Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović
Docent Fakulteta političkih nauka Milan Krstić ističe da je izjava Fon der Lajen nešto novo, jer do sada nismo imali izjave predstavnika EU da se očekuje de fakto priznanje
Nakon što su u zajedničkom pismu kancelar Nemačke Olaf Šolc, predsednik Francuske Emaneul Makron i premijerka Italije Đorđa Meloni, traže od Beograda da de fakto prizna nezavisnost Kosova, istu formulaciju je iskoristila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Tokom posete Beogradu i sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, stiglo je i pojašnjenje šta se podrazumeva pod de fakto priznanja nezavisnosti Kosova.
Kako je rekla, radi o sprovođenju Ohridskog sporazuma koji predivđa različite korake koji uključuju priznanje kosovskih dokumenata i institucija od strane Srbije, i što ide uz osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO), to treba da realizuje Kosovo.
Docent Fakulteta političkih nauka Milan Krstić ističe da je izjava Fon der Lajen nešto novo, jer do sada nismo imali izjave predstavnika EU da se očekuje de fakto priznanje.
„Zašto je došlo do te promene to treba gledati u kontekstu Banjske. Dakle da je nakon Banjske povećan pritisak na Beograd sa jedne strane, a sa druge strane simptomatično je da je to pominjano u Prištini eksplicitno, a da je u Beogradu spomenuto tek kada je upitana Ursula fon der Lajen“, ocenio je Krstić za N1.
On smatra da sama upotreba toga da vi nekom tražite de fakto priznanje „otežava proces postizanja dogovora“.
To, kako je naveo, nije taktički, izbegava se u diplomatskim pregovorima, osim ako ne želite da iskažete jasan pritisak na jednu stranu.
Navodi da je de fakto priznanje samo „delimičan pritisak“.
„Ja mislim da je ovo delimičan pritisak, jer da je rečeno očekujemo od vas de fakto priznanje i da se ne protivite članstvu Kosova u UN, na primer, to bi bio eksplicitan pritsiak. Ovo je jedan korak iznad onoga šta je bilo do sada, ali i dalje ostavlja prostora za konstruktivne dvosmislenosti u interpretaciji“, objansio je Krstić.
B.G./N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koje je angažovano, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Kako je Mladen Nenadić prešao put od „politički kontrolisanog tužioca“ do glavne mete Aleksandra Vučića i njegovih tabloida
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Redingu Marko Milanović ističe da ne znamo šta to tačno znači i da li Brisel od predsednika Aleksandra Vučića sada traži nešto više od onoga što je u sporazumima koji su do sada postignuti
U zajedničkom pismu troje lidera iz EU od Kosova se traži formiranje zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu
