Posao bebisiterki je u ekpanziji, a prema podacima sajta „Poslovi Infostud“ njihova prosečna zarada, za angažovanje od osam sati, pet dana u nedelji, iznosi između 60.000 i 70.000 dinara.
Dadilje koje se same oglašavaju veoma često transparentno postavljaju cenu. Naknada za njihov rad varira u zavisnosti od iskustva i stručne spreme.
Studentkinja pedagogije, na primer, napaltiće svoj rad oko 300 dinara po satu, dok njena koleginica sa makar jednom godinom iskustva naplaćuje oko 500 dinara po satu.
Najviše su plaćenje medicinske sestre – vaspitačice, 700 do 1.200 dinara po satu, a najskuplje naplaćuju rad devojke koje su zaposlene kao animatroke u igraonicama.
Najvrednija preporuka
Da nije problem samo u novcu, svedoči i jedna majka iz Beograda. Kako kaže, i kada možete da izdvojite traženi novac, veoma je teško naći nekoga od poverenja. S obzirom na prirodu posla, dadilje se najviše angažuju po preporuci pa su one najbolje i od poverenja uglavnom nedostupne.
Cena usluga čuvanja dece se razlikuje od grada do grada. Prema pravilima tržišta rada, najvipe cene su u glavnom gradu.
Velika potražnja za ovim poslom postoji usled ranog povratka (uglavnom) majke na posao, ali i zbog nedostatka mesta u vrtićima.
Mira Ivković (58), dugogodišnja dadilja iz Beograda opisala je za sajt Infostud zašto postoji ovolika potražnja ovim poslom.
“Čak i deca koja idu u vrtić, podložna su virusnim infekcijama koje su u kolektivu česte, te je i u tim trenucima neophodno da neko brine o njima kod kuće”, kaže Ivković.
Ona navodi i da je moderno doba donelo izmene u načinu rada.
“Danas imamo potpuno drugačiju rutinu. Shodno tome, i posao se u mnogome promenio jer ni porodice, a ni deca nisu kao nekada. Neretko, roditelji imaju prevelike zahteve i očekivanja po pitanju zaduženja koje dadilja treba da ima.
Sa druge strane, i deca su drugačija, a kroz rad sa njima jasno može da se primeti da li i koliko aktivno učestvuju sa roditeljima u brojnim aktivnostima. Deca su nam dosta statična i previše vremena provode uz mobilne uređaje i gledanje televizijskih kanala”, tvrdi Ivković.
Ona objašnjava da je često dadilja ta koja je posvećena detetu, podstiče njegovu kreativnost i intelektualni razvoj.
Gradski servis poskupeo
Mnogi beogradski roditelji oslanjaju se na gradski „Bebi servis“, na čijem sajtu su jasno istaknute cene čuvanja dece. U ovom servisu trenutno radi 115 dadilja, koje čuvaju jedno ili dvoje mališana na četiri, pet, šest ili osam sati dnevno. Kako se navodi na sajtu, saradnice su različitog obrazovnog profila (pedagozi, defektozlozi, medicinske sestre, vaspitači, ekonomisti, trgovci, turizmolozi, zubari, doktori).
Tako, preko ovog servisa, čuvanje jednog deteta četiri sata dnevno na mesečnom nivou košta 41.624 dinara, odnosno 473 dinara po satu. Prošle godine ova usluga je roditelje koštala 36.835 dinara mesečno.
Čuvanje jednog deteta pet sati dnevno sada košta 47.480 dinara, što je 432 dinara po satu, dok je prošle godine mesečni iznos bio 42.017 dinara.
Čuvanje jednog deteta šest sati dnevno je sa prošlogodišnjih 48.740 dinara otišlo na 55.077 dinara, odnosno 417 dinara po satu.
Najviše je poskupelo čivanje jednog deteta osam sati dnevno, sa prošlogodišnjih 52.085 dinra na sadašnjih 58.857 dinara, odnosno 334 dinara po satu.
U mesečnu platu dadilja zaposlenih u beogradskom servisu je od prošle godine uključen i topli obrok.
Z.S.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
