Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović
Docent Fakulteta političkih nauka Milan Krstić ističe da je izjava Fon der Lajen nešto novo, jer do sada nismo imali izjave predstavnika EU da se očekuje de fakto priznanje
Nakon što su u zajedničkom pismu kancelar Nemačke Olaf Šolc, predsednik Francuske Emaneul Makron i premijerka Italije Đorđa Meloni, traže od Beograda da de fakto prizna nezavisnost Kosova, istu formulaciju je iskoristila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Tokom posete Beogradu i sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, stiglo je i pojašnjenje šta se podrazumeva pod de fakto priznanja nezavisnosti Kosova.
Kako je rekla, radi o sprovođenju Ohridskog sporazuma koji predivđa različite korake koji uključuju priznanje kosovskih dokumenata i institucija od strane Srbije, i što ide uz osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO), to treba da realizuje Kosovo.
Docent Fakulteta političkih nauka Milan Krstić ističe da je izjava Fon der Lajen nešto novo, jer do sada nismo imali izjave predstavnika EU da se očekuje de fakto priznanje.
„Zašto je došlo do te promene to treba gledati u kontekstu Banjske. Dakle da je nakon Banjske povećan pritisak na Beograd sa jedne strane, a sa druge strane simptomatično je da je to pominjano u Prištini eksplicitno, a da je u Beogradu spomenuto tek kada je upitana Ursula fon der Lajen“, ocenio je Krstić za N1.
On smatra da sama upotreba toga da vi nekom tražite de fakto priznanje „otežava proces postizanja dogovora“.
To, kako je naveo, nije taktički, izbegava se u diplomatskim pregovorima, osim ako ne želite da iskažete jasan pritisak na jednu stranu.
Navodi da je de fakto priznanje samo „delimičan pritisak“.
„Ja mislim da je ovo delimičan pritisak, jer da je rečeno očekujemo od vas de fakto priznanje i da se ne protivite članstvu Kosova u UN, na primer, to bi bio eksplicitan pritsiak. Ovo je jedan korak iznad onoga šta je bilo do sada, ali i dalje ostavlja prostora za konstruktivne dvosmislenosti u interpretaciji“, objansio je Krstić.
B.G./N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta će se dešavati na ulicama Srbije 11. dana otkako je građanska neposlušnost zavladala ulicama? Užičani su na današnjem protestu dali rok do nedelje da svi pritvorenio budu pušteni da se brane sa slobode, a da ukoliko se to ne dogodi, organizovaće još veći protest. Pratite sva dešavanja u našem blogu uživo
Iako se globalno beleži rast prodaje električnih vozila, u Srbiji je njihova kupovina i dalje ispod jedan odsto svih novih vozila. Koji su razlozi za to
Nakon više od decenije rada, regionalna televizija Al Džazira Balkans (AJB) gasi svoj program. Sa sedištem u Sarajevu i redakcijama širom bivše Jugoslavije, AJB je bila prepoznatljiva po kvalitetnom dokumentarnom i informativnom sadržaju. Iako zvanični razlozi još nisu objavljeni, pretpostavlja se da je odluka o gašenju doneta iz finansijskih razloga
Smrt i teške povrede u dva dana - radnici i dalje padaju po srpskim gradilištima koja često nisu obezbeđena. I najčešće za to niko ne odgovara
„Nazivaju nas anarhistima, neprijateljima države i teroristima. Svakog dana nas napada provladina štampa, a i sama vlada“, kaže u intervjuu za nemački magazin Špigel rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Srbija nije spremna za požare, oluje i poplave, ali je predsednik Aleksandar Vučić spreman da od svega napravi propagandu
Policajac i policajka su snimljeni dok su u pokušaju iznude studentkinju čupali za kosu. To je klasičan primer mučenja i torture, grubo kršenje zakona za koje bi morali da snose posledice
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Redingu Marko Milanović ističe da ne znamo šta to tačno znači i da li Brisel od predsednika Aleksandra Vučića sada traži nešto više od onoga što je u sporazumima koji su do sada postignuti
U zajedničkom pismu troje lidera iz EU od Kosova se traži formiranje zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu
