Novac namenjen Ministarstvu finansija za program realizacije infrastrukturnih projekata od značaja za Srbiju preusmeren je novoosnovanoj Kancelariji za javnu i kulturnu diplomatiju koji vodi Arno Gujon
Novoosnovanoj Kancelariji za javnu i kulturnu diplomatiju prebačeno je 367.512.000 dinara (oko 3,1 miliona evra) iz tekuće budžetske rezerve za redovan rad, saznaje Nova ekonomija.
Ovaj novac je prvobitno bio namenjen Ministarstvu finansija za program realizacije infrastrukturnih projekata od značaja za Srbiju, konkretno za eksproprijaciju zemljišta u cilju izgradnje kapitalnih projekata.
Neplanirana sredstva
Međutim, novac se sada prenosi u tekuću budžetsku rezervu i potom raspoređuje Kancelariji javnu i kulturnu diplomatiju radi „obezbeđivanja neplaniranih sredstava potrebnih za redovan rad“.
Ovih 367,5 miliona dinara biće raspoređeno za različite aktivnosti Kancelarije.
Deo od oko 75 miliona dinara namenjen je za „stručne i operativne poslove“ Kancelarije, između ostalog za plate, doprinose, socijalna davanja, troškove putovanja, poreze, tekuće održavanje, mašine i opremu…
Ostatak novca je podeljen na dva jednaka dela od po 146,25 miliona dinara namenjena za aktivnosti u oblasti javne diplomatije, odnosno u oblasti kulturne diplomatije.
Vlada Srbije je sredinom maja osnovala Kancelariju za javnu i kulturnu diplomatiju. Kancelarija treba da se bavi stručnim poslovima koji se odnose na učešće u obaveštavanju domaće i strane javnosti o potencijalima i nacionalnim interesima Srbije, kao i učešće u aktivnostima „u cilju predstavljanja srpske kulture, istorije, vrednosti, duhovnosti, umetnosti, jezika, nauke i sporta u svetu“.
Kancelariju kao vršilac dužnosti vodi poznati humanitarac Arno Gujon, koga je Vlada Srbije postavila na tu funkciju na period od šest meseci. Gujon je ranije bio i državni sekretar, kada se bavio odnosima sa dijasporom kao i sa srpskom zajednicom na Kosovu i Metohiji.
Od ekstremne desnice do funkcije u Vladi Srbije
Vlada Srbije je 26. novembra imenovala Gujona za vršioca dužnosti direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, piše RSE.
Na društvenoj mreži Tviter, Gujon se Vladi Srbije, ministru spoljnih poslova Nikoli Selakoviću, ali i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, zahvalio na „poverenju i prilici da sa najvišeg državnog vrha radi za Srbiju“.
Iako je javnosti u Srbiji Gujon poznat kao humanitarac koji pomaže Srbima na Kosovu, u Francuskoj je zabeleženo i njegovo političko delovanje u ekstremno desničarskom Bloku identitaraca.
Taj pokret su 2003. godine osnovali članovi ekstremno desničarske grupe Unité Radicale, koja je zabranjena nakon što je njihov simpatizer pokušao atentat na francuskog predsednika Žaka Širaka 2002. godine.
Iz Francuske se ekstremno desničarski pokret Identitaraca raširio Evropom.
Kako je Gujon sam priznao za televiziju N1, član Bloka identitaraca bio je „šest meseci, od 2010. do 2011. godine“, ali je pokret opisao „ni kao levicu ni kao desnicu“.
Srpsko državljanstvo za Gujona
Gujon je 2015. godine rešenje o srpskom državljanstvu, uručio mu ga je ministar policije Nebojša Stefanović, koji je i pokrenuo inicijativu pred Vladom da Gujon dobije državljanstvo Srbije.
„Gujon je ljubav prema našoj zemlji pokazao nebrojeno mnogo puta. Sa svojim timom iz nevladine organizacije ‘Solidarnost za Kosovo’ osmišljava akcije, angažuje i animira francuske firme i pojedince da doniraju pomoć, a potom je nosi ugroženim Srbima na Kosovu i Metohiji”, istakao je tada Stefanović.
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Premijer Srbije Đuro Macut nalazi opravdanje za izjave ministara Glišića i Bratine. Prvi je upozorio roditelje da ne upisuju decu na “blokaderske“ fakultete da im se ne bi „vratila u kovčezima“, a drugi studente da policija ima pravo da „bije i ubije”
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
