Zahtev za zaštitu zakonitosti ne može da promeni odluku Apelacionog suda

Vrhovno javno tužilaštvo (VJT) zatražilo je od suda spise predmeta u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije, kako bi podnelo zahtev za zaštitu zakonitosti.

„Povodom oslobađajuće presude koju je doneo Apelacioni sud u Beogradu u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, Vrhovno javno tužilaštvo je od nadležnog suda zatražilo dostavu spisa predmeta radi podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti koji se kao vanredni pravni lek može podneti protiv pravnosnažne odluke suda, zbog povrede zakona“, piše u saopštenju VJT.

Ali, ovaj zahtev ne može da promeni činjenicu da su okrivljeni za ubistvo Ćuruvije pravosnažno oslobođeni krivice. Ovaj zahtev je samo vanredni pravni lek koji je moguće podneti protiv pravosnažne odluke suda.

Prema zakonskim propisima, ukoliko bude podnet vanredni pravni lek – zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ne može da donese odluku na štetu okrivljenih, odnosno da ukine ili preinači pravosnažnu presudu, već samo da eventualno konstatuje nezakonitosti ukoliko ih utvrdi.

Suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije trajalo je od 2015. godine, a na optuženičkoj klupi su sedeli nekadašnji rukovodioci Resora državne bezbednosti. Prvookrivljeni je bio nekadašnji načelnik RDB-a Radomir Marković, a pored njega za ubistvo su se teretili nekadašnji načelnik Beogradskog centra RDB-a Milan Radonjić i inspektor Ratko Romić. Kao neposredni izvršilac, optužen je bio Romićev kum Miroslav Kurak.

Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu osudilo je Markovića i Radonjića na po 30, a Romića i Kuraka na po 20 godina. Ovu presudu je Apelacioni sud ukinio i vratio na novo suđenje. Nova odluka je bila identična kao i prva, da bi na kraju Apelacioni sud u Beogradu objavio 2. februara presudu donetu u aprilu prošle godine kojom su preinačili prvostepenu presudu u predmetu ubistva novinara Slavka Ćuruvije.

Tim povodom, Društvo sudija Srbije saopštilo je danas da deli zabrinutost i razočarenje što i posle 25 godina od ubistva novinara Slavka Ćuruvije počinioci nisu privedeni pravdi, ali je nedopustivo da se za to čine odgovornim sudije koje su donele oslobađajuću presudu za lica koja su bila optužena za taj zločin, pre nego što je javnost upoznata sa razlozima.

Sud sudi na osnovu dokaza koje prezentuje javno tužilaštvo, a koje prikuplja policija, dodaje Društvo i ističe da komentarisanje sudskih odluka, pa i izražavanje nezadovoljstva njihovim donošenjem je dozvoljeno, ali takvo komentarisanje mora biti u vezi sa postupanjem i argumentacijom suda, a ne prosto izražavanje nezadovoljstva ishodom sudskog postupka.

Društvo sudija Srbije poziva Visoki savet sudstva da, u skladu sa svojom ustavnom dužnošću da jemči i obezbeđuje nezavisnost sudija i sudova, omogući sudijama da rade bez nipodaštavanja i da objasni javnosti da sudije ne sude prema očekivanjima, već prema dokazima i da je u pravnoj državi, u situaciji kad dokazi ne ukazuju na nesumnjivu krivicu okrivljenih, dužnost suda da donese oslobađajuću presudu.