Foto: Ivan Radulović/Tanjug
Godinama unazad Zajednica srpskih opština (ZSO) je tačka sporenja u dijalogu Srbije i Kosova. Priština odbija da implementira ovu obavezu iz Briselskog sporazuma, koja je minimum na kome Beograd insistira da bi se nastavio dijalog. Očekuje se da bi na sastanku u Briselu, koji je planiran za 18. avgust, pitanje formiranja ZSO moglo da bude u prvom planu
Da je neophodno da Beograd i Priština implementiraju sve ono što su dogovorili u mnoštvu sporazuma, međunarodna zajednica ponavlja već godinama. Iza takvog stava nedvosmisleno stoje i Evropska unija i Sjedinjene Američke Države. Takva poruka šalje se i uoči najavljenog sastanka na vrhu dve strane u Briselu 18. avgusta.
Američki izaslanik za Zapadni Balkan i dijalog Beograda i Prištine Gabrijel Eskobar poručio je da svi raniji sporazumi moraju da se implementiraju, što uključuje i Zajednicu srpskih opština (ZSO), „i da o tome treba da se razgovara na sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija“.
Zajednica srpskih opština godinama unazad je tačka sporenja između Prištine i Beograda. Prištine odbija da implementira tu obavezu iz Briselskog sporazuma koji je potpisan 2013. godine, a koja je minimum na kome Beograd insistira da bise dijalog nastavio. Ta obaveza, bar zvanično, bila je i povod za nebrojene najave Srpske liste, predstavnika Srba na Kosovu, da napuste kosovske institucije.
Te 2013. godine kada je u Briselu potpisan sporazum o normalizaciji odnosa, Zajednica srpskih opština predstavljana je kao „kamen temeljac“ ovog dogovora. Kako Ahtisarijev plan nije bio dovoljan da se osiguraju prava Srba, ZSO bi prema dogovoru u Briselu trebalo da bude dodatni mehanizam zaštite srpskog stanovništva na Kosovu u 10 opština sa većinski srpskim stanovništvom.
Kamen spoticanja
Iako je Briselski sporazum nesumnjivo regulisao brojna pitanja u odnosima između Srbije i Kosova, odredbe koje se tiču Zajednice srpskih opština uopštene su i neprecizne. Ta „konstruktivna dvosmislenost“, kako se tada govorilo, sada dolazi na naplatu jer Beograd i Priština ne mogu da se dogovore oko statuta, što bi bio prvi korak ka formiranju ZSO. Razlozi za to su što dve strane potpuno različito tumače šta bi trebalo da bude uloga udruženih opština sa većinski srpskim stanovništvom.
Priština i Beograd ne mogu čak ni da se dogovore oko imena ove tvorevine. Za kosovske vlasti to bi trebalo da bude „Asocijacija srpskih opština“, dok Beograd insistira na nazivu „Zajednica srpskih opština“. Razlika nije samo semantička, jer se u slučaju Asocijacije radi o labavijoj formi povezvanja, bez ikakvih izvršnih ovlašćenja.
Iz straha da se na tlu Kosova ne stvori nova Republika Srpska, kosovske vlasti insistiraju da Asocijacija deluje poput nevladine organizacije koja bi se brinula o očuvanju kulturnih, jezičkih i drugih identiteta Srba na Kosovu. Takav predlog za Beograd je neprihvatljiv.
Formiranje ZSO prvobitno je bilo planirano za kraj 2013, a devet godina kasnije njeno uspostavljanje i dalje visi u vazduhu. Ako se uzme u obzir da EU i SAD smatraju da odluka Prištine o ličnim kartama i registarskim tablicama treba da ostane na snaazi, te da o tome zapravo i ne može da se pregovara, taktika srpskih pregovarača u Briselu mogla bi da bude jače insistiranje i pritisak na Prištinu da krene u formiranje ZSO.
S.P./RSE/KoSSEV
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
