Foto: Ivan Radulović/Tanjug
Godinama unazad Zajednica srpskih opština (ZSO) je tačka sporenja u dijalogu Srbije i Kosova. Priština odbija da implementira ovu obavezu iz Briselskog sporazuma, koja je minimum na kome Beograd insistira da bi se nastavio dijalog. Očekuje se da bi na sastanku u Briselu, koji je planiran za 18. avgust, pitanje formiranja ZSO moglo da bude u prvom planu
Da je neophodno da Beograd i Priština implementiraju sve ono što su dogovorili u mnoštvu sporazuma, međunarodna zajednica ponavlja već godinama. Iza takvog stava nedvosmisleno stoje i Evropska unija i Sjedinjene Američke Države. Takva poruka šalje se i uoči najavljenog sastanka na vrhu dve strane u Briselu 18. avgusta.
Američki izaslanik za Zapadni Balkan i dijalog Beograda i Prištine Gabrijel Eskobar poručio je da svi raniji sporazumi moraju da se implementiraju, što uključuje i Zajednicu srpskih opština (ZSO), „i da o tome treba da se razgovara na sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija“.
Zajednica srpskih opština godinama unazad je tačka sporenja između Prištine i Beograda. Prištine odbija da implementira tu obavezu iz Briselskog sporazuma koji je potpisan 2013. godine, a koja je minimum na kome Beograd insistira da bise dijalog nastavio. Ta obaveza, bar zvanično, bila je i povod za nebrojene najave Srpske liste, predstavnika Srba na Kosovu, da napuste kosovske institucije.
Te 2013. godine kada je u Briselu potpisan sporazum o normalizaciji odnosa, Zajednica srpskih opština predstavljana je kao „kamen temeljac“ ovog dogovora. Kako Ahtisarijev plan nije bio dovoljan da se osiguraju prava Srba, ZSO bi prema dogovoru u Briselu trebalo da bude dodatni mehanizam zaštite srpskog stanovništva na Kosovu u 10 opština sa većinski srpskim stanovništvom.
Kamen spoticanja
Iako je Briselski sporazum nesumnjivo regulisao brojna pitanja u odnosima između Srbije i Kosova, odredbe koje se tiču Zajednice srpskih opština uopštene su i neprecizne. Ta „konstruktivna dvosmislenost“, kako se tada govorilo, sada dolazi na naplatu jer Beograd i Priština ne mogu da se dogovore oko statuta, što bi bio prvi korak ka formiranju ZSO. Razlozi za to su što dve strane potpuno različito tumače šta bi trebalo da bude uloga udruženih opština sa većinski srpskim stanovništvom.
Priština i Beograd ne mogu čak ni da se dogovore oko imena ove tvorevine. Za kosovske vlasti to bi trebalo da bude „Asocijacija srpskih opština“, dok Beograd insistira na nazivu „Zajednica srpskih opština“. Razlika nije samo semantička, jer se u slučaju Asocijacije radi o labavijoj formi povezvanja, bez ikakvih izvršnih ovlašćenja.
Iz straha da se na tlu Kosova ne stvori nova Republika Srpska, kosovske vlasti insistiraju da Asocijacija deluje poput nevladine organizacije koja bi se brinula o očuvanju kulturnih, jezičkih i drugih identiteta Srba na Kosovu. Takav predlog za Beograd je neprihvatljiv.
Formiranje ZSO prvobitno je bilo planirano za kraj 2013, a devet godina kasnije njeno uspostavljanje i dalje visi u vazduhu. Ako se uzme u obzir da EU i SAD smatraju da odluka Prištine o ličnim kartama i registarskim tablicama treba da ostane na snaazi, te da o tome zapravo i ne može da se pregovara, taktika srpskih pregovarača u Briselu mogla bi da bude jače insistiranje i pritisak na Prištinu da krene u formiranje ZSO.
S.P./RSE/KoSSEV
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Meni na mitinge i skupove ne mora da dođe niko ko ne želi“, kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tvrdi da zaposleni u javnom sektoru nisu pod pritiskom da prisustvuju mitingu SNS 21. marta
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da je Srbija kupila kineske CM-400 rakete dometa preko 400 kilometara. Srpska vojska tako raspolaže raketnim sistemom kakav je u Evropi, ako se izuzme Rusija, jedinstven
Nadam da doprinosim podizanju svesti, zato što izjava da su svi Hrvati ustaše doprinosi da se bolje sagleda kakav je položaj Srba u Hrvatskoj, kaže potpredsednik Skupštine Vojvodine Nemanja Zavišić
Premijer Đuro Macut je po ulasku u politiku gotovo udvostručio vrednost svoje imovine koja je sada vredna oko dva i po miliona evra, otkriva KRIK
Tužilac Miodrag Marković krši zakon jer advokatici oštećenih studenata ne dozvoljava uvid u spise predmeta, kaže za „Vreme“ docentkinja Fakulteta dramskih umetnosti Jovana Karaulić
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
