Novac namenjen Ministarstvu finansija za program realizacije infrastrukturnih projekata od značaja za Srbiju preusmeren je novoosnovanoj Kancelariji za javnu i kulturnu diplomatiju koji vodi Arno Gujon
Novoosnovanoj Kancelariji za javnu i kulturnu diplomatiju prebačeno je 367.512.000 dinara (oko 3,1 miliona evra) iz tekuće budžetske rezerve za redovan rad, saznaje Nova ekonomija.
Ovaj novac je prvobitno bio namenjen Ministarstvu finansija za program realizacije infrastrukturnih projekata od značaja za Srbiju, konkretno za eksproprijaciju zemljišta u cilju izgradnje kapitalnih projekata.
Neplanirana sredstva
Međutim, novac se sada prenosi u tekuću budžetsku rezervu i potom raspoređuje Kancelariji javnu i kulturnu diplomatiju radi „obezbeđivanja neplaniranih sredstava potrebnih za redovan rad“.
Ovih 367,5 miliona dinara biće raspoređeno za različite aktivnosti Kancelarije.
Deo od oko 75 miliona dinara namenjen je za „stručne i operativne poslove“ Kancelarije, između ostalog za plate, doprinose, socijalna davanja, troškove putovanja, poreze, tekuće održavanje, mašine i opremu…
Ostatak novca je podeljen na dva jednaka dela od po 146,25 miliona dinara namenjena za aktivnosti u oblasti javne diplomatije, odnosno u oblasti kulturne diplomatije.
Vlada Srbije je sredinom maja osnovala Kancelariju za javnu i kulturnu diplomatiju. Kancelarija treba da se bavi stručnim poslovima koji se odnose na učešće u obaveštavanju domaće i strane javnosti o potencijalima i nacionalnim interesima Srbije, kao i učešće u aktivnostima „u cilju predstavljanja srpske kulture, istorije, vrednosti, duhovnosti, umetnosti, jezika, nauke i sporta u svetu“.
Kancelariju kao vršilac dužnosti vodi poznati humanitarac Arno Gujon, koga je Vlada Srbije postavila na tu funkciju na period od šest meseci. Gujon je ranije bio i državni sekretar, kada se bavio odnosima sa dijasporom kao i sa srpskom zajednicom na Kosovu i Metohiji.
Od ekstremne desnice do funkcije u Vladi Srbije
Vlada Srbije je 26. novembra imenovala Gujona za vršioca dužnosti direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, piše RSE.
Na društvenoj mreži Tviter, Gujon se Vladi Srbije, ministru spoljnih poslova Nikoli Selakoviću, ali i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, zahvalio na „poverenju i prilici da sa najvišeg državnog vrha radi za Srbiju“.
Iako je javnosti u Srbiji Gujon poznat kao humanitarac koji pomaže Srbima na Kosovu, u Francuskoj je zabeleženo i njegovo političko delovanje u ekstremno desničarskom Bloku identitaraca.
Taj pokret su 2003. godine osnovali članovi ekstremno desničarske grupe Unité Radicale, koja je zabranjena nakon što je njihov simpatizer pokušao atentat na francuskog predsednika Žaka Širaka 2002. godine.
Iz Francuske se ekstremno desničarski pokret Identitaraca raširio Evropom.
Kako je Gujon sam priznao za televiziju N1, član Bloka identitaraca bio je „šest meseci, od 2010. do 2011. godine“, ali je pokret opisao „ni kao levicu ni kao desnicu“.
Srpsko državljanstvo za Gujona
Gujon je 2015. godine rešenje o srpskom državljanstvu, uručio mu ga je ministar policije Nebojša Stefanović, koji je i pokrenuo inicijativu pred Vladom da Gujon dobije državljanstvo Srbije.
„Gujon je ljubav prema našoj zemlji pokazao nebrojeno mnogo puta. Sa svojim timom iz nevladine organizacije ‘Solidarnost za Kosovo’ osmišljava akcije, angažuje i animira francuske firme i pojedince da doniraju pomoć, a potom je nosi ugroženim Srbima na Kosovu i Metohiji”, istakao je tada Stefanović.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
