljiv.
Formiranje ZSO prvobitno je bilo planirano za kraj 2013, a devet godina kasnije njeno uspostavljanje i dalje visi u vazduhu. Ako se uzme u obzir da EU i SAD smatraju da odluka Prištine o ličnim kartama i registarskim tablicama treba da ostane na snaazi, te da o tome zapravo i ne može da se pregovara, taktika srpskih pregovarača u Briselu mogla bi da bude jače insistiranje i pritisak na Prištinu da krene u formiranje ZSO.
S.P./RSE/KoSSEV
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Profesor međunarodnog javnog prava Dejan Mirović tvrdi da vlast u Beogradu snosi odgovornost za procese koji vode integraciji srpskih institucija u kosovski sistem
Koalicija „Promena u koju verujemo“ podnela je krivičnu prijavu protiv Ane Brnabić zato što, oglušujući se o zakon, zloupotrebljava položaj predsednice Narodne skupštine i ne raspisuje ponovljene lokalne izbore u Zaječaru
Student Mašinskog fakulteta Luka Pešić priveden je nakon što je policija izvršila pretres njegove kuće. Studenti Mašinskog pozvali su kolege i građane da se okupe ispred Palate u znak podrške Pešiću
Na ponovljenom glasanju, Maja Kovačević, koja je za dekanku postavljena u februaru 2025, dobila je ubedljivu većinu glasova članova Nastavno-naučnog veća
Pred izbore u Kuli stvorena je čudnovata koalicija - Saveza vojvođanskih Mađara i Srpske radikalne stranke. Takve kombinacije razotkrivaju strah naprednjačke vlasti od poraza i poslovne interese, kažu sagovornici „Vremena“
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
