Edi Rama je najavio osnivanje bržave bektaša u Tirani poput Vastikana u Rimu, koja bi, kaže, bila centar umerenosti, tolerancije i mirne koegztistencije. Muftija Jusufspahić smatra da je to biznis pokret i pokušaj da se konsoliduju Albanci
Teritorija na kojoj se u Tirani sad nalazi Svetski centar bektaša, mogla bi da postane nova država – država bektaša. Najavio ju je Edi Rama, albanski predsednik, na nedavnoj Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku.
„Naš cilj je da Svetski centar bektaša pretvorimo u suverenu državu – novi centar umerenosti, tolerancije i mirne koegzistencije“, rekao je Rama.
„Dominacija Bektašijskog reda je važan korak ka jačanju vrednosti kao što su inkluzija, verska harmonija i dijalog u sve podeljenijem svetu“, navodi se u zvaničnom saopštenju ovog reda u Albaniji.
U Albaniji ima pet odsto bektaša
Ako bude osnovana, ta država će imati površinu od svega 27 hektara, što je manje od Vatikana. Svetski centar bektaša je osnovan 1930. godine, i nalazi se u istočnom delu albanske prestonice.
Bektaši su islamski mistici koji danas ispovedaju liberalniji oblik islama.
Prema rezultatima poslednjeg popisa u Albaniji, čine oko pet odsto stanovništva i predstavljaju treću najveću versku zajednicu, posle sunita i katolika.
Ramina najava naišla je na oštre kritike u zemlji, zato što bi osnivanje mikrodržave zahtevalo ustavne promene, ali i među bektašima u Turskoj koji na albanske gledaju kao na preterano liberalne, ali i u islamskoj zajednici u Srbiji.
Reagovanje u Srbiji
„Bektašije nisu muslimani, oni su politeistički pokret, a sve što nije monoteizam ne može da bude islam“, izjavio je u subotu predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije Muhamed Jusufspahić povodom najave Edija Rame.
On je za Tanjug rekao da bektašije u ovom slučaju i u ovim vremenima služe za svealbanstvo i da su oni ovde nacionalistički albanski pokret koji je u jednom trenutku igrao jednu od glavnih lobističkih uloga u priči o takozvanoj nezavisnosti Kosova.
Ocenio je da je „sve to u stvari borba protiv čistog monoteizma, biznis pokret da se „navuče koja para“ i da se albanstvo konsoliduje u svim zemljama gde žive Albanci.“
Ko su bektaši
Enciklopedija Britanika piše da su bektaši derviši – islamski mistici, čiji je red osnovan u 16. veku u Anadoliji odakle se proširio na Balkan tokom vladavine Osmanlija.
U Osmanskom carstvu nazivali su ih i Bektaški korpus. Bio je to elitni vojni odred povezan sa odvođenjem dečaka i mladića sa Balkana na školovanje u današnju Tursku, što je ostalo upamćeno kao danak u krvi.
Njihov pokrovitelj Baba Mondija, ih opisuje kao islam koji je prihvatljiv novom vremenu, svim ljudima, zato što, kako je rekao, oni nemaju zakon sem zakona ljubavi, alkohol je dozvoljen, klanjanje nije obavezno, žene mogu da se oblače po svom nahođenju. Oni kao takvi predstavljaju sponu između zapadnog i islamskog sveta. Zbog svega toga, neki pokret zovu i hipi-islamom.
„Niti poste Ramazan, niti klanjaju pet dnevnih molitvi, niti bilo šta od muslimanskih verskih obreda. Onako kako je to Alah dragi u Kuranu objavio, oni to ne čine“, rekao je muftija Muhamed Jusufspahić.
Državno uređenje
Svetsko sedište bektašija u Tirani saopštilo je da podržava inicijativu Vlade Albanije kojom bi se priznao red bektaša „kao nezavisna država koja ima moć samoupravljanja, posvećena podršci svojoj viševekovnoj tradicija umerenosti i duhovnog angažovanja“.
Napominje se i da bi time red bektaša dobio suverenitet sličan Vatikanu .
„Za bektašije širom sveta, ovaj suverenitet obezbeđuje zvanično priznanje njihove verske zajednice i obezbeđuje zaštitu njihovih duhovnih praksi. Ova inicijativa se ne odnosi na samoopredeljenje; niti tražimo uticaj ili političku moć. Umesto toga, mi tražimo slobodu da nastavimo našu vekovnu tradiciju duhovne umerenosti i verske inkluzije“, navodi se u saopštenju.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
